УТИЦАЈНИ СРБИ У ДИЈАСПОРИ КАО ЛОБИСТИ Гујон: Окупити све у расејању који имају политичке, економске и медијске везе

В. М.

08. 01. 2021. у 10:49

МИНИСТАРСТВО спољних послова покушаће да српску дијаспору чвршће веже за матицу и да наше сународнике искористи као лобисте за интересе Србије и српског народа на различитим нивоима у државама широм света.

УТИЦАЈНИ СРБИ У ДИЈАСПОРИ КАО ЛОБИСТИ Гујон: Окупити све у расејању који имају политичке, економске и медијске везе

Фото Н. Фифић

Овај задатак, о којем се и раније доста говорило, али је мало тога урађено, биће поверен Арноу Гујону, новоименованом директору Управе за сарадњу са Србима у дијаспори и региону.

Гујон каже да је први циљ Управе да препозна и окупи наше људе који живе у расејању и имају политички, економски и медијски утицај:

- Након тога ћемо моћи да заједно делујемо у истом правцу, за добробит наших људи који тамо живе, као и матичне државе Србије. То је улица са два правца, да матица помаже дијаспори, али и да Срби из расејања помажу Србији. Веома је важно то што људи који су се родили у инострантству или тамо дуго живе, перфектно разумеју, не само језик, већ и туђу културу. И сам сам у Француској видео да понекад те ситне културолошке разлике могу да буду веома важне у комуникацији око важних тема. Баш ту они могу да буду значајни и да својим контактима и културолошким разумевањем земље у којој живе заједно радимо праве ствари за Србију.

Задатак Арно Гујон и Никола Селаковић, Фото В. Н.

Министар Никола Селаковић најавио је да ће држава настојати да ојача дијаспору и искористи тај, како је рекао, велики потенцијал који држава до сада није препознала на прави начин.

Ван граница Србије живи око четири милиона Срба. Од тог броја половина живи у региону, док су њих око два милиона припадници тзв. праве дијаспоре. Међу земљама са највећом српском популацијом су Аустрија, Немачка, САД...

ЗАСТУПНИК У БУНДЕСТАГУ

ИАКО Срби још немају ниједног представника у Бундестагу, њихове интересе често заступа Хрват Јосип Јуратовић. Јуратовић има значајан број Срба у свом окружењу, као и у кабинету, и ослања се на подршку српске дијаспоре у својој изборној јединици.

Они су, углавном, организовани кроз различите клубове и културно-уметничка друштва или окупљени око црквених општина. Иако су те организације бројне - само у Швајцарској постоје 24 српска КУД-а - контакти наше државе са њима углавном су спорадични и лоше организовани.

Дугогодишњи члан скупштинског Одбора за дијаспору Александар Чотрић каже да би наши сународници највише могли да учине за државне и националне интересе у најутицајнијим државама света попут Америке и Немачке. Само у најмоћнијој држави ЕУ живи око 800.000 Срба, док их је у САД око пола милиона.

- Они могу да помогну остваривањем контаката са утицајним политичарима, као и тиме што ће те политичаре подржати својим гласовима да би они, заузврат, били благонаклони према интересима Срба и Србије - каже Чотрић.

Услов дијаспори олакшати и учешће на изборима, Фото В. Н.

Он истиче да Срби у свету углавном нису довољно добро организовани да би се наши интереси довољно гласно чули. Као позитиван пример наводи српски кокус у Конгресу САД који је бројан и у којем има и републиканаца и демократа, али наводи и да у Бундестагу нема ниједног српског посланика, за разлику од Турака који имају значајан број парламентарних представника.

- Мислим да би најпре требало урадити нешто да се Срби у расејању више заинтересују за наш унутрашњи политички живот, да им се омогући гласање поштом и да имају своје представнике у парламенту. Такође, важно је да држава осигура да редовно добијају информације, званичне ставове и инструкције о томе шта би могли да учине. Мени, рецимо, као председнику групе пријатељства са Јерменијом, сваких седам дана МСП те земље шаље званичне ставове и информације о спољној политици - каже Чотрић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)