ТИТО ВЕЧИТИ ШЕФ ДРЖАВЕ: Муке уставотворитеља око регулисања положаја председника Републике

В. Н.

03. 09. 2020. у 14:00

О УСТАВУ из 1974. године, који нам је деценију и по уоквиривао друштвени (и лични) живот, и био увод у правнопонижавајући статус Србије и распад Југославије, написано је на десетине књига, расправа и студија.

ТИТО ВЕЧИТИ ШЕФ ДРЖАВЕ: Муке уставотворитеља око регулисања положаја председника Републике

Архива

У штиву које је пред читаоцима "Новости" откривају начин на који је настајао највиши правни акт бивше заједничке државе и обелодањује позадину ставова на којима се темељио тај "врховни закон, најнапреднији концепт и правно достигнућа у свету".

Стенограми са седница Комисије за припрему устава, најбољи су сведок стања духа у Југославији почетком седамдесетих година и показују како су се тадашњи уставотворитељи поигравали са судбином једне земље уводећи низ нових института који су до тог тренутка били веома мало или уопште нису били присутни у уставима других држава.

На седници Комисије од 9. новембра 1973. године на дневном реду нашао и члан 332. који је требало да регулише положај председника Републике. Додуше о овом "најважнијој одредби Устава" расправљало се више пута, наравно на Брионима.

АЛЕКСАНДАР ФИРА: Имам још једно питање, за које се извињавам, за које нисмо посебно нотирали али мислим да је таквог карактера да би могло да скрене пажњу друговима. То је члан 332. у новом тексту - председник Републике.

Ми смо сагласно закључку, који је донет на Комисији, извршили у складу с једногласним ставом јавне дискусије измену, по којој се у ставу 2. каже: "Скупштина СФРЈ може на предлог скупштина република и скупштина аутономних покрајина изабрати Јосипа Броза Тита за доживотног председника".

ЕДВАРД КРАДЕЉ: Ја сам разговарао са другом Титом и Плавим заједно о томе. Чули сте да он прихвата, с озбиром на расположење, итд. Но, није одушевљен да се у Уставу запише да се бира за доживотног председника. Јер, на крају крајева, он може и да одступи, итд.

С друге стране, он је рекао, ако се постави без рока, изгледа тако као да га Скупштина сутра може да скине, што такође нема смисла. То су биле његове примедбе. Ја не знам да ли ми можемо нешто треће да пронађемо и да видимо да ли да останемо на овој формулацији. Можда да нађемо неку средњу, која би била према његовој вољи. Ја немам никакву идеју.

ЈУРЕ БИЛИЋ: Мислим да сам израз "доживотног" није на висини.

ЕДВАРД КАРДЕЉ: То он сам каже.

ЈУРЕ БИЛИЋ: Требало би наћи израз који би осигурао суштину. Овај израз није адекватан.

СТАНЕ МАРКИЧ: Може се рећи "стално".

АЛЕКСАНДАР ФИРА: Може "стално" или "трајно".

ЈУРЕ БИЛИЋ: Може тако, али не "за доживотног".

МОМА ЋУКОВИЋ: Ја предлажем да се каже: "Скупштина СФРЈ у договору ..."

ЕДВАРД КАРДЕЉ: Не може тако.

ДРАГОСЛАВ МАРКОВИЋ: Зашто се не би ишло са мандатним периодом председника Републике? На тај начин, ту постоји мандатни период, а разуме се Скупштина увек може после да га изабере. На тај начин се избегава ово што друг Тито каже.

УСЛОВИ ЗА СМИШЉАЊЕ ВРХОВНОГ ЗАКОНА

КОМИСИЈЕ за припрему Предлога устава СФРЈ је углавном радила на Брионима. Чланови Комисије су одседали у хотелима "Нептун" и "Истра" изузев Едварда Кардеља, који је време на овом острву проводио у вили "Ловорика".

