МАЂАРОВЕ "ЖАКЛИНЕ": Медији као оружје за рушење власти – од Орбана до Вучића, исти сценарио

ЗЛОУПОТРЕБА медија као оружја, тј. милитаризација медија (медиа wеапонизатион), постала је популаран термин за време првог мандата председника САД Доналда Трампа од 2016. до 2020. године.

Foto: Printskrin

 Трамп је тада, врло прецизно, мејнстрим медије под контролом великих корпорација дубоке државе (мочваре) оцењивао као „факе неwс“ (лажне вести). Споран је био начин њиховог рада и очито укључивање новинара у политичку кампању у улози активиста који имају простор за манипулацију публиком. Трампов „рат“ против милитаризованих крајње левичарских мејнстрим медија разбуктао се у другом мандату који је у току.

Једнако као у САД, милитаризацију медија на најгори могући начин имали смо прилику да видимо у Србији кроз стварање тајкунске телевизије - Н1, Нова С, Данас, Радар под контролом Јунајтед групе, којима су се придружили и неки локални медији. Чист политички активизам представљен је као врхунски професионализам и новинарска етика.

Све то, али и много више од тога виђено је и у Мађарској, која постаје лакмус-папир за дешавања у Србији. Уосталом, шта нам о опозиционом ангажману Жаклине Таталовић, Данице Вученић, Младена Саватовића, Јелене Обућине... говори чињеница да је најмање 20 „новинара“ и медијских радника пре избора, у кампањи и након стварања владе Петера Мађара постало директно део његове странке Тиса, изборног штаба, министарстава, јавног сервиса под његовом контролом?

Такви „независни и професионални новинари“ све време су стварали манипулативну слику у којој је дехуманизација Виктора Орбана и Фидеса добила епске размере, довољно велике да Тиса и Мађар на изборима освоје двотрећинску већину у парламенту.

Иста врста дехуманизације и стварања револуционарне атмосфере на ивици грађанских сукоба, тј. грађанског рата, фабриковање лажних афера и спиновање, у Србији траје годинама. О појединим „новинарима“ тајкунске телевизије, попут Жаклине Таталовић, отворено се говорило као о кандидатима опозиционе тзв. студентске листе на изборима. Због тога је накратко и Нацистичка Н1 морала да се огради од ње, како се говорило у етру, схватајући да то неће имати добар одјек, с обзиром на то да релевантна истраживања јавног мњења, као и интерна истраживања блокадерске листе, показују да је СНС у великој предности и у позицији да упркос свему победи 25. октобра.

Списак „новинара“, а заправо пропагандиста дубоке државе, који су преко рада у „независним медијима“ дошли у позицију да креирају државну политику и да владају јавним сервисом у Мађарској, говори у прилог тези да се ни у Србији пропаганда са тајкунско-терористичке лажовизије не шири за џабе и без лукративног циља „новинара“.

Немачки капитал и луксембуршка телевизија: „РТЛ влада“ Петера Мађара

Бројни мађарски медији блиски бившем суверенистичком премијеру Виктору Орбану и његовом Фидесу тренутну владу Петера Мађара и Тисе називају „РТЛ влада“. Радио-телевизија Луксембург (РТЛ) је једна од најпознатијих европских приватних медијских групација, која тренутно послује и остварује медијски утицај у Немачкој, Француској, Мађарској, Луксембургу, Шпанији, а донедавно и у Белгији, Холандији и Хрватској.

РТЛ је у потпуности у власништву немачке компаније Бертелсман, чије је седиште у Гитерслоху и која има око 80.000 запослених у око 50 држава света. Своје пословање су покушали да прошире и на Србију и то у два наврата, 2006. и 2018. године. Оба пута су покушали да покрену канале који би имали националну фреквенцију, али им је то онемогућено.

Њихов канал у Мађарској покренут је 1997. године под именом РТЛ Клуб. Од самог почетка РТЛ је, у складу са својом деценијском историјом и пореклом од Радио Луксембурга, гајио имиџ креатора културне сцене. Историјски је то била њихова улога, док је с друге стране био Радио Слободна Европа/Слобода, политичко крило медијске хоботнице усмерено према Совјетском Савезу и другим комунистичким земљама у Европи и свету.

Са протоком времена РТЛ се у Мађарској све више укључивао и у информативни сектор, проналазећи циљне групе у делу становништва које је по сваку цену хтело отклон од комунизма и глобализацију, чланство у ЕУ, НАТО и другим организацијама. У складу с тим, РТЛ је у борби против Виктора Орбана и пре избора 2022. године, а посебно ове године, одиграо кључну улогу, представљајући мејнстрим ударну песницу опозиције под контролом дубоке државе.

Оно што је занимљиво, главни канал РТЛ-а у Мађарској под надзором је домаћег регулаторног тела, док су сви остали канали те куће на мађарском језику под надзором АЛИА, луксембуршког регулатора. Дозволу АЛИА за емитовање, подсећамо, имају и Н1 и НОВА С, а нису регистровани у Србији, иако се овде емитују.

Ни то што су под надзором домаћег регулатора, није спречило „новинаре“ мађарског РТЛ-а да се истакну по креирању антипатриотског сентимента у бирачком телу. Предводници те приче су данас медијска песница новог мађарског режима дубоке државе. За сада се директно у политици и државној управи Тисе активирало чак 9 њих.

Репортери, водитељи, уредници РТЛ-а – активисти дубоке државе у новом оделу

Жолт Таркањи је најпознатији од свих активиста у улози „новинара“ који су данас део власти у Мађарској. Имао је поприлично занимљив развојни пут. Пореклом је из Дебрецина и често истиче како је везан за тај град. Додуше, везан је и за лист Дебрецинер, који су мађарски медији означили као лист који су директно кроз грантове финансирали УСАИД и Сорошева фондација. За време свог рада на РТЛ-у Таркањи их је, како су тврдили медији блиски Орбану, директно подржавао и усмеравао.

Био је репортер и уредник Хир ТВ док је канал задржавао благо антиорбановски став. Након што су га преузеле снаге блиске Фидесу, Таркањи је прешао на велику сцену, на РТЛ, где је био у улози репортера, а највише је упамћен по присуству конференцијама за новинаре Владе, премијера и министара.

Најзначајнији моменат у његовој новинарско-активистичкој каријери десио се када је креирао аферу „Пегаз“ у Мађарској, манипулишући питањима и одговорима председника парламентарног Одбора за одбрану и спровођење закона Лајоша Косе.

Коса је тада, како је истицано на РТЛ-у и другим опозиционим медијима, признао да је Мађарска набавила спорни израелски шпијунски софтвер и да се он користи у складу са законом и одлуком судова. Наравно, Коса је само рекао да у набавци није ништа спорно, не потврђујући да је она реализована. Таркањи је од његовог одговора креирао читаву аферу.

Софтвер „Пегаз“ је исти онај на основу којег је блокадерска секта покушала да створи аферу наводног прислушкивања студената, чланова и блокадерских активиста. На конференцији за медије коју су одржали доминирали су представници СХАРЕ фондације и Грађанских иницијатива НВО сектора дубоке државе, који су убеђивали јавност да је дошло до нелегалног прислушкивања. Треба се сетити и тога да су пре те „афере“ милитаризовани медији дубоке државе то исто тврдили за своје колеге из појединих портала, попут БИРН-а.

Дакле, у креирању афере у Србији су учествовали НВО сектор, „истраживачки“ портали које плаћа УСАИД, а све то је месецима пре тога као „новинарско питање“ постављала Жаклина Таталовић. У Мађарској је пар година раније била потпуно иста организација афере, само у реализацији „новинара“ Таркањија.

Са почетком обојене револуције у Мађарској Таркањи је у јулу 2025. године изашао из РТЛ-а, који му је пожелео срећу и директно ушао у Мађарову Тису као шеф медијског крила партије.

На изборима за посланике у априлу ове године је изабран и то из изборне јединице Хајду-Бихар 1 у Дебрецину, где је победник и посланик из те јединице четири године раније био управо Лајош Коса, од којег је Таркањи створио аферу „Пегаз“.

Након образовања владе Петера Мађара постао је државни секретар у Министарству саобраћаја и инвестиција. Политички активизам и креирање афера се заиста исплате, па чак и на штету сопствених суграђана који постану епицентар те афере и због тога изгубе све – као што је Таркањи урадио Коси.

