Избори дан после

Завршени су избори у 10 општина у Србији и резултати су познати. У свих 10 општина победила је СНС самостално или у коалицији. Ако се узме у обзир да су прошле године у јеку најжешћег блокадерског дивљања одржани избори у 5 општина у Србији и да је и тада на свим местима победио СНС намеће се заједнички закључак, а то је да су грађани рекли своје.

Фото: Танјуг

И овог пута у многим општинама није могло без блокадерског насиља и свакаквих покушаја да се осујети гласање и прибави какав глас макар на силу. И овог пута грађани су се  јасно и гласно изјаснили против насиља и безидејности, већ за програме и будућност.

Али оно што је било индикативно, а за нас ништа ново, то је како су ови локални избори у само 10 српских општина пропраћени у суседној нам Хрватској.

Медији у Хрватској су са невероватном пажњом и бригом пратили изборе у Србији, а нарочито у Кули, где је био присутан не мали број хрватских држављана. Ми овде у Србији не можемо ни да замислимо да би било који од наших медија обратио пажњу на неки од општинских избора, на пример у Кутини, или Подравској Слатини...па чак и да су жупанијски избори.

Сведоци смо колико је целе прошле године блокадерско опозиционо лудило на улицама и сво насиље у жељи да се власт смени ван избора, било на разне начине подржано из Хрватске. Блокадери су обучавани у хрватским идеолошким центрима и одатле финансирани, могли су тамо несметано да се склоне, чак иако су имали потерницу због покушаја државног удара. Већ је писано да је у току прошле године у Хрватској објављено преко 30.000 негативних и крајње увредљивих натписа о Председнику Републике Србије Александру Вучићу, па и његовој породици. Једном речју блокадерска опозиција добијала је и добија сву могућу материјалну и нематеријалну подршку из свих сегмената хрватског друштва, а поготово власти,  не би ли урушили на било који начин Србију, а на првом месту њеног Председника.

Склопила је Хрватска власт војни савез са Албанијом и нашом окупираном територијом КИМ, коју су признали као независну државу. Ако се зна да су Хрватска и Албанија чланице НАТО пакта, јасно је против кога је тај војни савез уперен.

Најновије је општа харанга на Србију и њену војску, поготово на моћно наоружање којим наша армија располаже и то искључиво у одбрамбене сврхе. Зашто то ради једна чланица НАТОа коју штити члан 5. Колективног уговора о безбедности, јасно је само тој власти. Када је на ту харангу из Хрватске наш Председник одговорио са пар уљудних реченица, постао је неподобан за посету Хрватској на скупу Брдо Бријони, који се одржава сваке године.

Остаје да верујемо да ако нашем Председнику Александру Вучићу годинама Хрвати не дозвољавају да као грађанин посети Јасеновац и положи цвет на стратиште недужно покланих Срба, сигурно да се и због овог сада није пуно узбудио...

Некако док ово пишем сетих се детињства, иако сам рођен у кругу двојке, као и мој отац, добар део летњег распуста проводио сам код маминих у једном малом месту у унутрашњости Србије. Мој теча страствени ловац, увек је имао врхунске ловачке псе, а један је био посебан по својој величини, дресури и окићен са многобројним медаљама, после изложби. Кроз место протиче лепа и чиста планинска река , а ја сам од неке десете године добио дозволу, док је теча на послу, да водим тог пса  не баш инвентивног имена Џеки на реку да се окупа. Као врхунски ловачки пас, Џеки је био обучен да воли воду, плива, али и да не лаје. До реке није било далеко, била је на крају наше улуце или како су звали сокака, а дуж нашег пута са обе стране налазиле су се приземне куће, чија су дворишта била ограђена тарабама. Џеки је увек ишао поред мене и није био везан, а како год смо пролазили поред било које тарабе мали домаћи кучићи су се залетали и бесомучно лајали све док не би замакли за друго двориште где су лајали други кучићи. Исто је било и при повратку, само са друге стране улице. На све ово Џеки није обраћао пажњу, него је једва чекао да дође до реке и да заплива. Једанпут се десило да је једно куче пронашло рупу и да је излетело на улицу, а ја сам се уплашио. То је трајало само пар секунди , док Џеки није само једанпут залајао, а то куче брже боље пронашло рупу да се врати назад...
Питао сам течу да ми све ово објасни, а он ми је то врло једноставно објаснио.

Рекао ми је да је Џеки свестан своје снаге, а да те мале куце лају из страха, и зато што имају тарабу да их штити, а да нема тарабе, док ми пролазимо, били би завучени по невидљивим ћошковима свога дворишта.

Не знам зашто ми је ово пало на памет да напишем, ваљда сећање на лепо детињство, а  и поуке које сам добијао, као дете, а које су вечите у времену.

Препоручујемо

Политика

0 0

СЛОМ ЛАБУРИСТА ИЛИ СЛОМ ДВОСТРАНАЧЈА: Можда смо сведоци последњег чина у животу једне империје?

18. 05. 2026. у 18:04

Политика

0 0

ПОЛИТИКА ИЗА ДЕЧИЈЕГ ОСМЕХА

18. 05. 2026. у 16:35

Политика

0 0

"НЕПИСМЕНЕ НЕЗНАЛИЦЕ" Пипер: Боже блокадери, колико сте ви необразовани! (ФОТО)

18. 05. 2026. у 16:29

Политика

0 1

НАСИЉУ БЛОКАДЕРА НЕМА КРАЈА: Сузавцем на грађане јер не мисле исто!

18. 05. 2026. у 16:19

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације