Држава није место за политичко одрастање

ГРАЂАНИ државу не упознају кроз велике политичке говоре, већ на шалтеру, у болници, катастру и пореској управи.

Фото: Принтскрин

Управо на тим местима настају проблеми које власт мора да решава, али и питање ко има довољно знања и искуства да управља системом.

Шта је извор политичких подела у Србији, где власт мора да поправи однос државе према грађанима и да ли политичко незадовољство само по себи представља довољан програм за преузимање одговорности за земљу? О тим питањима разговарамо са адвокатом Игором Исаиловићем.

Када говоримо о предстојећим изборима, шта је по вашем мишљењу заправо најважније питање које ће грађани на њима решавати – само ко ће бити на власти или и какав ће правац Србија изабрати у годинама које долазе?

Волео бих да је тема данашњег разговора стање привреде у Србији, велике инвестиције и трансакције, нова радна места, раст животног стандарда и све оно што би требало да представља природан фокус једне земље која жели да иде напред.

Међутим, предстојећи избори биће толико значајни за правац у којем ће се Србија развијати у годинама које долазе да их није могуће посматрати само као још један политички догађај.

Зато ће тема овог разговора бити нешто шира, осврт на пут који смо као друштво прошли, на оно што смо из прошлости научили или нисмо научили, али пре свега поглед у будућност, какву Србију желимо и шта је потребно да урадимо да бисмо је таквом направили.

Да ли данас у Србији постоје дубоке поделе у друштву и шта је, по вашем мишљењу, њихов главни узрок?

Дубоке поделе у нашем друштву нису настале зато што људи различито мисле о политици. Различита мишљења су нормална, потребна и представљају саму суштину демократског друштва. Проблем настаје када политичка борба престане да буде борба идеја и постане борба против људи, када неистомишљенику оспоравате достојанство, права или безбедност само зато што другачије мисли.

Црна хроника је међу најчитанијим садржајима управо зато што је лако посматрати туђу несрећу са безбедне удаљености. Готово нико, међутим, не жели да једног дана постане њен актер.

Зато би свако, пре него што подржи прогон, насиље или одузимање права неком другом, требало себи да постави само једно питање: да ли бих исто правило прихватио када би сутра важило за мене, моје дете или моју породицу?

Када говоримо о предстојећим изборима, шта је по вашем мишљењу заправо најважније питање које ће грађани на њима решавати – само ко ће бити на власти или и какав ће правац Србија изабрати у годинама које долазе?

Волео бих да је тема данашњег разговора стање привреде у Србији, велике инвестиције и трансакције, нова радна места, раст животног стандарда и све оно што би требало да представља природан фокус једне земље која жели да иде напред.

Међутим, предстојећи избори биће толико значајни за правац у којем ће се Србија развијати у годинама које долазе да их није могуће посматрати само као још један политички догађај.

Зато ће тема овог разговора бити нешто шира, осврт на пут који смо као друштво прошли, на оно што смо из прошлости научили или нисмо научили, али пре свега поглед у будућност, какву Србију желимо и шта је потребно да урадимо да бисмо је таквом направили.

Да ли данас у Србији постоје дубоке поделе у друштву и шта је, по вашем мишљењу, њихов главни узрок?

Дубоке поделе у нашем друштву нису настале зато што људи различито мисле о политици. Различита мишљења су нормална, потребна и представљају саму суштину демократског друштва. Проблем настаје када политичка борба престане да буде борба идеја и постане борба против људи, када неистомишљенику оспоравате достојанство, права или безбедност само зато што другачије мисли.

Црна хроника је међу најчитанијим садржајима управо зато што је лако посматрати туђу несрећу са безбедне удаљености. Готово нико, међутим, не жели да једног дана постане њен актер.

Зато би свако, пре него што подржи прогон, насиље или одузимање права неком другом, требало себи да постави само једно питање: да ли бих исто правило прихватио када би сутра важило за мене, моје дете или моју породицу?

Шта је, по вашем мишљењу, разлог незадовољства дела јавности које је Србију током претходне готово две године довело у стање готово перманентне политичке кризе?

Мислим да треба разликовати организаторе и координаторе политичких процеса од великог броја људи који су им се прикључили из сасвим различитих разлога. Део тог незадовољства је политички, део лични и тривијалан, део је вечито критизерство, али постоје и проблеми које власт мора озбиљно да чује.

Велики број грађана Александра Вучића већ дуже од деценије доживљава као централну политичку фигуру Србије и позитивно оцењује резултате његове политике и рада његових најближих сарадника. Управо зато су за мене делимично оправдани разлози незадовољства посебно важни.

Већина људи Александра Вучића не упознаје лично, већ државу и њену политику упознаје на шалтеру општине, у катастру, пореској управи, болници или некој другој институцији. И када тамо наиђе на бирократију, бахатост, ароганцију или корупцију, тај службеник за њега постаје лице државе и за неколико минута може да упрља слику свега што је годинама грађено.

Зато није довољно имати велике инвестиције, путеве, нова радна места и међународне успехе. Држава се мери и тиме како се опходи према човеку у његовом свакодневном контакту са системом. Ако тај део не променимо, незадовољство ће увек постојати као простор који ће неко покушати политички да искористи.

Да ли власт препознаје овај проблем и постоје ли наговештаји да ће се нешто суштински променити?

Мислим да га власт врло јасно препознаје. Ко прати реторику и потезе у претходне две године, види да је идентификован проблем људи унутар система који лични интерес стављају изнад општег и да се кроз кадровске промене, јавну одговорност и најављене реформе покушава мењати начин на који држава функционише.

Председник Вучић је, између осталог, најавио знатно мању владу са 12 министарстава, управо уз образложење да мањи систем значи јаснију одговорност и већу ефикасност.

Није довољно имати велике инвестиције, путеве, нова радна места и међународне успехе. Држава се мери и тиме како се опходи према човеку у његовом свакодневном контакту са системом. Ако тај део не променимо, незадовољство ће увек постојати као простор који ће неко покушати политички да искористи

Мени је важно да се промена не заврши на именима, већ да се промени култура одговорности, да грађанин зна ко је одговоран, да бахатост има последице и да функција није привилегија него обавеза. Много тога што сам као посматрач сматрао потребним већ је најављено или покренуто, сада ће прави тест бити колико ће се доследно спровести.

У јавним наступима Александра Вучића створен је утисак да грађанин може директно да постави питање и очекује одговор или реакцију, а то само по себи повећава притисак на сваки део бирократије који и даље мисли да према грађанима може да се односи са дистанцом, ароганцијом или незаинтересованошћу.

Да ли у Студентској листи видите одговор на проблеме о којима говорите и довољно озбиљан план за будућност Србије?

За почетак, мени је необично да се једна изборна листа назива студентском, а да кандидати за највише државне функције нису студенти, нити су ту листу бирали студентски парламенти. Нисам сигуран ни колико је добро да се студентски идентитет претвара у политички бренд.

Ако то оставимо по страни, као неко ко политику Србије прати практично од детињства, од ове групације сам до сада видео много снажних парола, али недовољно разрађених одговора на питања економије, енергетике, спољне политике, здравства, безбедности и развоја земље.

Објављен је програм од 11 тачака и њега треба озбиљно анализирати, али по мом мишљењу многе његове формулације отварају озбиљна правна и институционална питања, посебно тамо где се говори о „ослобађању“ правосуђа, проверама и одстрањивању људи из институција.

Држава није место за политичко одрастање, а њене институције су исувише озбиљне да би биле полигон за експеримент. Ко тражи поверење да води Србију мора, осим дијагнозе проблема, грађанима понудити прецизан одговор како ће земља изгледати првог, стотог и хиљадитог дана његове власти.

Примећујем да ову листу подржавају различити појединци, неки из кругова за које сматрам да Србији не желе добро, али и познати глумци и некадашњи врхунски спортисти. О њиховом професионалном раду могу да говорим са пуним поштовањем. Велики спортиста остаје велики спортиста, одличан глумац одличан глумац и желим им да сниме још много добрих филмова, јер су сада буџетска издвајања за филмску индустрију рекордна. Али вођење државе није питање популарности, нити политика треба да буде успутни хоби. Она захтева знање, искуство, одговорност и веома конкретан план шта радите са државом када добијете поверење грађана.

Препоручујемо

Политика

0 10

ОН НЕ ВОЗИ БИЦИКЛ, ОН ИДЕ СИГУРНИМ КОРАЦИМА: Погледајте шта је Вучић оставио мештанима Иванковца (ВИДЕО)

04. 10. 2026. у 15:29

Политика

0 2

МИКИ МАНОЈЛОВИЋ САСУО ГОРКУ ИСТИНУ НАРОДУ У ЛИЦЕ: Појединци мењају свет а масе таласају (ВИДЕО)

04. 10. 2026. у 13:51

Политика

0 5

ЛЕГЕНДАРНИ МИКИ МАНОЈЛОВИЋ РАСКРИНКАО БЛОКАДЕРЕ: Имамо један магловити покрет са 11 тачака - Вучић је за њих Черчил и Де Гол заједно (ВИДЕО)

04. 10. 2026. у 13:33

Политика

0 9

ТРИ ПОЉУПЦА ЗА ВУЧИЋА! "Хвала Вам, драга Снежана, на љубави, подршци и поверењу" (ВИДЕО)

04. 10. 2026. у 13:21

Svet

Odlazak "slavnog" iscelitelja za kraj najbizarnije ere: Hipnotisao je Balkan i preminuo kao bednik

2026-10-04 09:38:00

Svet

Ljubavni lavirint dobio epilog: Ana pobegla preko okeana, a sada je iza rešetaka zbog ubistva milionera Ljubomira

2026-10-02 08:13:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације