РУШИТЕЉЕ "ДЕЈТОНА" РУШИТИ НА ИСТ РИВЕРУ: Анализа "Новости" - Како може да се интернационализује удар на мировни споразум?

С. Мишљеновић - С. Ровчанин Томковић

11. 06. 2024. у 07:00

СВЕСРПСКИ сабор констатује да би Република Србија у складу са статусом потписника Дејтонског мировног споразума и у складу са овлашћењима које је добила од стране Републике Српске Споразумом од 29. августа 1995. године требало да интернационализује проблем урушавања Дејтонског мировног споразума, са захтевом да се исти примењује у облику у којем је потписан од стране свих.

РУШИТЕЉЕ ДЕЈТОНА РУШИТИ НА ИСТ РИВЕРУ: Анализа Новости - Како може да се интернационализује удар на мировни споразум?

Фото Taнјуг

Вођени овом тачком 19 Декларације, о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа, донете на Свесрпском сабору 8. јуна, Београд ће, заједно са Бањалуком започети јачу дипломатску активност како би се целом свету указало на погубне последице вишегодишњег кршења Дејтонског споразума. Главни циљ је да се овај важан документ врати у живот у свом изворном облику.

У ову акцију кренуће се са већ разгранатом дипломатском мрежом која нам је помогла приликом Резолуције о Сребреници, а која је у Генералној скупштини УН добила знатно мању подршку него што је Запад који је "гурао" документ очекивао. Место да се "чешља" Дејтонски споразум и укаже да произвољна тумачења која не одражавају његову садржину јесте Савет безбедности Уједињених нација.

Својевољним тумачењем Дејтонског споразума, и отимањем надлежности РС, међународни, махом западни, фактор, на иницијативу политичког Сарајева, годинама развлашћује Републику Српску и отима јој надлежности које је добила документом потписаним 1995. Бошњачки политичари притом "заборављају" да би крахом "Дејтона" нестала и БиХ, јер је Српска у тај документ унела своју независност.

Због свега, слажу се и саговорници "Новости", за односе у Босни и Херцеговини најбоље је враћање Дејтонског споразума на "фабричка подешавања", јер се показало да свака његова промена штети БиХ.

Ненад Стевандић, председник Народне скупштине РС, каже, за "Новости", да Србија и Српска не треба ништа да раде исхитрено и да за сваки будући потез треба да се уради одлична припрема, а како би резултати били као у случају Резолуције о Сребреници.

- Морамо упознати људе широм света са Дејтонским споразумом и какве је промене он претрпео. И, наравно, треба истаћи да су Срби за мир. Кад се буде искристалисала спољна политика Србије и Српске по овом питању, онда можемо да очекујемо повлачење конкретних потеза на међународној сцени. Не треба да журимо.

Према речима Стевандића, Резолуција о Сребреници је показала свету да Србија има огроман капцитет на међународној сцени, а Српска може тај капцитет да користи.

Неслагање с понижењима

ИСТОРИЧАР Станислав Сретеновић истакао је да су мир и просперитет Срба у Србији и РС главна порука са Свесрпског сабора који је дошао као симболички значајан чин неслагања са понижењима и колективном кривицом која се Србима приписује.

- Србија је стала иза Дејтонског споразума, а исто тако је РС стала иза Резолуције СБ УН 1244 којом се потврђује територијална целовитост Србије. Веома је добро што ће и Србија и Српска прослављати Сретење 15. фебруара, али и пробој Солунског фронта - указује Сретеновић. 

Дипломата у пензији и некадашњи амбасадор Србије при УН Бранко Бранковић истакао је, за "Новости", да "Србија као потписница и гарант `Дејтона` има сва права да указује на кршење документа, а таквих случајева има колико хоћете".

- Такозвани високи представник Кристијан Шмит је неовлашћени представник, јер га СБ УН није прихватио. Може да се затражи предлог новог представника и да се види да ли би њему СБ УН дао зелено светло. Шмит узима за себе права која му не припадају, и с правом Република Српска све његове одлуке игнорише. Он може бити немачки туриста у Сарајеву и то је све - објаснио је Бранковић. - Такође, када разговарамо о примени Дејтонског спорзума, поставља се питање како може амбасадор БиХ при УН Златко Лагумџија да спроводи одлуке за које нема овлашћења Председништва БиХ.

Бранковић наводи да тренутна ситуација на терену у БиХ не одговара никоме, осим великим силама:

- Оне никада не гасе кризна жаришта, већ их стварају по потреби, а сада то чине да би сакрили проблеме у украјинско-руском сукобу.

Документ није превазиђен

ПРЕМА оцени Лукића, потпуно је погрешна теза да је Дејтонски споразум превазиђен и да је обавио своју првобитну функцију заустављања рата и успостављања мира. Он истиче да би елиминација "Дејтона" и оваквог уставног уређења Босне и Херцеговине довела до нових сукоба и онемогућила било какав опстанак БиХ.

- Та погрешна теза, односно контратеза, долази од људи који се не разумеју у стварне односе у БиХ. Србима и Хрватима, а посебно Србима, та ствар је још чуднија када виде да се од Србије одузима Косово по националном принципу, а овде у БиХ се не примењују такви принципи - указао је Лукић. 

Правници из Српске указују да је Дејтонски споразум изузетно значајан за БиХ и Републику Српску, која се показала као најчвршћа баријера у покушају међународних моћника са Запада да се наметну као суверени владари БиХ.

Витомир Поповић, правник и бивши декан Правног факултета Универзитета у Бањалуци, каже, за "Новости", да ће се, уколико постоји добра намера политичког Сарајева и уколико желе да БиХ опстане, Дејтонски споразум вратити на фабричка подешавања:

- Сваки атак на "Дејтон" значи мање БиХ, а, уколико дође до распакивања тог споразума - то значи и крај БиХ. Нажалост, из политичког Сарајева се упорно позивају на све, осим на Дејтонски споразум. Ако дође до тога да више нема "Дејтона", онда се свако у БиХ враћа на стање пре, а то значи независна Република Српска.

Према његовим речима, уколико бошњачка политика мисли да би након слома Дејтонског споразума поново постојала Република БиХ, онда се грдно варају, јер је та "прича пропала пре три деценије".

- Уколико велике силе стану иза идеје враћања на изворни "Дејтон", онда се може очекивати и враћање отетих надлежности Републици Српској. Видели смо на примеру Резолуције о Сребреници да Србија има огроман капацитет на међународној сцени и подршку сила, попут Русије и Кине, као и Мађарске и многих других земаља. Дејтонски споразум дефинитивно треба ставити на сто великим силама, јер је он одлична база. Али, нажалост, имамо силе, попут САД, Немачке, Велике Британије и Француске које не интересује ништа осим да поразе Русију. Међутим, Русија је изузетно озбиљна и јака сила, и неће ово допустити и следи нам нови распоред на светској карти - поручио је Поповић.

Фото О. Матавуљ

 

Професор Уставног права Радомир Лукић навео је, за "Новости", да је доста тога од изворног "Дејтона" деформисано, а да се то десило када су у политичке процесе у БиХ увучена два тела која нису део дејтонске институционалне и правне структуре - Савет за спровођење мира (ПИК) и његов Управни одбор. Подсетивши да су на потпуно погрешан начин политичким процесима уведени и високи представник и ОХР, Лукић је указао да су та четири тела надуставни и екстрауставни фактори, који делују доста самовољно и уз подршку западних држава.

- Ова четири фактора довела су до одузимања суверенитета конститутивних народа у БиХ, и то је највећи негативни и антидемокартски отклон од изворних норми Дејтонског мировног споразума - рекао је Лукић.

Како каже, до деструкције изворног споразума и до преношења надлежности Републике Српске и ФБиХ дошло је и успостављењем Суда и Тужилаштва БиХ, нестајањем Војске Српске и војних компоненти ФБиХ, те узимањем пореских надлежности ентитета и преношењем на БиХ.

Иначе, Дејтонски споразум потписан је децембра 1995. и по њему БиХ чине два ентитета - Република Српска и Федерација БиХ, као и три конститутивна народа.

БАЊАЛУЦИ ОДУЗЕТО И ПРЕНЕТО НА БиХ ВИШЕ ОД 90 НАДЛЕЖНОСТИ

Створен суд да пресуђује Србима

ОД потписивања Дејтонског споразума, а због наметања одлука високих представника у БиХ, Република Српска је остала без више од 90 надлежности које су јој биле загарантоване тим документом и Уставом БиХ који је саставни део "Дејтона".

Међу најважнијим надлежности које су одузете Српској су војска и систем одбране, правосуђе, послови из области безбедности, наплата пореза. РС је наметнуто и какав мора да има грб, заставу и химну. Велики удар на Бањалуку било је одузимање надлежности из области правосуђа: одлуком високог представника основани су Суд и Тужилаштво БиХ и Високи судски и тужилачки савет који именује носиоце правних функција у целој БиХ. Према Дејтонском споразуму, био је планиран само Уставни суд, док остале надлежности припадају ентитетома.

Оснивањем Суда и Тужилаштва БиХ настало је правосуђе БиХ које се показало као један од највећих непријатеља Српске, поготово у многим процесима везаним за ратне злочине у којима су Србима одређиване драконске казне, а бошњачки војници су ослобађани.

Српска је остала и без надлежности у области енергетике, јавних набавки, управљања границом, питањима избеглица, статистике... Вољом високог представника 2002. са РС на БиХ пренета је област телекомуникација, што је умањило прихода Српске у том сектору, а две године касније одузете су јој и права из области енергетике. Српска трпи штету и због тога што су јој везане руке око квалитета нафте.

Због преноса надлежности у области техничких регулатива РС се од 2006. приликом сарадње са земљама у окружењу суочава са бројним баријерама. Надлежност РС из области субвенција, подстицаја и конкуренције пренесена су на БиХ 2008., чиме је дерогиран Закон о привредним друштвима РС.  

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

Откријте РАЈ на плажама Марса Матрух: Египатска оаза на обали Средоземног мора!