ЗА ОПОЗИЦИЈУ СУ И МАНДАТИ ВЕЛИКО БРЕМЕ: Листа "Србија против насиља" још прави постизборни план

ТРЕБА ли преузети мандате освојене на републичким и београдскикм изборима, или не - ово је тренутна дилема представника прозападне опозиције. Око тога да ли ући у републички и престонички парламент ломе се копља у овом блоку, јер заговорници и једне и друге струје тврде не желе да изневере вољу бирача.

Фото: Принтсцреен/РТС

У овом тренутку подједнако су гласни и они који тврде да би преузимањем мандата заправо "легитимисали изборну грађу", о чему причају откад су затворена биралишта 17. децембра, као и они који упозоравају да би препуштање места био велики уступак власти. Има и оних опозиционара који су за улазак у парламент, али да тамо активно опструишу њихов рад, а постоје и заговорници опције да се не преузму само мандати на београдском нивоу.

Уколико представници листе "Србија против насиља" не преузму 65 мандата на републичком и 43 на београдском нивоу, они ће припасти следећој листи која је освојила највише гласова, у овом случају коалицији око Српске напредне странке. Према Закону о избору народних посланика, "мандат који престане посланику пре него што се потврде мандати две трећине посланика из наредног сазива Народне скупштине, додељује се решењем првом наредном кандидату са исте изборне листе којем није био додељен мандат у року од седам дана од дана када је констатовано да је престао мандат".

- Ако на изборној листи нема кандидата којима није додељен мандат, упражњено посланичко место се попуњава тако што се мандат додељује првом кандидату са друге изборне листе која има следећи највећи количник за који није био додељен мандат народног посланика - наводи се у закону.

Лидер Демократске странке Зоран Лутовац рекао је да ће се залагати да се не прихвате мандати. Он је истакао да је реч о "принципијелној борби против изборне крађе и да је потребно учинити све што може да се она не верификује". Председник Покрета "Србија центар" Здравко Понош, става је да је "то деликатна ствар" о којој треба да се разговара хладне главе:

- Треба да исцрпимо све механизме притисака да дође до понављања избора, а ово није једноставна ствар да би требало да одлучујемо под притиском твитераша.

Политички аналитичар Бранко Радун сматра да су представници листе "Србија против насиља" у великој дилеми шта да ураде, а да не погазе оно због чега су извели људе на улицу.

- Њихово тврдо језгро бирача је за то да не прихвате мандате - наводи Радун, за "Новости". - Они морају да ураде нешто за своје бираче јер су их убедили да су избори нерегуларни. Морају и да вагају и направе баланс између тог дела гласача и оних који су става да не треба пропустити прилику да их заступају у парламенту, са скоро 24 одсто освојених гласова, што није занемарљив проценат.

На коју ће страну да превагну, како каже Радун, велику улогу не игра новац из буџета, већ корист коју ће странка имати од учешћа у скупштинском раду.

- Када добијете мандате, ви учествујете у раду Скупштине, имате медијску заступљеност, јер се седнице преносе директно. За једну странку је тешко да преживи уколико остане ван парламента. Видећемо шта ће се догодити са странкама деснице које нису прешле цензус и како ће да опстану изван парламента.

Када је реч о потпуном бојкоту, Радун подсећа на то да он није прошао како се очекивало, када је опозиција бојкотовала изборе 2020. године, већ да се показало да није зрела за такав подухват. Неких ефеката опозиција би могла да очекује, сматра Радун, тек уколико би се сви њени посланици определили за опструкцију.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације