"ЗБОГ МЕНЕ СТЕ ИЗБАЦИЛИ ЛОМПАРА СА ЛИСТЕ, ПОНОСАН САМ" Хрватски професор саветовао студенте преко "Данаса", сада иступио из сенке

ПРОФЕСОР Правног факултета у Загребу Александар Маршавелски, који је открио да је под псеудонимом „Пријатељ студената“ писао писма студентима у блокади, раније је пружао правну помоћ страним држављанима протераним из Србије 21. јануара 2025. године. Међу њима је било и пет хрватских држављанки, а Маршавелски је тада најавио заједничку жалбу против одлуке српских власти и могућност обраћања Европском суду за људска права у Стразбуру.

ЗБОГ МЕНЕ СТЕ ИЗБАЦИЛИ ЛОМПАРА СА ЛИСТЕ, ПОНОСАН САМ Хрватски професор саветовао студенте преко Данаса, сада иступио из сенке

Foto: Youtube/Jutarnji list

Његово писмо преносимо у целости:

Моје име је Александар Маршавелски, ја сам Пријатељ студената

Нисам желео да храним Вучићев наратив о „обојеној револуцији“, па сам писао под псеудонимом

Драги студенти,

Честитам на великој изборној победи 25. октобра. Ускоро предајете диригентску палицу Студентској листи и дошло је време да откријем своје име и презиме.

Пре тога, морам да кажем да је ваша победа много већа од званичних 53%. Предвидео сам да ће власт покрасти око 15% гласова – таман онолико колико вам недостаје за двотрећинску већину у Скупштини за уставне промене, без којих није могућ ресет система. Без тога, СНС ће још неко време остати на власти на локалу, а најмоћнија напредњачка институција ће годинама бити Уставни суд, који ће саботирати реформе и суђења. Зато наставите да се борите за сваки проценат.

А сада дозволите да се представим. Моје име је Александар Маршавелски и професор сам на Правном факултету у Загребу. Као студент сам спознао да је моје детињство било затровано ратном пропагандом мржње и национализма. За време ратова 1990-их на површину су испливали дубоко неморални људи – од ратних злочинаца и профитера који су пљачкали државна предузећа док су људи гинули на ратишту, до једног Томпсона који је популарност изградио на усташтву, од којег се данас ограђује. Данас сам члан правног тима који води иницијативу да се њему и ХОС-овцима забрани усташки поздрав „За дом спремни“.

Фото: Принтксрин

Као студент права учествовао сам у студијској посети Хагу, где смо се упознали са суђењима ратним злочинцима – људима који су нам 1990-их представљани као хероји. Мој цимер у Хагу био је Саво Манојловић, данашњи лидер покрета Крени-Промени, с којим сам и данас пријатељ. Пред нашим очима рушиле су се предрасуде међу студентима из земаља које су ратовале у претходној деценији. Били су то мали кораци, а ви сте изградили мостове солидарности по целом региону, који је последње две године душом и срцем био уз вас.

Као стручњак за транзициону правду формирао сам се кроз пројекат „Пеацебуилдинг Цомпаред“ (упоредно миротворство), у оквиру којег смо интервјуисали кључне актере ратова 1990-их – од Вука Драшковића до Стјепана Месића – како бисмо научили где су погрешили. Ви сте учили на тим грешкама и ваши мирни протести и блокаде светли су пример целом свету како да се сруши насилни диктатор без пуча или грађанског рата.

Непосредни повод за моја писма био је дочек Нове 2025. године на Студентском тргу у Београду – у 15-минутној тишини и мраку који су као звезде осветљавала светла телефона – призор који ћу цео живот памтити. Тада сам дао свој први интервју за Данас, у којем сам подржао ваше протесте и означио их као прекретницу у борби против корупције. Вучић је поделио насловницу Данаса с тим насловом и мојом сликом, са коментаром црвеним словима „СРАМНО“. После тога сам гостовао на Н1 и рекао исто, након чега су режимски медији ескалирали: „САДА ЈЕ СВИМА СВЕ ЈАСНО! ХРВАТ НА Н1 И ДАЈЕ УПУТСТВА СТУДЕНТИМА“, а реаговали су и неки високи функционери. СНС-ов посланик Маријан Ристичевић поделио је мој интервју уз коментар: „Требали смо усташку БИТАНГУ протерати“.

Као професор осећао сам дужност да вам помогнем знањем о транзиционој правди. Истовремено, нисам желео да храним Вучићев наратив о „обојеној револуцији“, па сам писао под псеудонимом. Захвалан сам уредништву, посебно Дражи Петровићу, што ми је омогућио да вам пишем, а да ме не дискредитују као „усташу“. У лектури је промакла понека хрватска реч коју су читаоци приметили, али коментари су углавном били позитивни.

За време протеста долазио сам више пута у Београд, упркос Ристичевићевој претњи и чињеници да сам се у Загребу сусретао с Новосађанима оптуженим за рушење уставног поретка и пружао правну помоћ пет протераних хрватских држављанки које је БИА означила безбедносном претњом Србији. Одржао сам неколико предавања на Правном факултету и Факултету политичких наука у Београду, а посетио сам и Географски факултет у блокади. Од срца захваљујем домаћинима, професорима Вањи Бајовић, Бојану Спаићу, Миодрагу Јовановићу, Горану Дајовићу, Немањи Џуверовићу, Јањи Симентић, Милошу Хрњазу и Микици Сибиновићу, који је члан победничке Студентске листе.

Време је да се самокритички осврнем на своја писма. Прво ћу да кажем у чему сам био у криву.

Био сам у криву у ономе што ме радује да сам погрешио. Прво, датум избора, о којем је Вучић толико пута лагао – био сам убеђен да ће то бити 2027. Друго, процена да ће он прогласити изборну победу, премда ту нисам сасвим погрешио. У изборној ноћи Танјуг, Пинк, Информер и још неки медији објавили су да је СНС освојио 54,69% гласова, да би минут касније Вучић ипак признао пораз. Према лондонском Тајмсу, европски лидери су га у последњи час убедили да се предомисли. Да је ЕУ учинила само то – спречила грађански рат – довољно је за вечну захвалност и да јој опростите грешке из прошлости.

У чему сам био у праву? Од првог писма позивао сам вас на политичко деловање, у време када сте се ограђивали од политике. Мој први савет био је да предложите експертску владу. На крају сте урадили много више – формирали сте Студентску листу од 250 кандидата који ће саставити експертску владу. Био сам у праву и да треба да тражите помоћ од ЕУ: ишли сте у Стразбур и Брисел, а ЕУ вас је претежно подржавала.

Лично сам најпоноснији што сам вам дао аргументе да Мила Ломпара избаците са листе. Да је он остао, добили бисте барем двеста хиљада гласова мање и Србија би данас била у хаосу.

Непосредно пред изборе нисам желео да критикујем то што на вашој листи има још један Ломпар. То је Немања Каровић, који се у среду појавио на РТС-у да говори у име Студентске листе. Он је донедавно називао професоре Јов(у) Бакића и Динка Грухоњића гадовима и усташама, пљувао по Н1 и радовао се хапшењу писца Дејана Атанацковића – све у маниру Информера. Питам се како се уопште угурао на вашу листу и зашто баш он говори на РТС-у, а не неко од 141 кандидата Студентске листе који су ушли у Скупштину.

Ставили сте га на 213. место, тако да није имао шансе да постане посланик. У сваком случају, људе који су до јуче предавали радикалистима – био то Немања Каровић или Немања Шаровић, ма колико вас импресионирали речима, гестовима или иницијативама – држите што даље од политике, јер ће вратити зачарани круг мржње и национализма, док ће се други богатити.

Част ми је што сам био карика у ланцу ваших веза са Хрватском, јер је заједничка борба најбољи пут послератног помирења. Не заборавите да је све почело од „блокадне кухарице“ коју су вам послали студенти загребачког Филозофског факултета када сте започели блокаде. Подршци су се придружиле многе хрватске јавне личности: покојна Ведрана Рудан, Дарко Рундек, Јосипа Лисац, Северина и многи други.

Хрватски студенти организовали су више скупова подршке и помогли вашим тркачима на путу до Брисела. У Загребу сам учествовао у више студентских догађаја солидарности с вама. Помогао сам у организацији две пројекције филма „Индекс“ и пројекције филма „Метаморфоза“ о новосадским студентима у егзилу, као и њиховог гостовања на Правном факултету у Загребу. Модерирао сам и панел „Млади између прошлости и будућности“ на XВИИИ Форуму за транзициону правду у Загребу, на којем је учествовало 12 студената и троје професора са факултета у блокади.

Ове недеље обележава се друга годишњица новосадске трагедије. Ту лежи повезница са Хрватском важнија од свих које сам поменуо. Једна од жртава новосадске надстрешнице била је хрватска држављанка Сања Арбутина Ћирић, рођена 1989. у Сиску, као дете је у Олуји избегла у Србију, где се удала и где је њен живот заувек прекинут тог 1. новембра. У њеном животопису записана је тешка историја наших народа: била је жртва национализама и жртва корупције.

С уверењем да сте ви промена која неће дозволити да више ниједан човек с наших простора доживи такву судбину,

ваш професор Александар Маршавелски

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

pogledaj sve

18+ Zabranjeno je učestvovanje maloletnih lica u igrama na sreću. Igre na sreću mogu izazvati zavisnost.

Није нас брига за фер-плеј, одј**и! Капитен Србије открио скандалозну сцену са Европског првенства

"Није нас брига за фер-плеј, одј**и!" Капитен Србије открио скандалозну сцену са Европског првенства

Мушка одбојкашка репрезентација Србије победила је Холандију у трећем колу групне фазе Европског првенства после преокрета епских размера 3:2 (20:25, 23:25, 30:28, 25:15, 17:15). Изјава након меча капитена Србије Николе Јововића никога није оставила равнодушним.

14. 09. 2026. у 22:51

Коментари (0)

СВЕТСКИ ДАН ШТЕДЊЕ: Како паметним навикама чувамо и новчаник и планету