Таркањијев колега Нандор Хорват на РТЛ-у је радио од 2014-2024. године. Бавио се унутрашњом политиком и извештавањем из парламента. Од 2024. па до избора радио је у другим опозиционим медијима, а у току изборне кампање 2026. године радио је за 24.ху, наклоњен Тиси, који је објављивао пре свега видео-репортаже из изборне ноћи, изјаве функционера итд.

За његово име се, за разлику од Таркањија, не везују велике афере, али је значајно то да је након победе Тисе на изборима изабран да управља медијским представљањем парламентарне групе партије Тиса у мађарској Скупштини.

Ванда Сонди је телевизијска новинарка, репортерка и водитељка која је постала портпарол Мађарове Владе и заменица државног секретара у Кабинету премијера. Пре рада на РТЛ-у (2014-2026. године) била је запослена у више медија, али се у РТЛ-у истакла перформансима и избацивањима из Парламента, након што би направила инцидент. Из Парламента је избачена најмање три пута. Посебно је активна била у кампањи и креирању наратива у корист Тисе.

Након избора формално је именована за заменицу државног секретара у кабинету премијера, уз друге две портпаролке владе Еву Мађар (РТЛ) и Аниту Кебел (АТВ). Све три су у почетку радиле „бесплатно“, а након именовања објављено је да ће им плате бити око 1,65 милиона форинти, што је више од 4.500 евра.

Ева Мађар је на РТЛ-у била од 1999. године и прошла је заједно са том телевизијом кроз све промене у којима је дала допринос. Последња кампања за долазак на власт Тисе била је и најбурнија. Мађарова је истакла да јој је част што и званично прелази из медија у државну управу, а РТЛ јој је пожелео срећу и изразио задовољство таквим расплетом.

Александра Кечмар је радила на РТЛ-у од 2018. године да би постала портпаролка за сарадњу са медијима кабинета премијера након избора. Њен колега Балаж Литауски је у РТЛ-у радио 14 година, да би сада постао шеф одељења за медије министарства енергетике и привреде.

РТЛ није за нову Владу дао само новинаре, репортере и презентере, већ и менаџмент, што свему даје још опскурнији изглед. Јудит Грос је била део РТЛ-а до 2024. где је радила као заменица генералног директора задужена за дигиталну област. Од јуна је повереник за послове реформе јавног сервиса, где је одређена да спроведе чистку у јавној Радио-телевизији и да изабере ново руководство. Из приватне фирме, у немачком власништву, прешла је у државни јавни сервис у којем одлучује о свему.

Лајош Оршош је на РТЛ-у радио 18 година, и то као асистент уредника, водитељ снимања, па и у организационо-стратешком сектору. Након одласка из РТЛ-а прешао је у НВО сектор. Данас је шеф комуникација Министарства друштвених односа и културе.

На крају, Шандор Норберт Печи је такође неколико година радио у РТЛ-у и то као референт за медије и вођа групе за односе са медијима. То га је препоручило да постане шеф медијског одељења Министарства саобраћаја и инвестиција.

Иста антипатриотска линија у Србији: Тајкунски медији у служби дубоке државе

Сазнање да је Жаклина Таталовић требало да буде кандидат тзв. студентске листе сведочи о томе да је у Србији припремљен исти сценарио као у Мађарској. Штавише, чињеница да је ударна песница пропаганде дубоке државе у Мађарској медијска кућа у власништву Немаца, додатно је занимљива ако у једначину убацимо и сазнање да су тзв. студентску листу у Србији креирали управо Немци.

То нису саопштили српски медији или функционери власти, већ људи који су виђени као кандидати, а интервенцијом Немаца и стварних креатора те листе избачени са ње – Мило Ломпар и Дејан Мировић. У својим наступима по објављивању имена кандидата за посланике њих двојица су отворено говорили о разлозима због којих је БНД интервенисао у њиховом случају.

Многи „новинари“ РТЛ-а у Мађарској били су повезани са структурама бивше власти пре Фидесове владе из 2010. године и то је додатно значајно ако знамо да су Ломпар и Мировић као непосредне креаторе листе означили Бојана Пајтића и Душана Петровића, бивше функционере жуте куге – Демократске странке.

Прожимање обојених револуција у Србији и Мађарској се најбоље и види у том односу пропагандних машинерија према властима. У Мађарској је, као и у Србији, креиран антикорупцијски наратив уз афере попут помиловања у случају наводног напаствовања деце, где је ударено на хришћанско-конзервативни курс Фидеса и Орбана. У Србији је за повод узета трагедија у Новом Саду, на великом градитељском пројекту, где је ударено директно на наратив власти о томе колико су саобраћајница изградили и инфраструктуре обновили за 14 година владавине.

Није безначајно ни то што је повод за обојену револуцију у Србији била трагедија баш на железничкој станици Нови Сад која је део инфраструктурног пројекта ревитализације пруге Београд-Будимпешта.

Једина мала разлика у односу на Мађарску је постојање антисрпске кампање у Србији. Мађарска нема Републику Српску, иако је Орбан отворено подржавао, и нема територијални проблем са терористима као Срби на Косову и Метохији. Мађарска нема ни генерала Ратка Младића, а ни тешке оптужбе да је починила оно што се није догодило у Сребреници.

Све то је у случају пропаганде тајкунских телевизија  у Србији био додатни плус и повод за цепање српског друштва на два дела. Генерал Ратко Младић је најстрашније вређан са тих канала, називан ратним злочинцем и геноцидашем, а незапамћено посећена сахрана најстрашније осуђена.

Тајкунска телевизија је дала немерљив допринос промоцији тзв. геноцида у Сребреници, када се директно укључила у кампању поводом британско-немачке резолуције у УН којом је требало да означе Србе као геноцидан народ. Њихово учешће у нападима на Републику Српску најбоље се огледало у креирању афере „гласачи из Српске“, када су Срби западно од Дрине означени као они који су „покрали“ изборе у Београду.

Све то је рађено без икаквих доказа, само да би се разбило српско национално биће. На крају, однос те телевизије према Косову и Метохији је такав да су непрестано криминализовали Србе са севера покрајине дајући оружје у руке Аљбину Куртију и шиптарским терористима. Критика државне политике претворила се у отворено стављање на страну сецесиониста и терориста.

Све то је кандидовало главне експоненте пропаганде, репортере, водитеље и уреднике да након избора на којима би победила тзв. студентска листа своју агенду унесу и у државне институције. У Мађарској се дешава управо то ових дана. Осим тога, у Мађарској у институције отворено улазе „новинари“ који су радили за медије финансиране од стране дубоке државе, Сороша и УСАИД-а. У Србији ће се десити исто то, уколико неким чудом блокадери узму већину.

Новинар медија за који се наводи да га финансирају Сорош и НЕД постао министар

Петер Мађар је према политичким активистима из РТЛ-а који су се лажно представљали као новинари, био изузетно дарежљив. Ипак, нису лоше прошли ни други активисти који су пристали на то да шире пропаганду у корист дубоке државе и Тисе.

Једну од највиших функција добио је Балинт Руф, уредник и водитељ са јутјуб канала Партизан, који директно финансирају НЕД, Герман Марсхалл Фунд, Фондација за демократију и плурализам, Сорош и Рокфелер фондације. Пре рада на Партизану био је већ шеф кабинета министра животне средине 2006-2007. године. Испоставило се да је један од кључних сарадника Петера Мађара, у рангу Аните Орбан, где је постављен за министра који руководи Кабинетом премијера.

Споменута Анита Кебел у Владу на место портпаролке дошла је из телевизије АТВ. Контроверзна кућа је повезана са протестантским пастором Шандором Неметом и његовом пентекосталном Црквом вере, која је практично власник АТВ-а. Шандор Немет се из сопствених разлога у једном тренутку позиционирао као политички противник Виктора Орбана и то из разлога оптужби за утају пореза, јер је АТВ практично лично присвојио, иако је власништво цркве, која на приходе плаћа порез од само 1 одсто. Самим тим, Немет је сам себи преко офшор компанија продао телевизију и на томе још и зарадио.

Из АТВ-а је у нову мађарску владу дошао и Балаж Бодач, који је постао шеф вести привреме управе јавног сервиса.

Из медија 24. ху дошао је Норберт Куштанци, бивши главни уредник, који је водио и медиј под називом Зоом.ху, веома сличан и по садржају Зоомеру, који је врло активан у обојеној револуцији у Србији. Био је такође асистент, тј. саветник за комуникацију европосланице Ане Донат из покрета Моментум, који је остао упамћен по паљењу бакљи у мађарском парламенту.

Само две недеље раније у сусрет блокадерском скупу 15. марта, Милош Јовановић и Радомир Лазовић су палили бакље у српској Скупштини, након чега је посланица Јасмина Обрадовић доживела мождани удар. Повређена је посланица Јасмина Каранац, а трудна Соња Илић у 8. месецу је једва сачувала трудноћу и живот сина Гаврила.

Атила Киш-Калноки је спортски новинар на 24.ху који је постао државни секретар за спорт у Министарству унутрашњих послова. Из неког разлога Петер Мађар је морао да запосли активисте међу новинарима чак и у одељења која се баве спортом.

Ђерђ Керењи је радио у више „независних радио станица“, међу којима се истиче Радио Слободна Европа до затварања филијале у Мађарској. Постављен је на место главног уредника Радио Кошут у привременој управи јавног сервиса. Одређен је за медијску чистку неподобних.

Софија Месарош, човек из „таме“, позната је као стварни уредник више медија дубоке државе, а постала је шеф онлајн одељења јавног сервиса у привременој управи.

Каква би то нова и „независна“ влада била без представника „независних новинарских удружења“? Њихов представник је Миклош Харгитаи, који је сада члан Независног тела за јавне медије, а пре тога је био у неким медијима и телима.

Као члан медијског савета за надзор (еквивалент РЕМ-а) постављена је Јудит Беа Бодроги, правница и адвокат за људска права са Лондонске школе економије. Експерт је за тзв. СЛАПП тужбе, у вези са којима је и у Србији прављена афера.

Имена новинара-активиста у Мађарској нам не значе пуно. Много је важније то шта су и за кога радили пре него што су ушли у структуре система, а и на који начин, са којим заслугама су се ту нашли. У свим овим људима које је ангажовао Петер Мађар и његова Тиса могуће је препознати новинаре-активисте тајкунско-терористичке лажовизије. Жаклина Таталовић је само најочитији и највидљивији пример. Српско искуство прве обојене револуције 5. октобра 2000. године говори да се пропаганда шири из најочитијих личних интереса.

Свакодневне лажи - афере попут Јовањице, за коју је доказано да је лаж; лажна афера звучни топ; лажно пребијање до смрти непостојећег детета у Ваљеву; називање покушаја спаљивања живих људи у Новом Саду – инцидентом или правдање спаљивања просторија СНС-а у Ваљеву речима да се „не дешава ништа, осим што се пале просторије“, део су истог пропагандног ланца „лажних вести“ које производе милитаризовани медији „мочваре“. Домаћи упосленици „мочваре“ су наставак онога што смо видели у Мађарској.

Евентуална победа тзв. студентске листе у Србији такве активисте би довела у срце система, а онда би се десило растакање националног бића, поноса и економије. То су већ радили, то свакодневно најављују.

(24седам)

Препоручујемо

Панорама

0 0

"АНТРОПИК" УПОЗОРАВА: АИ би ускоро могла да преузме контролу над кућним апаратима

14. 10. 2026. у 21:30

Политика

0 0

"УБИЋУ ТЕ АКО ТЕ ЈОШ ЈЕДНОМ ВИДИМ" Манијак у блокадерском стилу насрснуо на активисткињу СНС-а и Великој Крсни

14. 10. 2026. у 20:16

Политика

0 0

У ВАШИНГТОНУ ЗНАЈУ ДА ЗЕЛЕНСКИ НИ НА ШТА НЕ УТИЧЕ Медведчук: Он је политички преварант који жели да извуче личну корист

14. 10. 2026. у 20:11

Политика

0 0

ВЈТ У ПРОКУПЉУ: Покренут поступак против двојице осумњичених за силовање

14. 10. 2026. у 19:22

Svet

Detalji iz sobe strave lede krv u žilama: Iskasapila muža i sina (3), pa pozvala Hitnu pomoć da pita kako da se ubije!

2026-10-14 15:59:00

Svet

Misteriozna smrt žene u Nemačkoj: Sumnjali na napad divlje svinje, a obdukcija donela obrt

2026-10-14 14:35:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације