ЗОЛТАН ДАНИ: НАТО је ушао у нашу војску и пре агресије 1999. године

Novosti online

30. 03. 2023. у 22:09

ПЕНЗИОНИСАНИ пуковник ПВО Војске Југославије Золтан Дани каже за себе да је био и остао војник, а најсјајнији тренутак у професионалној каријери му је обарање "невидљивог" авиона Ф-117, што се десило 27. марта 1999. године.

ЗОЛТАН ДАНИ: НАТО је ушао у нашу војску и пре агресије 1999. године

Новости архива

Ипак, истиче да му је пре свега важно то што је успео да сачува целу јединицу, јер су, како каже, људски животи ненадокнадив ресурс.

- Још од 1991. сам био на неким дужностима команданта и ни тада нико није страдао код мене, некако ме пратило то добро, или сам ја њима добро објаснио шта је важно, а шта не, и да могу некако да их сачувам - каже Дани. 

Мисли да су нам намерно послали тај епитет "невидљиви" уз Ф-117, "да нам набаце на очи некакву маглу, да помислимо да не треба тиме ни да се бавимо, ни да проучавамо".

- Дошао сам до одговора о том авиону када сам у неком материјалу пронашао шта значи 'стелт' – скраћеница за 'авион мање радарске уочљивости'. Дакле, ако је мање уочљив, ипак је уочљив, није невидљив - закључио је тада Дани. 

Сећа се да је на самом почетку бомбардовања било недоумица и страха.

- Нормално је да смо се плашили, само онај ко не размишља нормално, тај се не плаши ничега. Али ако ви знате које опасности могу да вас сусретну, ако се обучавате да их отклоните, ако видите да се сви труде заједно са вама да у тим борбеним радњама дођу до савршенства, онда се ствара нека сигурност - одговара Дани на питање какав је био морал у војсци те 1999. године.

"Ако ће ови доћи у команду, ја ћу да изађем"

Те силе које су нас бомбардовале, оне су усмеравале командну структуру која је била у војсци после 5. октобра, каже ауторка. 

Дани појашњава да су се у свим оперативним стратегијским командама у војсци појавиле канцеларије НАТО представника "у које ми нисмо ни смели да улазимо, а они су имали право да уђу у наше и да узму било који документ, да фотокопирају и да га врате".

Додаје да су и пре почетка бомбардовања 1999. дошли неки официри за везу, на шта је тадашњи командант генерал Величковић рекао: "Ако ће ови доћи у команду, ја ћу да изађем" и дао је отказ, па је команду преузео генерал Смиљанић.

- Никоме у војсци се то није допадало, сакривали смо шта смо могли - каже Дани.

Новости архива

Извештаји које су команданти писали о искуствима за време 78 дана бомбардовања и који су били војна тајна, завршили су у рукама НАТО-а.

- Све су их копирали, а мој су однели и више не постоји - сазнао је од колеге.

Непожељни херој

Ванредно су га унапредили у чин пуковника још у марту 1999, али када се све завршило, дошао је надређени и рекао му да би на том месту требало да буде неко у чину потпуковника.

- Рекао сам 'не, нећу да идем, па ја сад најбоље познајем јединицу, по закону имам право да останем - одговорио је, али нису му дозволили.

Већ почетком септембра морао је да преда дужност.

"Сећам се падала је нека киша, дува ветар... више сам плакао него што сам осетио те кишне капи на лицу, када сам предавао дужност", каже Дани, који је убрзо схватио да је непожељан у војсци, јер су га пребацивали на неке безначајне послове. 

Како је могуће да већ 1999. године нисте постали херој, историјска личност, пита се Смајловић.

"Ја нисам био миљеник у војсци, јер сам стално имао нешто да питам, а што је боље да сам ћутао", објашњава Дани. 

Кад је доживео прединфарктно стање 2002. године, лекарка на ВМА је схватила шта га мучи и тада му је, како каже, "отворила очи", рекавши му:

- Ви сте наш златан човек, немојте да се секирате. Ви сте завршили један фантастичан део ваше каријере и добро је што сте живи. То је једна златна књига, ви је сад затворите и ставите на највишу полицу ваше каријере, да вас чува. И нађите начин да што пре одете кући, јер недостајете њима, својој породици и њима се обратите, а ови ће наћи другог уместо вас, једва чекају да вас не виде - сећа се Дани речи које су га пробудиле и додаје да је 2004. успео да оде у пензију.

"Ти си велики, али ово ће још отоплити твоје срце"

Добијао је разне понуде и нудили су му велики новац да пређе да ради за неке друге државе, али није пристао. Између осталог, "преко једног Мише" добио је позив од Садама Хусеина, да пређе код њих и да обучава тамошње пилоте.

Каже да га је то што је родољуб и патриота, спречило да прихвати сличне понуде.

- Оно што сам радио, што сам учио у овој земљи, то је за овај народ, не за неке друге. Кад сам кретао у војску рекао сам да ћу да браним овај народ и да ће ми то бити једини задатак. Рекао сам себи да срећу не доноси новац, већ стање свести - истиче Дани.  

Сећа се како дуго није желео да се сретне са пилотом авиона Ф-117 кога су оборили, јер је сматрао да је он, Дејл Зелко, агресор и непријатељ. 

На једном пријему упознао је патријарха Павла и каже да је тај сусрет био невероватно емотиван.

- Не да ми да му љубим руку, каже 'хоћу ја теби да љубим руку, ти си наш херој' - присећа се.

Патријарх Павле му је дао неке књиге и рекао:

- Јуначе наш, дете моје, ово је све што могу да ти дам, ти си већ велики, али ово ће још отоплити твоје срце.

Из тих књига је нарочито запамтио једну реченицу:

- Праштање говори о нама који праштамо, а он је грешник па је грешник. Ако схвати да је грешник и прими опрост, онда ће то и њега да оплемени - наводи Дани и додаје да се после тога упознао са Зелком. 

(РТ Балкан)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
„КАО ДА НИКАДА НИСУ ПОСТОЈАЛЕ“ Немачки новинар у репортажи за Билд о руским бомбама - Ово није могло да се замисли...

„КАО ДА НИКАДА НИСУ ПОСТОЈАЛЕ“ Немачки новинар у репортажи за "Билд" о руским бомбама - "Ово није могло да се замисли..."

НА ЗАПАДУ нису могли да верују да постоји тако масивна бомба као што је ФАБ-3000 коју су руске снаге недавно употребиле у Украјини, оцењује немачки новинар Јулијан Репке у репортажи за „Билд“.

22. 06. 2024. у 19:05

Коментари (18)

ЈЕЗИВО: Хиљаде усташа дошло на Хрватска - Италија! И жене, и старци, сви певају страшне стихове!