"НА ЊИХОВУ НЕВОЉУ..." Моћан одговор Срђе Трифковића Бакиру и Бисери Турковић

Novosti online

28. 01. 2021. у 20:04

ИСТОРИЧАР и публициста проф. др Срђа Трифковић написао је текст у ком је коментарисао шовинистичке изјаве Бисере Турковић и Бакира Изетбеговића.

НА ЊИХОВУ НЕВОЉУ... Моћан одговор Срђе Трифковића Бакиру и Бисери Турковић

Срђа Трифковић

Његов текст преносимо у целости:

Протеклих седмица чули смо изјаву Бисере Турковић, која је српски народ упоредила са нацистима и Милорада Додика са Адолфом Хитлером, а потом и констатацију њеног партијског шефа Бакира Изетбеговића да су „Срби лош народ“.

Једног интелектуалног експеримента ради, у овом коментару полазимо од оперативне претпоставке да није депласирана тежња Турковићеве и Изетбеговића да цео један народ, на основу понашања једног његовог знатног дела, колективно поистовећују са одређеном злочиначком идеологијом или да му дају негативну моралну оцену. На њихову невољу, а по њиховим критеријумима, у Босни и Херцеговини управо је њихов народ тај који богато заслужује етикете које додељују Србима.

Почетком 1941. Хитлерова Немачка осмислила је план кооптирања десетина милиона следбеника ислама у свој пројекат Нове Европе. У том циљу, Немци су ангажовали водећег духовника исламског света: хаџ Мухамеда Амина ел Хусеинија, великог муфтију јерусалимског и председника Врховног муслиманског савета Палестине. У мају 1941. године, муфтија је прогласио свети рат против Британије – по њему „највећег непријатеља ислама“ – и емигрирао у Берлин где је одмах добио све привилегије потенцијалног савезника Рајха. Када се недуго потом састао са Хитлером, пружио му је свесрдна уверавања да су муслимани природни пријатељи Немачке и да је већина њих притајено спремна да сарађује с Рајхом.

Муфтија је кренуо да регрутује добровољце за Немце међу муслиманима Совјетског Савеза и окупиране Југославије. Његови напори да привуче муслимане из редова совјетских ратних заробљеника имали су ограничени успех. У Босни и Херцеговини, међутим, Ел Хусеинијева турнеја у пролеће 1943. била је изузетно успешна. Одзив локалних Муслимана надмашио је сва очекивања. До краја 1943. године, преко 21 хиљада муслиманских младића се добровољно пријавило да служи у тек основаној 13. СС дивизији Ханџар, иначе првој негерманској СС дивизији. Још четири до пет хиљада њих се прикључило СС полицији коју је у НДХ организовао Химлеров повереник, бригадефирер Константин Камерхофер.

Како је са терена известила немачка 114. ловачка дивизија априла 1943. године:

„Муслимани су великим делом пријатељски расположени према Осовини. Они говоре о томе да би пораз Немачке за њих значио пропаст, јер у новој великој Србији не би могли остварити своја права… Политички циљ Муслимана је аутономија Босне и Херцеговине. Многи међу њима изражавају и жељу да буду немачки протекторат“.

Са око 25.000 добровољаца у немачким униформама – колико их је било све до лета 1944. – и још барем двапут толико у оружаним снагама НДХ и квислиншким локалним милицијама (масовни пребези партизанима почињу тек у позно лето 1944.), босанско-херцеговачки Муслимани су у преломној фази Другог светског рата изборили себи статус најватренијих нацистичких колаборациониста у окупираној Европи.

Велики допринос

Да појаснимо. У Босни и Херцеговини је почетком 1943. било приближно 800.000 Муслимана. Ова процена заснива се на попису Краљевине Југослвије из 1931. када их је било 718.000, и попису ФНРЈ из 1948. када их је било 788.000. Од 400.000 мушкараца, статистички је вероватно да је војно способних БиХ Муслимана у време доласка Ел Хусеинија било око 30 одсто или 120.000. Дакле, са 75.000 припадника немачких и квислиншких формација од пролећа 1943. до лета 1944. године, босанско-херцеговачки Муслимани су у строју нацистичке Нове Европе имали близу две трећине своје теоретски расположиве живе силе. Ово је упадљиво бољи резултат од доприноса Хрвата, Литванаца, Летонаца, Естонаца, западноукрајинских унијата и других истакнутих саучесника у борби за Хитлеров нови поредак.

