КОЛУМНА ЉИЉАНЕ СМАЈЛОВИЋ "Политика као судбина": Отров, опструкција и освета

НОВИНАРКА Љиљана Смајловић писала је колумну за Euronews коју преносимо у целости.

КОЛУМНА ЉИЉАНЕ СМАЈЛОВИЋ Политика као судбина: Отров, опструкција и освета

Фото: Милош Тешић/ATAImages

Све би данас било другачије, да је само диктатор хтео да буде диктатор.

Да није рекордном брзином честитао изборним победницима. Да није одмах мирно предао власт. Да је покушао државни удар, или га макар планирао.

Друга би се песма данас певала.

Не би студенти и њихова листа морали да се довијају како да сроче смислен налог за његово хапшење. А решење о забрани његове партије само би се писало! Ни Александар Бауцал не би морао да измишља како опозиција није опозиција док јој Студентска листа не призна да је "демократска опозиција“. 

Да је Александар Вучић био све због чега су га десет година рушили, већ би био у апсу.

Да је био "жвалави диктатор“ са блокада, Хитлер са Кораксових или силоватељ Србије са Петричићевих карикатура, нова власт ни дана не би морала да га трпи у новом сазиву Скупштине Србије. Нити би тамо добијао нове шансе да се "згади“ још већем броју људи, како је Јово Бакић видео Вучићев наступ у новој улози шефа посланичке групе. 

Да је стварно спремао државни удар, владајућој већини би посао данас био неупоредиво лакши.

Био би лакши и посао режимских новинара на "новој“ Радио Телевизији Србије и медијима који су и до сада фаворизовали Студентску листу. Медијске песнице новог режима свакодневно позивају на хапшења опозиције и гашење опозиционих медија, да би ових дана морале и да конструишу натегнут наратив о државном удару. Позивајући се на бајату изјаву бивше белгијске амбасадорке, иако ни њу нико не може да доведе у директну везу са Вучићем, као ни њене тврдње са доказивим фактима.  

Опет, није ни пре било тешко наћи неког попут Биљане Степановић из "Нове економије“, коме одсуство доказа није препрека да захтева да се бивши председник ухапси "због намере да изазове грађански рат“. Пази, због намере! А не „да нам и даље сипа отров, сад из Скупштине Србије“.

Мораће још више да се труде. Иза нас је деценија демонизације бившег председника као лудака, монструма, Аце Шиптара и Аце педера, диктатора и шефа мафије који неће мирно предати власт на изборима. Како да се са тим тек тако, преко ноћи прекине. Шта сад, кад је са власти отишао као обичан шеф обичне европске државе, и када је изборни пораз признао брзином којом је престигао многе европске владаре?

Ево шта сад: нова власт не признаје његов гест као демократски. Па шта ако није био диктатор? Давно му је намењена судбина диктатора и победници неће дозволити да се у јавном наративу нешто мења само зато што је мирно предао власт.

А можда још има времена да буде оптужен за подмуклу опструкцију? Примећујем да су пропагандисти нове власти упрегли ту реч као да смо у новембру 2000, а не 2026. А у новембру 2000. у НИН-у сам објавила уводник под насловом "Опструкција“ са цитатом Зорана Ђинђића: "Дошавши на власт, а сачувавши менталитет опозиције, постали су незасити, као да треба одједном све прогутати, да сутра не би било прекасно...Одмах мисле на чистке, експропријацију, тоталну кадровску политику. Треба одстранити и ућуткати све који нису за њих, у полицији, служби безбедности, предузећима."

Е сад, поштено, цитат је био део сјајне анализе Зорана Ђинђића о опозицији која долази на власт, аи је потицао из 1991.године и није се односио на ДОС, Демократску опозицију Србије, већ на ДОС, Демократску опозицију Словеније.

Но не важи само у Француској оно правило “што се више мења, то више остаје исто” (Плус çа цханге, плус ц’ест ла мêме цхосе).

И у новембру 2000. је у јавности праштало од претњи, уцена, оптужби и блокада. Можда сам и тада била сувише оштра, много ми је сметало што нова власт испољава велику несигурност у опхођењу са својом новостеченом моћи. Опструкција је новим лидерима била најдража реч, лидери ДОС-а су је ритуално понављали као да не знају да је преведу на српски и као да ће их та реч заштитити од нечистих сила којим је Слободан Милошевић тобож још располагао. И даље су витлали мржњом против њега. Поражени режим представљали су као стоглаву неман, а не нешто што се објавом изборних резултата практично само од себе урушило.

Јесам ли била престрога када сам то тумачила као помањкање грађанске храбрости лидера који су имали и моју подршку? Нервирало ме што свакодневно упиру прстом на наводне “опструкционаше” и “саботере”, приписујући им моћ коју нису имали. Причали су како ће руководиоце Електропривреде пред суд јер траже поскупљење струје! Оптуживали су их за кукавичлук што у лето 2000. нису одбили послушност Милошевићу који је захтевао да се уместо ремонта настави испорука струје, али су прескакали преко чињенице да радници ЕПС-а нису “кукавички” већ херојски поправљали мрежу пред бомбашким налетима НАТО. НАТО нам је ноћу кидао мрежу, радници ЕПС-а су је за дан поправљали, иако ништа нису знали о новом НАТО оружју. Остали су, за мене, неопевани хероји мртве Југославије.

Изблиза сам видела и пад комунизма и пад Милошевића, али ме ништа није припремило за призоре осветољубивог и управо неподношљивог хапшења директора Јовине гимназије у Новом Саду, са све добацивањем кибицера из новосадског простудентског табора који су ваљда дошли да снимају телефонима и испрате хоће ли Радивоје Стојковић бити понижен онако како је претходно договорено. Алудирам на призор када се снима хапшење за дело због ког нико никада нигде није хапшен, и када студентски очевици, а по свему судећи контролори, добацују полицији: “А лисице?”. Након чега полицајци ваде лисице којим везују руке сјајног директора сјајне гимназије који се противио политичкој употреби деце.

Ништа ме није припремило ни на дивљачки упад у редакцију Информера који је приказиван уживо и који је полиција, без обзира на лајв, готово сат времена игнорисала. А до данас нико није приведен правди.

Као што ме ништа од тога што сам видела 1991. и 2000. није припремило на осветољубиво хапшење храбре градоначелнице Смедерева, обављено под неком бесмисленом исприком након што је јавно одбила да да оставку локалним силницима који су јој упали у канцеларију.

Не памтим ово сладострашће у понижавању других. Не, не памтим нешто друго: не памтим ово одсуство стида усред најнижих побуда.

Ко зна, можда бих другачије на све гледала кад бих могла да утрипујем да су ме нови политички владари спасили Хитлера, балканског касапина и жвалавог Шиптара, да су Србију избавили из шака убице, диктатора, мафијаша, аутократе, монструма. И да то оправдава све што раде и што су радили.

Али за то би прво неко морао да ми испере мозак, промени свест и обрише памћење. Да не могу више да се сетим како су све блокаде и сви штрајкови у последње две године били незаконити.

Да више не памтим паљење страначких просторија и уништавање имовине.

Да поверујем да је полиција батинала учеснике мирних протеста  иако сам у лајву гледала како демонстранти на “мирним протестима” први моткама нападају полицију.

Да се не сећам својих колега новинара како предводе гомилу у походу на кућне адресе политичара и колега новинара. Да заборавим како је протекла изборна ноћ и како је владајућа странка признала изборни тријумф људи који су тврдо прорицали да диктатор никад неће мирно отићи са власти.

Да умислим да под СНС репресијом нису постојали опозициони медији, а да ослепим на чињеницу да права цензура тек почиње, само је сад зову слобода.

И да је достојанство сада само реч, и ништа друго.

(euronews.rs)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

pogledaj sve

18+ Zabranjeno je učestvovanje maloletnih lica u igrama na sreću. Igre na sreću mogu izazvati zavisnost.

Није нас брига за фер-плеј, одј**и! Капитен Србије открио скандалозну сцену са Европског првенства

"Није нас брига за фер-плеј, одј**и!" Капитен Србије открио скандалозну сцену са Европског првенства

Мушка одбојкашка репрезентација Србије победила је Холандију у трећем колу групне фазе Европског првенства после преокрета епских размера 3:2 (20:25, 23:25, 30:28, 25:15, 17:15). Изјава након меча капитена Србије Николе Јововића никога није оставила равнодушним.

14. 09. 2026. у 22:51

Коментари (0)

Медић жестоко прозвао Холанда након ремија, Американац му одмах одговорио!