И ЗАГАЂЕНА РЕКА "ПОТАПА" ЕВРОПСКИ ПУТ: Амандмани на извештај ЕП показују изузетну маштовитост комшија који Србији постављају препреке

Горан Чворовић - стални дописник из Париза

12. 01. 2021. у 08:00

СРБИЈА је, у припремама новог годишњег извештаја Европског парламента, поново налетела на комшијску "мину". У мору амандмана, нашао се и огроман број оних које су саставили европосланици суседних земаља и где се билатерална питања дубоко уграђују у приступни процес.

И ЗАГАЂЕНА РЕКА ПОТАПА ЕВРОПСКИ ПУТ: Амандмани на извештај ЕП показују изузетну маштовитост комшија који Србији постављају препреке

Зграда ЕП у Стразбуру / Фото АП

Тако је, на пример, бугарски посланик Ангел Џамбаски званично изразио жаљење што рудници загађују реку Драговиштицу! Такође, позива на јаче акције у подршци бугарској мањини у Босилеграду, сматрајући кључним обезбеђивање континуираног пружања одговарајуће медицинске заштите у овом региону.

Предњаче, наравно, Хрвати, који нам траже све и свашта - од повратка уметнина и стварања највиших стандарда за националне мањине, преко отварања архива, до промене речника у посматрању на свежа историјска догађања. Сад и Бугари захтевају од Србије да убрза процес сукцесије и спровођења обавеза око поделе заједничке архиве бивше Југославије, посебно Удбе и КОС-а, како је то срочио Андреј Ковачев!

Притискали су нас суседи и раније, а пре свих Хрвати, свачим: од стриктне сарадње са Хагом, преко захтева за признавање геноцида у Сребреници, одрицања од Закона о универзалној јурисдикцији по оптужницама за ратне злочине, до враћања отетог блага и одрицања од четништва. У томе је предњачила чувена Ружа Томашић. Сада су ту улогу, на неки начин, преузели Жељана Зовко и Тонино Пицула, који између осталог, тражи да нам се више не отварају поглавља док се не испуне захтеви, а приступна помоћ услови европским напретком Косова.

Имала би Србија штошта да тражи заузврат и од Хрватске, почев од имовине и положаја Срба у овој земљи који су некада у њој били конститутивни народ. Срби су данас у региону конститутивни само у БиХ, док у Словенији нису ни национална мањина! Али, приступни процес је неправедан, и захтеве могу да испостављају само они који су већ у ЕУ. Кандидати могу само да ћуте, слушају и трпе. Зато је Ружа Томашић и могла да изјављује да "Србија рехабилитује четништво", док Хрватској нико ништа не може кад повампирује усташтво.

НИШТА ОД ПРОМЕНЕ СИСТЕМА ГЛАСАЊА

И САМИ европски званичници истичу неопходност да се сва билатерална питања са суседима решавају дијалогом. Али, ЕУ је недоречена, јер је истовремено поручила да више не жели да "увози" билатералне спорове и у своју стратегију уврстила обавезу да све земље кандидати пре приступања ЕУ морају да их разреше. Томе је умногоме требало да помогне предлог да у новој стратегији проширења важи принцип квалификоване већине приликом одлучивања, али то се још није догодило.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)