Средином фебруара 1944. Ханџар дивизија је у борбама против партизана у Срему масакрирала стотине српских цивила. Она је 15. марта прешла у источну Босну, где је са 21.000 бораца у строју била бројнија од локалних партизанских или четничких јединица. СС трупе су након жестоких окршаја српске борце протерале са Мајевице, из Семберије и дела Посавине и продрле у област Бирач, притом масакрирајући локални живаљ. Криза морала Муслимана под СС фесовима наступа тек у лето 1944. године, после савезничке инвазије на Нормандију, совјетског продора да Варшаве и атентата на Хитлера.

Ислам је у главном творцу холокауста, Хајнриху Химлеру, нашао најватренијег присталицу и пропагатора у Европи пре епохе мултикултурализма. Химлерова мржња према наводно меком, од Јевреја наметнутом хришћанству била је равна његовој фасцинираности исламом. Он је веру пустињског пророка усхићено доживљавао као мушку, ратничку религију. Мухамедова објава претходила је нацизму 13 векова, али је у перцепцији врха СС била савршено компатибилна са нацистичким особинама слепе послушности, спремности на насиље и саможртвовање, неукаљана самилошћу према непријатељима. Сам Хитлер био је спреман да дозволи да ислам после рата и формално постане „СС религија“.

Стварањем СС дивизије састављене од босанских Муслимана, Химлер је направио први корак у планираној глобалној алијанси нацистичке Немачке и исламског света. Један од његових најближих сарадника, обергрупенфирер Готлоб Бергер, био је истакнути поборник чврстог споја нордијске крви и расе са Мухамедовом вером као темељом геополитичке и идеолошке синтезе чији би следбеници овладали просторима Евроазије.

Химлеров пројекат, на срећу Јевреја, Срба, Руса и стотина милиона других Унтерменша, није остварен. Нико, међутим, не може да криви Муслимане Босне и Херцеговине да на врхунцу Другог светског рата, 1943-1944, нису дали импресиван, несразмерно велики допринос покушају његове реализације.

Чињенице постоје. Само лажи треба измишљати.

(Нови стандард)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (9)

Goran

28.01.2021. 20:58

Највећа СС дивизија (процентуално по броју становника) била је босанска Ханџар дивизија. А још већа трагедија је да су ти Муслимани добром делом били Срби исламске (мухамеданске) вере. Као што се и сам Алија Изетбеговић на пописима изјашњавао као Србин све док комунисти нису прогласили муслиманску националност.

Miro Markov

28.01.2021. 21:39

Пажљиво сам прочитао текст врсног професора Трифковића. Његова интелектуална способност да г-ђу ТУрковић и г-дина Изетбеговића застиди историјским чињеницама о криминалним муслиманским злочинима против православних Срба током Другог светског рада је на професорком нивоу. Скидам капу и правим наклон према професорз Трифковићу. Свака част др. Трифковићу! Историјска истина је оштрија о бритке сабље.

Pera

28.01.2021. 21:47

Zločini koje su počinili BIH Muslimani tokom II svetskog rata ostali su u zapećku u odnosu na zločine NDH, iako su ih Ustaše zvali "cvijećem Hrvatsva", ali je njihova mržnja prema Srbima i veća nego u Hrvata.

Ja sam

28.01.2021. 23:33

Сад ми је јасно због чега је Немачка међу најватренијим заговорницима пуштања ,,избеглица" из исламских земаља на европско тле.

Dubravka

15.02.2021. 22:08

U sproskom mediju se tek sada počinje govoriti o učešću muslimana u drugom svjetskom ratu. Srbi van Srbije to znaju po pričanju od starijih. Moja baka je često pričala o zelenim ustašama. Sve što je dr. Trifković govorio o nacistima i muslimanima u redovim nacista je tačno. To mi je poznato iz njemačkog medija. Ne živim u Njemačkoj, ali govorim njemački i pratim preko interneta. Zbog čega se u Srbiji o tome još uvijek jedva govori?

Zokson

17.02.2021. 00:35

Sve je tako profesore,samo da se zna da je po popisu Austro Ugarske iz 1910 godine u BH zivjeo: 1. Srpsko-pravoslavnih=834 031 stanovnik 2. Mohammedanische( Islamske vjeroispovjesti)= 611 844 stanovnik 3. Rimo-katolicke=433 480 stanovnika. "BOSANSKI GLASNIK" 1913-te ! I u Titovoj knjizi o drugom svjetskom ratu kaze on da je na kraju 1944-te u psrtizanima bilo samo 3 % muslimana! Samo da se zna !!