Седнице Комисије одржавале су се у сали на првом спрату између хотела "Нептун" и "Истра". Пре подне, од 9 до 13.30 радило се у пленуму, а по подне по радним групама.

Дактилографи, стенографи, и служба за умножавање материјала налазили су се у приземљу хотела "Нептун". Рад ових техничких служби надгледао је Душан Ђукић. Исплата дневница и путних трошкова вршила се на благајни која је била смештена у пролазу између два хотела. Амбуланта се налазила. у приземљу "Нептуна", а о здрављу другова који су смишљали врховни закон Југославије земље, бринуо је др Милан Милачић. О свим осталим организационим и животним проблемима чланова Комисије за Предлог устава бринула је Вера Јовановић.

МАРИЈАН БРЕЦЕЉ: Сада је тако.

ЛЕОН ГЕРШКОВИЋ: Можда би било добро да се каже: "На рок који одреди", а да се у резолуцији о избору Савезне скупштине каже конкретно.

ЈУРЕ БИЛИЋ: Не, то је најгора солуција.

СТАНЕ МАРКИЧ: Може да се каже да за "њега не важи мандатно доба".

МИЈАЛКО ТОДОРОВИЋ: То може да буде и негативно, да Скупштина може да повлачи. То мора стабилније да се изрази, у позитивном смислу.

ХАМДИЈА ПОЗДЕРАЦ: Да смо ову дискусију водили пре него што су се изјаснили радни људи и грађани, ја бих је прихватио. Међутим, будући да се плебисцитарно такво изјашњење постигло, сада ту дискусију водити, то значи вратити се са неким ставовима у јавну расправу и слушати овакве или онакве примедбе. Ја сам за то да останемо код овог термина.

ЛЕОН ГЕРШКОВИЋ: У резолуцији о избору Скупштине може ово јаче доћи до изражаја.

ЈУРЕ БИЛИЋ: Требало би рећи "за сталног председника". То је боље рећи него "доживотно".

ХАМДИЈА ПОЗДЕРАЦ: "Доживотни председник" то је категорија народна и мени не смета.

МАРИЈАН БРЕЦЕЉ: Како би било да се каже, без "стално" и "доживотно", "да се изабере за председника Републике".

АЛЕКСАНДАР ФИРА: Али то може да траје и месец дана.

ЛЕОН ГЕРШКОВИЋ: Скупштина у изборном акту може казати "доживотно".

ХАМДИЈА ПОЗДЕРАЦ: Направићемо проблем.

МИЈАЛКО ТОДОРОВИЋ: Да се ми сложимо да ово оставимо, ако нађемо у међувремену бољи израз од "доживотно", да га изменимо. Важно је да ту суштину сачувамо.

ЈУРЕ БИЛИЋ: Ја бих рекао "за сталног председника".

ДРАЖА МАРКОВИЋ: "Без ограниченог мандатног периода".

ЕДВАРД КАРДЕЉ: Да, "без ограничења мандатног периода", то би одговарало. То значи да он одлучује.

АЛЕКСАНДАР ФИРА: Да поновимо још једанпут: "без ограничења мандатног периода". (Усвојено)

МИЈАЛКО ТОДОРОВИЋ: Ту нема реизборности.

ЈУРЕ БИЛИЋ: Можда би могли рећи "без временског ограничења".

МИЈАТ ШУКОВИЋ: "Без ограничења трајања мандата".

МИЈАЛКО ТОДОРОВИЋ: "Без ограничења мандата", то је онда доживотно.

АЛЕКСАНДАР ФИРА: То би онда гласило: "Скупштина СФРЈ може, на предлог скупштина република и скупштина аутономних покрајина изабрати Јосипа Броза Тита за председника Републике, без ограничења трајања мандата".

МИЈАЛКО ТОДОРОВИЋ: Тако је.

