Александар Боцан Харченко: Српски народ ће увек имати подршку Русије

Недавно сам учествовао у занимљивој дискусији на Правном факултету у Београду на тему колико се реално поштује Резолуција 1244. Мој одговор је био да реалност не постоји ван Резолуције. Ми морамо ово питање вратити на поље међународно правног дијалога са циљем постизања дугорочног правичног решења. Грешке су могуће, али сматрам да оне и постоје како би могле да се исправе. Резолуција 1244 јесте путоказ за дијалог. Ако дође до компромисног решења у оквиру дијалога Београда и Приштине, оно мора бити размотрено у СБ УН, каже у разговору за „Печат“ амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан Харченко.

Фото: Танјуг

Традиционално, 12. јуна славите Дан Русије. Како ће овај празник бити обележен у Србији?

Централни државни празник, Дан Русије, у нашој земљи обележава се 12. јуна. Наравно, он добија посебну димензију када га славимо овде, у гостопримљивој Србији, далеко од отаџбине, али међу добрим пријатељима. Русија, земља хиљадугодишње историје и јединствене баштине коју чини више култура, у неком смислу постаје још ближа када постанемо свесни испреплетаних судбина наших слободарских народа, наших заједничких вредности.

Ове године због пандемије вируса корона, нажалост, нисмо успели да одржимо традиционални пријем у Амбасади, који је лепа прилика да се видимо и дружимо у срдачној, топлој атмосфери. Али ипак се радујем да је у Србији дошло до преокрета епидемиолошке ситуације набоље, и да су томе допринели и руски војномедицински стручњаци, самопрегорно удруживши снаге са српским колегама, и то у најтежем тренутку борбе против опаке болести. То још једном потврђује да Србија и српски народ увек могу да рачунају на подршку Русије.

На Паради победе, која ће бити одржана у Москви 24. јуна, своје присуство потврдио је и председник Србије Александар Вучић. Све чињенице, упркос сталним спочитавањима западних дипломата да је наша представа о Русији пука уобразиља, говоре у корист пријатељства. Који фактори детерминишу наше односе?

Питање делује крајње једноставно, али оно, с обзиром на опсежност руско-српских односа – културних, духовних, дипломатских и политичких – захтева сложен, темељан одговор. Наши односи грађени су вековима и део су ризнице историјског памћења. У темељима тих односа налазе се рукописне књиге, делатности руских светитеља у српској средини, покровитељства које је српски народ имао док је био под Отоманском империјом, те заједничке борбе, укључујући и оне у Другом светском рату. Све наше везе дубоко су садржајне и тешко је некој од поменутих, а ту бих додао и блискост у језику, дати примат у односу на друге. Ипак, једна константа траје кроз векове и потврђује најдуговечнију и најважнију спону – то је православље. Данас се светско православље налази пред великим изазовима и искушењима. Напади који долазе споља, а тренутно најочигледнији су они у Црној Гори, имају за циљ стварање подела и раскола. У оваквим преломним временима СПЦ и РПЦ делују заједно чувајући хиљадугодишње предање Цркве и канонски поредак.

Зашто је и поред јасног става руске државе који сте изнели – да се било какво решење косовског проблема око кога се договоре Београд и Приштина мора темељити на Резолуцији 1244, као једином важећем међународно-правном документу који дефинише косовски случај – било претумачења?

Интервју који је у „Политици“ изазвао контроверзе тиче се наслова текста који је одступио од суштине или смисла реченог. Одговорио сам, верујући да је реч о неспоразуму, тако што сам поновио свој став. Резолуција 1244 представља кључни, темељни документ који дефинише косовско питање, и то је чињеница која не захтева никаква додатна објашњења. Не морам да подсећам колико је била огромна улога Русије током разматрања и припреме овог општеобавезујећег правног документа којим је потврђен суверенитет и територијални интегритет Србије. Овај документ вратио је косовско питање у политички колосек, у политички процес, али је ретко или никако помињан од стране западних политичара да би коначно био потпуно прећутан. Проблем није у томе да је Резолуција лоше сачињена – сматрам да је по својим решењима понудила најбоље што је 1999. могло бити постигнуто у датим околностима. Проблеми проистичу из једностране имплементације Резолуције од стране западних партнера који су то радили по свом нахођењу. Да су тачке ове резолуције поштоване, од првог до последњег слова, можда ово не би ни била тема. Каснија различита тумачења тачака овог документа ишла су на штету само Србије и српског народа. То је био увод у погром на Косову 2004, а затим и у једнострано проглашење независности Косова у фебруару 2008. године.

