КОСОВО ДА ПРИЗНАЈЕМО ПО ФАЗАМА: Анализа "Новости" - шта се крије иза захтева да ЕУ да се примени Охридски споразум

УБАЦИВАЊЕМ у игру француско-немачког плана у дијалог Београда и Приштине заправо је скрајнут Бриселски споразум, који је више од деценију био преговарачки оквир, а нашој земљи се сада потура нови документ са захтевом да прихвати пасоше лажне државе, обележја тзв. Косова, чланство у међународним институцијама, царинске печате, што су све елементи државности. Ова перфидна игра треба да доведе до тога да се "признаје Косово" по мало, како би у једном тренутку евентуално суштинско признавање било излишно, јер је већ све - дато.

Фото: Танјуг/Димитрије Гол

Упоредо са овим, по новом сценарију, којим диригују Немачка, Француска и Италија, са преговарачког стола нестаје још један документ - о формирању Заједнице српских општина, договорен по већ поменутом и парафираном Бриселском споразуму. Нуди се нова варијанта Асоцијације, вероватно без икаквих извршних овлашћења, попут невладине организације, што је и жеља Приштине.

Према речима некадашњег министра спољних послова Живадина Јовановића, Европска унија нема мандат Савета безбедности Уједињених нација за решавање питања статуса, најмање за наметање услова, рокова и решења по мери хегемонистичких геополитичких интереса, кршењем међународног права и правно обавезујућих одлука СБ.

- ЕУ и свака њена чланица појединачно имају обавезу да својим актима и захтевима према Србији поштују Резолуцију СБ УН 1244 као императивну, међународноправну одлуку. Србија нема обавезу да прихвата или учествује у било којим актима који нису у складу са Повељом УН, 1244 или Уставом Србије. Свођење одбране суверенитета и територијалног интегритета на неприхватање чланства тзв. Косова у УН и његовог признавања, резултат је континуираних подвала западних кувара фазног признавања и кршења Резолуције 1244. Покушаји учлањења тзв. Косова у друге форуме суверених држава (Савет Европе, Унеско, ОЕБС, ОИК, Интерпол...) захтевају одлучно превентивно политичко и дипломатско деловање и супротстављање Србије ослонцем на међународно право, важеће одлуке и пријатељске земље које представљају глобалну већину. Заштита суверенитета и територијалног интегритета налаже континуирано инсистирање да се изврше обавезе утврђене Резолуцијом СБ УН 1244 као што су - остваривање права 250.000 протераних Срба и других неалбанаца на слободан, безбедан и достојанствен повратак у своје домове, гарантовање једнаке безбедности и основних права Срба у Покрајини, враћање договорених контигената војске и полиције...

Председник скупштинског Одбора за КиМ Милован Дрецун нагласио је да прихватање разговора не значи и прихватање предложених споразума.

- Имамо француско-немачки предлог и јасан став Београда да о томе може да се разговара, преговара и вероватно чак и постигне договор, осим две тачке - о чланству лажне државе Косово у УН и да се поштује њихов наводни територијални интегритет и суверенитет. Споразуми нису изгласани у Скупштини Србије, те ми није јасно из чега произлази наводна правна обавеза тих споразума. Имате изасланика Мирослава Лајчака, који каже да се више не преговара по принципу узми или остави, онда изјаву француског председника, немачког канцелара и италијанске премијерке који кажу да Косово треба да прихвати Нацрт ЗСО, а да Србија треба да испоручи дефакто признавање. Такав формат разговора није добар, јер су претходни разговори у Бриселу били статусно неутрални. Нису били преговори између две државе. Са овим предлогом споразума се излази из статусно неутралне форме и Косово се третира као држава и то у старту везује руке Београду да не може да прихвати овакав споразум.

Иначе, председник Александар Вучић је много пута подвукао да Србија неће прихватити независност Косова и да са те позиције треба да се настави дијалог.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације