ШТО УКРАЈИНИ ПРИЗНАЈУ, НЕ ДАЈУ И СРБИЈИ: Интервју - Тјери Маријани, европски посланик

НЕПОВРЕДИВОСТ граница унутар Европе је од суштинског значаја. Осим ако то некоме не смета. Ни европским ни америчким властима није проблем то што се Србији одузима њена историјска покрајина, али када је реч о Украјини, онда је то драма. Ради се о двоструким стандардима.

Фото ЕПА

То, у интервјуу за "Новости" истиче европски посланик Тјери Маријани, члан француске странке Национално окупљање и некадашњи министар.

Зашто међународна заједница, тј. Запад, различито гледају на поштовање територијалног интегритета Украјине и Србије?

- Примењују се правила, када то некоме одговара, а заборављају се, када сметају. То се данас најбоље види. Протекле седмице Савет Европе покушавао је да прими Косово као чланицу, док ЕУ у исто време укида визе за Косово. Гурају то на силу, иако пет земаља чланица није признало тзв. Косово. То показује да ЕУ нема демократску, већ технократску конструкцију. Не занима их став одређених земаља. Најбољи пример за то је управо Косово.

Хрватски посланици више пута огранизовали су догађаје у част контроверзног кардинала Степинца из доба НДХ. Брисел каже да су посланици слободни да по својој вољи организују скупове. Да ли би неко могао да организује омаж, на пример, маршалу Петену?

- Када би то неко заиста покушао, то би сигурно изазвало лавину негативних коментара. Истина је да посланици заиста могу да организују које год догађаје желе. Не познајем историјски пут поменутог хрватског кардинала. Али, данас у ЕУ постоји клима која подржава земљу, Украјину, где рехабилитују одређене особе које су заговарале нацизам. Када видим данашње хероје у Украјини, ништа не може да ме изненади. С друге стране, обележили смо 80 година од побуне у Варшавском гету. То је заиста племенито. Истовремено, док критикујемо нацизам, нема реакције на то када у Украјини неки одају почаст особама чија је прошлост контрадикторна. Добро је познато да има одређених, истина мањинских јединица у украјинској војсци, у којима је на делу рехабилитација особа које су сарађивале с нацистима, као што је Степан Бандера. Нема шокираности због тога. То је тај стални двоструки стандард и парадокс ЕУ.

Како гледате на сукоб у Украјини и улогу Русије?

- Био сам председник групе пријатељства са Русијом у француској скупштини, а пре тога и групе пријатељства с Украјином. Гледам зато ову ситуацију са тугом. Имам пријатеље у Украјини и у Русији и они данас воде рат једни против других. Једини став који би ЕУ данас требало да има је да покуша да одмах издејствује прекид сукоба и организовање мировне конференције. Сада је, међутим, једина преокупација ЕУ да испоручи оружје да би рат трајао дуже.

Живот у Европи је све скупљи. До које мере санкције против Русије томе доприносе?

- Највише су поскупели прехрамбени производи. Очекујемо да пораст износи 20 одсто у мају. Разлози за то су санкције, али и трговинска маржа коју су значајно повећали они који профитирају од ове ситуације. Веома је порасла и цена ђубрива. Француска је пољопривредна земља. Али скочиле су цене енергената, јер уместо да одаберемо руски гас, узимамо течни гас од САД, Катара, Алжира, што је далеко скупље. Санкције су у потпуности пореметиле тржиште.

Како оцењујете актуелно стање у Француској у којој су се грађани дигли на ноге?

- Имамо председника у ког су грађани изгубили поверење. Успео је да прогура своју пензијску реформу, јер француски закони омогућују необичне путеве за то. Поштовао је, дакле, закон, али не и дух закона. У Француској смо доста привржени филозофу Монтескјеу који је рекао да Влада, осим текста закона, мора да поштује и морални споразум између власти и народа. А тај морални споразум је данас погажен, јер већина Француза не признаје ауторитет Макрона.

На који начин ће се све ово завршити?

- Овако не може да потраје још четири године, колико је Макрону остало од мандата. Нема кредибилитет ни у скупштини. Имамо посебног председника у оквиру Пете републике. Било је оних који су имали историјски легитимитет, као председник Де Гол. Остали су га стицали полако. Помпиду, Д'Естен, Митеран, Ширак, Саркози, Оланд били су градоначелници, посланици, имали функције у народу. Макрон је јединствен случај. Дошао је из Ротшилд банке у Владу и никада није упознао Французе из базе. После реизбора је рекао да је током првог мандата "научио да воли Французе". Да ли то значи да их, када је први пут изабран, није волео? Имамо председника који одаје утисак да презире своје сународнике. Док демонстрирају, каже да ништа нису разумели. Као да нису довољно интелигентни да би он њима владао.

Истраживања јавног мњења показују да оваква политика отвара врата за Марин ле Пен која би, да су данас избори, победила?

- Од почетка, она му се категорички супротставља. Синдикати, Меланшон и републиканци су на претходним изборима позвали да се гласа за Макрона. Марин ле Пен је доследна. Казала је да ће с Макроном доћи до социјалног сукоба око пензија. Марин ле Пен и Национално окупљање су, такође, током актуелних догађаја показали да веома поштују институције. Посланици крајње левице су се у скупштини понашали више као да су на вашару. Истина је да су Марин ле Пен и Национално окупљање добитници, јер су једини показали да су озбиљни и да предлажу друго решење.

Било је насиља... Како се борити против власти која не чује мирне протесте и не реагује на њих?

- Највећи део протеста је био миран. Не мешам часне демонстранте који су против закона и оне које зову "црним блоковима", припаднике крајње левице који долазе на крају сваких манифестација да се обрачунају с полицијом и надају се да ће све увући у спиралу насиља. Једини начин да се данас изађе из ове ситуације су избори. Не може даље овако да се води Француска. Последњи пут када се дешавала велика криза, био је мај 1968. Генерал Де Гол је тада имао неколико обраћања која су лоше примљена, а онда је у јуну распустио скупштину, поново смо изашли на изборе, и све је дошло на своје место. Данас имамо председника који више нема већину, који се боји избора јер зна да би били катастрофа по њега и његов табор и који не жели ишта да мења. Пред Макроном су три избора: да понуди оставку што неће учинити, да промени политику за шта је превише тврдоглав и трећа је да распише изборе. Мораће то на крају да уради, јер овако не може даље. Крајем недеље је био у Алзасу. Занима ме колико га је полицајаца чувало. Таква ситуација не може да потраје. Рећи људима да је закон усвојен и да прелазимо на нешто друго, заиста значи сматрати Французе слабоумнима. Његов говор у коме је тражио сто дана за нове акције је истински непримерен. Ко познаје француску историју, знаће да је синоним за сто дана повратак Наполеона на власт, који се завршио поразом код Ватерлоа.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације