"ПРОСЛВАЉАМО ДАН КАДА СУ СРЕМ, БАЧКА И БАНАТ ПОСТАЛИ ДЕО СРБИЈЕ" Мацут: Присаједињење Војводине Србији остварење вековног сна

В.Н.

25. 11. 2025. у 22:14

Председник Владе Републике Србије проф. др Ђуро Мацут присуствовао је данас свечаној академији поводом обележавања 107. годишњице присаједињења Војводине Краљевини Србији и том приликом рекао да је то дан када се остварио вековни сан.

ПРОСЛВАЉАМО ДАН КАДА СУ СРЕМ, БАЧКА И БАНАТ ПОСТАЛИ ДЕО СРБИЈЕ Мацут: Присаједињење Војводине Србији остварење вековног сна

FOTO TANJUG/ STRAHINJA AĆIMOVIĆ/

"Данас прослављамо један догађај у вечности наше славне историје. Дан када су Срем, Бачка, Банат и Барања постали део Србије. Дан кад се остварио вековни сан", рекао је Мацут.

Додао је да тај догађај није изолован већ су постепено ударани темељи да Срби имају право на свој језик и вероисповест.

"Племенита идеја Срба у виду заједништва била је покретач присаједињења. Одлука је донета за слободу, мир и будућност. То је суштина данашњег славља", рекао је Мацут.
Према његовим речима, та потврда заједништва многима је сметала, али  је, како је истакао, један мали народ показао да може да одлучује о својој судбини.

"Постојале су идеологије које су се отворено супротстављале српском јединству. И данас постоје такве тенденције, и данас видимо да многи желе да нас дестабилизују и наше вредности погазе", навео је Мацут.

Премијер је рекао и да је важно сведочити колективном историјском памћењу и да присаједињење Војводине Србији треба да буде морална смерница за садашње и будуће генерације.

"Овај дан је дан славе и поноса, мудрости и државничких одлука и дан који нас окупља да бранимо вредности наше Србије", закључио је премијер Србије.

Председница Покрајинске владе Маја Гојковић рекла је да богата разноликост одликује Војводину и да се ту вековима живело једни поред других, али и једни са другима.

"Изузетна ми је част да вам се обратим у име Покрајинске владе због једног од нама најзначајнијих датума. Овај дан није само колективно сећање на велику одлуку", рекла је Гојковић.

Према њеним речима, данашњи дан је дубоко уткан у вредности које су тада инспирисале на присаједињење Војводине – борбу за слободом и жељу за заједништвом.

"Овај историјски догађај је неопходно посматрати као део историјске целине, коју чине и устанци, као и Балкански ратови, али и Први светски рат", казала је Гојковић.

Гојковић је навела да су начела родне равноправности тада биле у повоју, а да су међу посланицама које су изгласале присаједињење Војводине биле и жене.

"Свима њима врлине патриотизма биле су врхунски идеали који нису били само мртво слово на папиру. Они су били спремни на жртву, све ради вишег циља", навела је Гојковић.

Указала је и да се друштвено јединство гради сваким даном, у свакој породици, школи и развија се када људи поштују једни друге, па се тако ствара и просперитетно друштво.

"Морамо се држати вредности којих су се држали и они на Великој скупштини која је изгласала присаједињење. Наш интерес је да имамо јаку и економски стабилну Србију и Војводину у оквиру ње", рекла је Гојковић.

Гојковић је закључила да Војводина треба да остане дом свих грађана, без обзира на разлике и да њене грађане прате међусобно уважавање и солидарност.

"Историја најверније говори када шаље поруку заједништва", закључила је председница Покрајинске владе.

Овом приликом, Гојковић је уручила покрајинска признања овогодишњим лауреатима у областима спорта, културе, равноправности полова, просвете, привреде и људских и мањинских права, као и највишег признања АП Војводине Награде "Михајло Пупин".

За равноправност полова награду је добила Ана Вила, у области спорта награђен је боксер Јован Николић, за привреду је награђен Каприоло ДОО, за културу Галерија "Лазар Возаревић" из Сремске Митровице, а за просвету Наташа Констатиновић.

Лауреат у области људских и мањинских права је Основна школа "Свети Сава" из Житишта док је лауреат највишег признања АП Војводине декан Факултета спорта и физичког васпитања Патрик Дрид. 

Дрид се захвалио на признању и рекао да сви добитници награда имају жељу да свој труд претворе у нешто што превазилази њих саме.

"Имам обавезу испред свих награђених да се обратим. Данас стојим пред вама са дубоком захвалношћу и поносом. Ово је тренутак који нас подсећа зашто радимо и за кога. Иза свих нас стоји вера да оно што радимо ће служити и другима. Имамо одговорност да лествицу подигнемо још више јер нашим радом доприносимо Србији", закључио је Дрид.

 

(Танјуг)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања

НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања

МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).

10. 01. 2026. у 15:08

ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда

ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда

ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.

10. 01. 2026. у 06:30

СКРИВЕНА ПРЕТЊА ИЗ ВОЈНЕ БАЗЕ: Тајни град величине 100 Москви на Гренланду - дубоко испод леденог покривача

СКРИВЕНА ПРЕТЊА ИЗ ВОЈНЕ БАЗЕ: Тајни град величине 100 Москви на Гренланду - дубоко испод леденог покривача

НАУЧНИЦИ упозоравају на озбиљан еколошки ризик од напуштене америчке војне базе Камп Сенчури, познате као „град под ледом“, коју је случајно поново открио НАСА-ин радар 2024. године дубоко испод леденог покривача Гренланда.

10. 01. 2026. у 15:43

Коментари (0)

ДОКТОРИ МИ НИСУ ДАЛИ НИ ДА ЖИВИМ: Кемал задње тренутке доживео на дијализи - уз ЦИГАРУ