Архива

 

ЈУРЕ БИЛИЋ: Само, требало би рећи "Социјалистичке Федеративне Републике", а не само "Републике".

АЛЕКСАНДАР ФИРА: Можемо то, али то захтева промену у називу.

ЈУКЕ БИЛИЋ: "Председник Републике Социјалистичке Федеративне Републике. Југославије".

ЕДВАРД КАРДЕЉ: Он се зове "председник Републике".

АЛЕКСАНДАР ФИРА: Он се до сада увек звао само "председник Републике".

ЕДВАРД КАРДЕЉ: То је титула.

ЈУРЕ БИЛИЋ: Ја сам мислио да је то случајно испуштено, 13. новембра се разговарало о уставном положају председника Републике. Седницом комисије председавао је Мијалко Тодоровић, који је иначе био председник ове комисије.

МИЈАЛКО ТОДОРОВИЋ: Предлажем да почнемо са радом. Има реч друг Фира.

АЛЕКСАНДАР ФИРА: У вези са главом IV Устава, која регулише уставни положај председника Републике, у јавној дискусији је дат велики број предлога од друштвено-политичких организација, самоуправних и других установа и организација, радних људи и грађана да се уставном одредбом регулише тако да друг Тито буде доживотни председник.

С обзиром на изузетан политички значај овог предлога, с обзиром на историјску улогу коју друг Тито игра у функционисању нашег уставног, друштвено-економског и друштвено-политичког система, мишљење Радне групе је да је то питање о коме треба да заузме став Комисија, с тим да Радна грапа подржава овај предлог. Сагласно ставу Комисије требало би размотрити све остале примедбе на главу IV.

Постоје две могућности.

Једна могућност је да се у члану 308, који иначе садржи као мотивацију за овакво решење уставног положаја председника Републике, све основне разлоге, да Уставом утврди да је друг Тито доживотни председник Републике.

Драга могућност је да се са истом мотивацијом, са извесном изменом, Савезна скупштина, на исти начин на који је и до сада бирала председника, за мандатни период од пет година, изабере друга Тита за доживотног председника Републике.

Што се тиче самих, конкретних формулација, Група би направила накнадно.

МИЈАЛКО ТОДОРОВИЋ: Да ли неко жели реч? Има реч друг Кардељ.

ЕДВАРД КАРДЕЉ: Можда је боље да се то уставом регулира.

МИЛАН ЋУКОВИЋ: Боље уставом него да се иде на неки други начин.

ЛЕОН ГЕРШКОВИЋ: С обзиром на то да је драг Тито изабран за председника и њему престаје мандат, онда би било боље да Скупштина СФРЈ изабере друга Тита за доживотног председника. Мислим да би то било сасвим нормално.

ЕДВАРД КАРДЕЉ: Свакако да ћемо разговарати са другом Титом пре него што било шта дамо у јавност.

Међутим, с обзиром на многобројне предлоге ми можемо тај предлог, као Комисија, да уважимо па да формулишемо после разговора са Титом.

ЛЕОН ГЕРШКОВИЋ: Ми морамо решити, ако драг Тито пристане на то, како да утврдимо. Ја мислим да се каже "може се изабрати друг Јосип Броз Тито за доживотног председника Републике".

МИОДРАГ ЗЕЧЕВИЋ: Постоји један широк круг друштвено-политичких организација које су тај предлог званично доставиле. Скоро све шумадијске општине и Међуопштинска конференција су се изјасниле и то је званичан предлог. Тако, ми у Србији имамо низ међуопштинских званичних предлога друштвено-политичких организација у вези са допуном члана 308. Мислим да бисмо то морали да формулишемо, а друга је ствар како ће се друг Тито изјаснити.

МИЈАЛКО ТОДОРОВИЋ: Чини ми се да је овај предлог друга Гершковића добар и то бисмо рекли у овом члану.

ЛЕОН ГЕРШКОВИЋ: Треба рећи "друга Тита за доживотног председника Републике".

ЕДВАЕД КАРДЕЉ: Добро, други став бришемо.

МИЈАТ ШУКОВИЋ: Ја сам сагласан, али мислим да би било боље да се у овом ставу утврди само принцип да се председник Републике може доживотно изабрати, а у посебном члану, или посебном ставу, утврдити начин његовог избора.

ЛЕОН ГЕРШКОВИЋ: Ми смо у редакцији мислили да се ово брише "по поступку утврђеном уставом" али смо хтели да став 3. гласи овако: "Председник Републике бира се на заједничкој седници оба већа већином гласова свих чланова тајним гласањем". Наиме, ми смо против квалифициране већине.

АЛЕКСАНДАР ФИРА: Пошто је друг Гершковић предложио редакцијске измене, ја бих предложио да ниједну редакцијску измену не прихватимо. Овај текст је утврђен у фази уставних амандмана и као такав је постао један уставни принцип Југославије. Ја бих овде био против било какве редакцијске измене у ставу првом члана 38.

Архива

ЛЕОН ГЕРШКОВИЋ: Редакцијска измена је ова која је испала из овог текста, а била је у амандману, јер у амандману пише "а у складу..." Иначе, слажем се са Фиром.

МИЈАЛКО ТОДОРОВИЋ: То је први став, а у другом ставу се не уноси овај поступак и двотрећинска већина итд., него се само додаје "доживотно", и тиме смо завршили члан 308. Члан 309. Ту сада долази оно ново.

ЛЕОН ГЕРШКОВИЋ: Разлика је у томе што је по предлогу Групе двотрећинска већина, а ми мислимо да не треба. Досадашњи став 3. постаје 4, а прва два се бришу.

ЕДВАРД КАРДЕЉ: Нема смисла задржати двотрећинску већину, када горе кажемо "у складу са израженом вољом ...".

КОМИСИЈА ЗА УСТАВНА ПИТАЊА

На припреми и изради Устава СФРЈ радила је Заједничка комисија свих већа Савезне скупштине за уставна питања, са више радних тела. Најзначајније радно тело ове комисије била је Координациона комисија.

Заједничка комисија свих већа Савезне скупштине за уставна питања образована је почетком маја 1969. године и радила је до доношења Устава. Председник комисије до маја 1971. године био је Милентије Поповић, а од јула 1971. Мијалко Тодоровић.

Најактивније језгро Комисије за уставна питања, Координациона комисија радила је у два сазива. Прва од октобра 1970. до 30. јула 1971. године, а друга до доношења Устава. Други састав је изабран са мањим бројем чланова да би се радило оперативније и лакше долазило до сагласности око спорних питања. Републике су уместо три, давале два члана, а покрајине уместо два једног члана. Председник Координационе комисије у оба сазива био је Едвард Кардељ, заменик у првом је био Милош Минић, а у другом сазиву др Радослав Ратковић.

1. МИЈАЛКО ТОДОРОВИЋ

(јуна 1971 - маја 1974)

2. Др МАРИЈАН БРЕЦЕЉ

3. РОМАН АЛБРЕХТ

4. ЉУПЧО АРСОВ

5. Др ВЛАДИМИР БАКАРИЋ

6. Др НИКОЛА БАЛОГ

7. ЏЕМАЛ БИЈЕДИЋ

8. ЈАКОВ БЛАЖЕВИЋ

9. Др МИЛАН БРКИЋ

10. Др ХАМДИЈА ЧЕМЕРЛИЋ

11. ВУКО ДРАГАШЕВИЋ

12. РАТО ДУГОЊИЋ

13. Др АЛЕКСАНДАР ФИРА

14. Др ЛЕОН ГЕРШКОВИЋ

15. КИРО ГЛИГОРОВ

16. Др ЈОСИП ГЛОБЕВНИК

17. ДРАГО ГОРУПИЋ

18. ЧЕДО ГРБИЋ

19. Др ВАСИЛ ГРИВЧЕВ

20. АЛЕКСАНДАР ГРЛИЧКОВ

21. КИРО ХАЏИ-ВАСИЛЕВ

22. Др АЛЕКСАНДАР ХРИСТОВ

23. Др ИВАН КАТАРЏИЕВ

24. ОСМАН КАРАБЕГОВИЋ

25. ЕДВАРД КАРДЕЉ

26. РАДОМИР КОМАТИНА

27. СЕРГЕЈ КРАЈГХЕР

28. ИЛИЈАЗ КУРТЕШИ

29. Др АВГУШТИН ЛАХ

30. ДРАГОСЛАВ МАРКОВИЋ

31. Др ЉУБИСАВ МАРКОВИЋ

32. ВЕЉКО МИЛАТОВИЋ

33. ВИДОЈЕ ЖАРКОВИЋ

34. НИКОЛА МИНЧЕВ

35. МИЛОШ МИНИЋ

36. ФРАЊО НАЂ

37. ЏАВИД НИМАНИ

38. ПЕТАР ОРЕЧ

39. Др НАЈДАН ПАШИЋ

40. ДУШАН ПЕТРОВИЋ

41. ЗОРАН ПОЛИЧ

42. ЉУБИША ПОПОВИЋ

43. ХАМДИЈА ПОЗДЕРАЦ

44. ИЛИЈА РАЈАЧИЋ

45. ВОЈИСЛАВ РАКИЋ

46. Др РАДОСЛАВ РАТКОВИЋ

47. МИТЈА РИБИЧИЋ

48. Др ЂОРЂЕ САМАРЏИЋ

49. Др АСЕН СИМИТЧИЕВ

50. Др ЈАКОВ СИРОТКОВИЋ

51. МИКА ШПИЉАК

52. СТАНА ТОМАШЕВИЋ

53. ВИДА ТОМШИЋ

54. МИЛОРАД ВУЧКОВИЋ

55. Др ЈОВАН ЂОРЂЕВИЋ

56. БЛАЖО ЈОВАНОВИЋ

57. НИКОЛА СРЗЕНТИЋ

58. МИЛОШ ШУМОЊА

59. МИРКО ТЕПАВАЦ

Састав Координационе комисије која је изабрана 28. 10. 1970.

1. Едвард Кардељ

2. Милош Минић

3. Цвјетин Мијатовић

4. Џемал Биједић

5. Рато Дугоњић

6. Вељко Влаховић

7. Видоје Жарковић

8. Добросав Ћулафић

9. Мика Трипало

10. Чедо Грбић

11. Милан Мишковић

12. Крсте Црвенкoвски

13. Никола Минчев

14. Славко Милославлевски

15. Сергеј Крајгер

16. Стане Кавчич

17. Мијалко Тодоровић

18. Дража Марковић

19. Фадиљ Хоџа

20. Илијаз Куртеши

21. Илија Рајачић

22. Фрањо Нађ

Састав Координационе комисије која је радила од 29. 7. 1971.

1. ЕДВАРД КАРДЕЉ

председник

2. Др РАДОСЛАВ РАТКОВИЋ

заменик председника

3. Др ВЛАДИМИР БАКАРИЋ

4. КРСТЕ ЦРВЕНКОВСКИ

5. НИКОЛА МИНЧЕВ

6. СЕРГЕЈ КРАЈГЕР

7. ИЛИЈАЗ КУРТЕШИ

8. ДРАГОСЛАВ МАРКОВИЋ

9. ЈАКОВ БЛАЖЕВИЋ

10. РАТО ДУГОЊИЋ

11. ХАМДИЈА ПОЗДЕРАЦ

12. ИЛИЈА РАЈАЧИЋ

13. Др МИЈАТ ШУКОВИЋ

14. ВИДОЈЕ ЖАРКОВИЋ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)