Да ли би евентуалној промени Резолуције 1244, на шта је упућивао наслов у „Политици“, морала да претходи нова прерасподела интересних зона великих сила, те не позива ли искуство Јалте на опрез?

Не видим директну везу између питања о могућностима конференције у формату великих сила и Јалте. Иначе, конференцију одржану у Јалти 1945. прате различите интерпретације и вредносни судови. Једно је сигурно, иницијатива о подели интересних зона није потекла од СССР-а. Томе у прилог сведоче документа која се чувају у архивама и односе на овај период. Свака идеја која је ишла у том правцу од поделе интересних сфера до стварања НАТО-а па надаље била је део западне стратегије.

Претпоставимо хипотетичку и антиуставну могућност да Србија једног дана у оквиру проналажења коначног решења за Косово, а под притиском Запада, призна независно Косово и да оно после тога уђе у НАТО. Да ли би у том случају дошло до озбиљнијих искушења и питања одрживости војне неутралности Србије и Републике Српске?

Тешко је претпоставити ту могућност. Видимо и да је информација о стопирању процеса повлачења признања од стране низа држава – лажна информација коју је Запад пустио у медије. Имамо контакте са свима па и земљама у развоју које долазе до закључка да не желе да својим гласом подрже опасан међународни преседан. Иако живе далеко од Косова, оне знају да повреда територијалног интегритета и целовитости Србије извршена кроз самопроглашење независности тзв. Републике Косово може да се одрази на територијалне проблеме у регионима у којима постоје сецесионистичке тежње.

Ипак, остављам простор за претпоставку да инсистирање Запада на потписивању правно обавезујућег споразума има за циљ улазак тзв. Републике Косово у НАТО. На овој територији већ постоје НАТО објекти које су некада користиле снаге КФОР-а у мирнодопске сврхе. Сада је база Бондстил непобитна чињеница. У њу је, као што знамо, забрањен улаз, а постоје и информације да се тамо дешавају ствари које се косе с међународним правом. Уосталом и формирање Војске Косова је супротно Резолуцији 1244. Ипак, с друге стране, морамо имати у виду да ни све земље ЕУ и НАТО-а нису признале Косово. Убеђени смо да ће Србија чувати своју војну неутралност. Када је реч о Босни и Херцеговини, улазак у НАТО није могућ без консензуса и сагласности РС као ентитета. Неутрални статус РС има велики морални значај. Чланство у Алијанси није прихватљиво због искуства са НАТО агресијом како за Србију тако и за РС.

Приштина је укинула мере и простор за дијалог се опет отвара. Уколико преговори буду ишли у правцу размене територија, стратешки важни путеви могли би да се нађу под контролом НАТО-а. Да ли инсистирајући на потписивању правно обавезујућег споразума Србије са Косовом Запад жели да ослаби руско присуство у Србији и на Балкану?

Када је реч о Косову, сада је тешко претпоставити будуће догађаје. Став Русије је јасан, као и спремност да учествује у дијалогу, било у СБ или у неком другом формату, свеједно. То је питање жеље Београда, а на нама је да размотримо позив за учешће, у складу с нашим интересима у региону и у складу с међународним правом. Ми никада, у складу с поштовањем међународног права и идеје о мултиполарном свету, не условљавамо своје учешће, нити се залажемо за ограничен број учесника у таквим дијалозима.

Какав је однос Русије према српском питању у БиХ, а какав босанскохерцеговачких муслимана према Русији?

Сарадња између РС и Русије не дешава се ван сарадње са БиХ. Неретко нас оптужују да покушавамо да истргнемо РС из граница БиХ, што није истина јер је изворно Дејтонско уређење засад једини модел за очување ове земље.

У БиХ су отворена озбиљна питања која захтевају решење. Запад на многе неправилности гледа кроз прсте, полазећи од тога да је БиХ протекторат. Улога високог представника је такође упитна. Мислим да је време да се поништи статус ове позиције паразита. Ово се не односи на одређене личности већ на институцију високог представника. Верујем да звучи грубо, али то је права реч. Велики новац се троши за одржавање гломазне апаратуре, али нико не види никакву корист од ње, док штету – види.

Стално се говори о томе да се добри односи са Србијом темеље и на чињеници да је Србија војно неутрална и да се није придружила санкцијама ЕУ. С друге стране, руска држава уважава суверену одлуку српске државе да сама бира своју спољнополитичку оријентацију. Да ли би улазак Србије у ЕУ, с којом има потписан ССП, и евентуално усаглашавање спољне политике са ЕУ могао да доведе у питање добре односе?

Процес европских интеграција не препознајемо као сметњу. Проблем може бити само наметнут споља. Сигуран сам да је немогуће пронаћи изјаву иједног представника Русије који је на адресу неке земље послао поруку „или Москва, или Брисел“. Русија никада не условљава. Из Брисела, напротив, често долазе поруке да је неопходно направити избор између ЕУ и Русије. Такви избори су вештачки. Током разговора с представницама ЕУ питао сам зашто би сарадња с Русијом која јача привреду неке земље била ограничавајући фактор? Зар не желите да свака земља чланица ЕУ буде просперитетнија и развијенија? Чињеница је да се процес евроинтеграција користи како би се спречило присуство Русије на Балкану. Понављам, за Русију ЕУ, као и испуњавање стандарда које она налаже, никада нису били препрека у сарадњи, у појединим случајевима то је чак био подстицај развијања односа. Важно је на време позабавити се адаптацијом или прилагођавањем односа.

На српском етничком простору кључно жариште је Црна Гора. Како оцењујете ситуацију у овој земљи? Да ли су покушаји атлантизације геополитичког идентитета део истог процеса који се одвија и у Украјини?

Као амбасадор Русије у Београду нећу опширно коментарисати политичке прилике у Подгорици. О Црној Гори рекли смо шта мислимо још 2014, када је она заузела отворено антируски став. Садашња дешавања само су наставак антируске и антисрпске политике. Црна Гора је постала алат у туђим рукама. О томе сведочи и чињеница да је потискивање сваког руског присуства отворен јавни чин. Када је реч о положају СПЦ, могу да кажем да смо увек били на линији поштовања канонских принципа. Покушај стварања аутокефалне цркве на канонској територији СПЦ је споља наметнут, а јасна аналогија с дешавањима у Украјини упућује на налогодавца. Иако су одвојене од државе, и Руска и Српска црква су веома важне. Држава је снажна ако је Црква снажна.

Уставне промене у Русији изазвале су велику пажњу. Какве новине оне доносе политичком систему?

Ово није промена Устава већ промене у Уставу, што је уобичајена ствар у свакој земљи. Као и у сваком отвореном демократском друштву приликом његовог развоја, и у Русији су овим поводом отворене дискусије. Председник Путин је предложио да се акт о уставним променама изнесе на општеруско свенародно гласање па ће имплементација ових ревизија, уколико буду подржане као резултат референдума, омогућити пре свега даљи развој политичког система. Свака промена је израз реалности. Неке промене су мотивисане међународном ситуацијом и претњама с којима се Русија суочава, па имамо допуну члана који налаже да ниједан део територије не може да се отуђи од Русије. Русија је држава председничке управе, што је најбоља варијанта за њу. Претпоставља се развој председничке власти, и парламентаризма. Закључак је такође био да свака одлука или одредба донета у оквиру међудржавног органа може бити реализована само у мери у којој не нарушава национално право. То није ексклузивитет Русије. Значајне су и промене Устава које се односе на поштовање наших традиционалних вредности.

Како објашњавате податак да после куповине НИС-а није било озбиљнијих директних руских инвестиција у Србији? Каква су искуства руских привредника?

НИС доживљавамо као флагман руско-српске привредне сарадње, тако да није чудно што остали економски оператери остају у сенци главне директне инвестиције Русије у Србији. При томе тешко је рећи да је НИС дат на поклон – на дан куповине дуг компаније је износио више од једне милијарде долара. Руски менаџмент је успео да претвори НИС у водећу компанију у региону и највећег даваоца у буџете свих нивоа Србије са уделом 13–15%. Већ извршена улагања износе 4,2 милијарде долара, до 2025. године планирано је да се у развој компаније уложи још 1,4 милијарде долара. Руски инвеститори – „Газпром“, „Сбербанка“, „Лукоил“, „Руске железнице“, „Силовије машини“ – имају добра искуства пословања у Србији. Сви започети заједнички пројекти успешно се приводе крају, на пример, изградња магистралног гасовода на потесу од границе Бугарске до Мађарске. У прилог добром пословању наших привредника говори раст билатералне трговинске размене. У априлу 2020. године престигли смо Италију и пласирали се на друго место на листи највећих спољнотрговинских партнера Србије.

Сада се увелико ради на иновирању руско-српске сарадње. У сарадњи са „Росатомом“ биће изграђен Центар за нуклеарну науку, истраживања и иновације. Градимо од нуле целу индустрију радиофармацеутике са снажним извозним потенцијалом.

