ОНО ШТО ПРИШТИНА РАДИ СРБИМА ДЕФИНИЦИЈА ЈЕ ТЕРОРА Интервју - Зоран Пашалић, заштитник грађана

ПРЕМА сазнањима која смо добили од више извора, од официра за везу Београда, Канцеларије за Косово и Метохију, од грађана који су присуствовали хапшењима и тортури после хапшења, од рођака лица која су хапшена и из медија, над људима који су ухапшени у јужној покрајини, а и над онима који протестују спроводи се тортура по дефиницији из члана 1 Европске конвенције против тортуре, суровог, нељудског и понижавајућих поступака и кажњавања, а у којем се наводи наношење бола, физичке и менталне односно психичке патње.

Фото: З. Јовановић

Овако у интервјуу за "Новости" говори заштитник грађана Зоран Пашалић поводом последње кризе на КиМ и непрестаних напада над Србима који траже своја права и додаје да је тортура по дефиницији правни назив оног што трпи наш народ:

- Она је забрањена, још од 1948. године по Универзалној декларацији о људским правима, где је искришћен израз мучење, а затим је коришћен и израз тортура, која је забрањена, и тражи се од локалних законодавстава да је уведу у свој правни систем као кривично дело.

Обавестили сте међународне институције које се баве заштитом људских права о хапшењима Срба са КиМ. Да ли сте добили одговоре?

- Да, писали смо СПТ и ЕСПТ. То су поткомитет Уједињених нација за борбу против тортуре, као и исто тело на европском нивоу. Очекујемо да ће обавити свој део посла и обраћаћемо им се док то не ураде. Од комитета Међународног црвеног крста смо добили одговор да је то билатерални однос између њих и владе привремених институција на КиМ. СПТ нам је одговорио да ће обавестити чланство, Нисмо задовољни одговорима, желимо конкретне акције. Данас ћемо се појединачно обратити и осталим телима која се баве заштитом људских права. Писали смо и удружењима омбудсмана на глобалном и европском нивоу.

Може ли се таквим апелима привући пажња међународних институција како би се што више људи уверило кроз шта пролазе Срби? Очекујете ли ефекте ваших акција?

- Да. Те институције су долазиле у контролу код нас врло често, ми смо им били домаћини, иако су они обишли све институције, полицију, тамо где се налазе лица лишена слободе, тако да очекујем да ће у овом случају урадити свој посао. Хоћемо конкретне акције тела која се баве заштитом од тортуре и не видим разлоге да она не обаве оно што им је обавеза, а у смислу - да ли је над ухапшеним Србима и грађанима неалбанске националности приликом хапшења и касније примењена тортура.

Како тумачите ћутање међународне заједнице на малтретирање нашег народа на Косову и Метохији?

- Евидентно је ћутање, нисам га очекивао. Зато ћемо се ми и обраћати. Тортура је у свакој ситуацији забрањена. И када је у питању ванредна ситуација која није ни проглашена, ни када је предратно и ратно стање, којег нема. Тортура се не сме спроводити, не само од страна реда, првенствено полиције, већ и од свих других. Имамо још неких радњи који задиру у конвенцију, а то је произвољно хапшење и забрана окупљања.

Фото: З. Јовановић

Има ли начина да ви или неко из ваше институције оде на КиМ, да ли сте покушавали?

- Официр за везу Београда у Приштини је тражио сагласност да оде у посету. Још није стигао одговор. Тражићу и ја и уколико успемо, отићи ћемо заједно да видимо у каквом су здравственом стању и какав третман имају затвореници.

Да ли у говору политичара на јавној сцени препознајете кршење људских права и прелазак границе пристојности у политичким обрачунима? Да ли сте добијали пријаве поводом ове теме?

- Људска права су широк појам. Што се тиче обраћања политичара, они би заиста у међусобном обраћању требало да користе онај вокабулар који не би ону другу страну вређао. Јер, ми у нашим обраћањима, када смо често мета неутемељених напада и вређања, никада нисмо користили непристојан или произвољан и неадекватан говор. Није било класичних пријављивања, али је било информисања да је то вређање добило размере дискриминације и ми смо поступали. Али, ту се поставља суштинско питање, да ли можемо да изменимо нешто. Не, можемо да подсећамо и сугеришемо. То мора да се регулише неким другим нормативима и Пословником.

Опозиција протесте назива демократским правом, а власт да они блокирањем путева крше људска права. Како их ви видите, ко је у праву?

- Тачно је и једно и друго, и то по међународним нормама и домаћем законодавству. Право на слободу окупљања гарантовано је нормама, а и право на слободу кретања је такође гарантовано. Колико је нечије право на окупљање, толико је право и да неко није спутан или ограничен у свом кретању. И сада се ту поставља питање, имамо два права, и суштина је у складу тих права, да грађани који немају учешће у протестима не би били ускраћени на право кретања. Имали смо доста обраћања са тим да им је угрожено право кретања, али смо имали и притужбе да им је угрожено право окупљања. Одговарао сам ово што сада причам. Суштина је одређена једнакост и помирљив став, не сучељавање, не сукобљавање, јер оно што нам треба је да се са мирним тоном сва питања расправљају.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације