ДАН РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ КРАЈИНЕ: 29 година од формирања државе

Novosti online

19. 12. 2020. у 14:19

РЕПУБЛИКА Српска Крајина формирана је на данашњи дан 1991. године уједињењем Срба, као конститутивног народа, у три аутономне области у Хрватској.

ДАН РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ КРАЈИНЕ: 29 година од формирања државе

Фото: Википедија

Тада је Скупштина српског народа у Хрватској усвојила Устав и прогласила Републику Српску Крајину, подсетио је Документационо-информативни центар "Веритас" поводом Дана Републике Српске Крајине.

Овај центар је подсетио на историјат настанка Републике Српске Крајине, напомињући да је победом екстремно националистичке странке ХДЗ-а на првим вишестраначким изборима у Хрватској у априлу и мају 1990. године отворен простор за антисрпску кампању.

Та кампања се, како се наводи, манифестовала кроз више нивоа, чији је циљ био минимизирање политичких и националних права Срба, који су били конститутиван народ у тој федералној јединици СФРЈ.

Неуважавање српских амандмана на предлог новог хрватског устава прво је довело до стварања Заједнице општина Северне Далмације и Лике у јуну 1990. године, а затим и до усвајања Декларације о суверености и аутономији српског народа у Србу 25. јула исте године.

Истовремено је донесена и одлука о расписивању референдума о културној аутономији Срба у Хрватској, који је одржан од 19. августа до 2. септембра 1990.

На основу резултата референдума, Српско национално вијеће је 30. септембра утврдило да се српски народ изјаснио за Српску аутономију на етничким и историјским територијама на којима живи, које се налазе унутар садашњих граница Хрватске као федералне јединице СФРЈ.

У намери спречавања одржавања српског референдума, хрватска власт је, напомиње "Веритас", реаговала тако што је 17. августа 1990. покушала да из појединих станица милиције у градовима са српском већином одузме наоружање резервног састава милиције, што је довело до подизања барикада и блокаде саобраћаја на прилазима српским местима, које су хрватски медији пежоративно назвали "балван револуција".

Хрватски сабор 22. децембра 1990. године, без уважавања српских захтева и без званично прокламованог става по питању српске аутономије, усваја нови устав, којим су Срби (противправно) сведени на националну мањину.

Дан раније, Српско национално вијеће и Привремено предсједништво Заједнице општина Северне Далмације и Лике усвајају Статут и проглашавају Српску аутономну област Крајина, у чији састав је ушло 13 општина /Книн, Бенковац, Обровац, Грачац, Доњи Лапац, Кореница, Војнић, Вргинмост, Глина, Двор на Уни, Костајница, Петриња и Пакрац/ са већинским српским становништвом.

Почетком 1991. руководство тадашње СФРЈ безуспешно покушава да арбитрира у решавању насталог конфликта између Книна и Загреба.

Хрватска се све више наоружава, повећава број полицајаца, формира Збор народне гарде (ЗНГ) као властиту војску, иако је још формално у саставу СФРЈ.

У фебруару 1991. Хрватска доноси одлуку да на њеној територији не важе савезни закони, као и одлуку о раздруживању од СФРЈ, а представници САО Крајине усвајају Резолуцију о раздруживању САО Крајине и Хрватске.

После формирања САО Крајине, долази до формирања САО Источне Славоније, Барање и Западног Срема (22. фебруара 1991) и САО Западне Славоније (12. августа 1991).

Хрватски "редарственици" 31. марта 1991. године силом улазе на Плитвице, које су биле у саставу Крајине што је довело до првог озбиљнијег оружаног сукоба у Хрватској.

Власти Крајине су плитвички догађај искористиле на начин да су наредног дана донеле одлуку о присаједињењу САО Крајине Србији.

Када је Хрватска, након смиривања ситуације на Плитвицама, одлучила да спроведе референдум о статусу Хрватске (19. Маја) и руководство САО Крајине доноси одлуку о спровођењу референдума о присаједињењу Србији и за останак у Југославији са свима који то желе, који је спроведен 12. маја и чије резултате је Скупштина САО Крајине потврдила 16. маја 1991. године.

"Веритас" оцењује да су на глобалном нивоу односа на простору бивше Југославије пресудну улогу одиграле одлуке Словеније и Хрватске од 25. јуна 1991. о проглашењу потпуне државне независности.

Иако је крајем 1991. и почетком 1992. међународна заједница ове одлуке исхитрено признала, оне су отвориле пут ратном сукобу на тлу тадашње Југославије, закључује "Веритас".

- У том ратном пожару нашли су се и Срби у три аутономне области, које су објединили у Републику Српску Крајину 19. децембра 1991. године када је Скупштина српског народа у Хрватској усвојила Устав и прогласила Републику Српску Крајину - подсетили су из "Веритаса".

(Срна)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)