Да ли је предуслов за озбиљну културну и образовну сарадњу увођење руског језика као страног у српске школе? Исто и када је реч о озбиљним руским фондовима. Да ли на том пољу можемо очекивати бољу сарадњу?

Недавно смо обележили Дан руског језика, Дан Пушкина. Мислим да је интересовање за учење руског језика после изгубљених година након распада СССР-а и Југославије знатно порасло. На промоцији руског језика велики допринос је дао НИС који отвара учионице и припрема дечје уџбенике. Такође, број студената који одлазе на школовање у Русију сваке године је све већи. Разлог томе треба потражити и у чињеници да је познавање руског језика добра препорука за посао и добар подстицај за каријеру. Сада је руски језик ушао у категорију светских језика. У Србији ради и Руска хуманитарна мисија, Руски дом има садржајне програме, али још много тога морамо да урадимо.

Пандемија вируса корона, судећи по бројевима новозаражених, јењава и у Русији. У јеку борбе с вирусом у Србију је стигла непроцењива руска помоћ.

Број новозаражених у Русији је све мањи“. Пре неки дан се рецимо број заражених зауставио на 8.984, а преминулих је било 134. Русија јесте у време борбе с вирусом корона пружила помоћ и другим земљама, као и Србији. Срећни смо што се нашем војномедицинском одреду указала прилика да допринесе у тој борби. Као резултат комплексних напора председника, владе, медицинских стручњака отворена је могућност укидања режима самоизолације 9. јуна. Враћамо се у нормалан живот.

Председник Русије Владимир Путин најавио је долазак у Србију по завршетку радова на Храму Светог Саве. Да ли постоји значајнији израз дубоких и дуговечнијих српско-руских веза од Храма?

Русија је пружила преко „Газпром њефта“ помоћ у осликавању Храма и он ће без сумње бити величанствен. Храм Светог Саве изграђен је у складу с канонима и биће потврда чврсте канонске везе наше две православне цркве.

Недавно смо обележили и Дан победе, 75 година од краја Другог светског рата. Тенденције које иду у правцу промене парадигме у тумачењу историјских догађаја нису новог датума. Да ли само стално подсећање на чињенице из прошлости може да нас спаси од историјске амнезије у којој би нам се историјски непријатељи представили као савезници а историјски савезници као непријатељи?

Повод за ово питање, обележавање 75 година од победе у Другом светском рату, јесте подстрек да се опет изнова осветли покушај ретуширања историјских догађаја, и да им се, понављајући чињенице, опет изнова, аргументовано супротставимо. Ранијих година овај дан обележавали смо заједно, а овог 9. маја, упркос мерама карантина, положили смо венце на Авали, али и свуда широм Србије где се чува сећање на Други светски рат и улогу Црвене армије у ослобађању земље. Ускоро ћемо открити и споменик „Вечна ватра“. Морам да приметим да је упркос томе што је пандемија вируса корона била у јеку, 9. маја било присутно много људи који су дошли да заједно с нама одају почаст ослободиоцима Другог светског рата. Они су дошли вођени срцем, и с пуним разумевањем значаја велике победе. Сећање на овај дан обавезује, посебно сећање на учеснике који су своје животе положили за наш мир и нашу будућност. Овај дан свим борцима морамо рећи – велика хвала. У Совјетском Савезу људи су, како они на фронту, тако и локално становништво, голим животима штитили независност и земљу. Биланс је познат: 27 милиона живота. Због тих жртава ми имамо обавезу да не дозволимо све агресивније покушаје ревизије историјских чињеница. Није реч о новој појави. Први покушаји промене чињеница, нажалост од стране наших западних савезника, поклапају се с крајем рата. Ми, напротив, високо ценимо помоћ и улогу наших западних савезника у антихитлеровској коалицији, али чињеница да је Совјетски Савез омогућио победу је непобитна. Својом улогом и полагањем жртве за мир у Европи и Свету, Русија је стекла морални углед и стално чланство у СБ УН, као и важно место у другим међународним организацијама.

Разлог за покушаје мењања парадигме погледа на Други светски рат, представљање агресора као пријатеља, стављање у исту раван Хитлера и Стаљина можемо објаснити жељом појединих земаља да обезбеде примат у светској политици. То је не само циничан већ антицивилизацијски акт. Русија је прошле године почела, а ове наставља са реализацијом пројекта отварања архива и доступности архивске грађе и докумената свим заинтересованим лицима. То је одговор Русије: документима против лажи.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације