ИСПОД ГРБА ОВК ПРЕТЕ ВЕЛИКОМ АЛБАНИЈОМ: Из Приштине и Тиране поново призивају опасан план

УОЧИ јучерашње 15. годишњице нелегалног проглашења независности јужне српске покрајине, која се у Приштини обележавала уз демонстрацију "силе" лажне државе и уз декор терористичке ОВК, албански премијер Еди Рама додао је још један зачин у већ узаврели косовски лонац - поново оживљавајући сан о стварању "велике Албаније".

Foto AP

Рама, који је још пре пет година лансирао идеју о изради заједничке стратегије уједињења свих Албанаца до 2025, сада је још једном послао поруку да не одустаје од тог пројекта, пре чијег би остварења, како је нагласио, "Србија требало да призна Косово и затражи опроштај за ратне злочине почиње на његовој територији".

Тајминг Раминог иступања, сматрају саговорници "Новости", није нимало случајан: утрчао је у фотофинишу западних притисака да се формира Заједница српских општина и откочи дијалог са Београдом, како би дао ветар у леђа премијеру привремених институција у Приштини Аљбину Куртију да настави да инсистира на споразуму о међусобном признавању као услову свих услова.

То су јуче на седници парламента поводом 15 година од проглашења независности поновили и Курти и председница привремених институција Вљоса Османи. За говорницом приштинског парламента "украшеном" симболима ОВК, одали су почаст и онима којима се данас у Хагу суди за ратне злочине и злочине против човечности, а који су, како је рекао Курти, "обезбедили долазак независности". Тиме су, парадоксално, признали на каквим основама је настала лажна косовска држава. Није изостала ни захвалност међународним савезницима, који су Косову, навели су приштински лидери, помогли да се "ослободи инвазионе Србије".

ФОТО Д.З.

Директор Канцеларије за КиМ Петар Петковић оценио је да се, и поред помпезне прославе једностраног проглашења независности, учињеног супротно међународном праву и принципима неповредивости граница суверених држава на којима почива стабилност савременог света, не може порећи чињеница да је у међународно-правном смислу самопроглашено Косово до данас остало провизоријум и политички "чардак ни на небу ни на земљи", нешто што је осуђено на постојање у простору између жеља и реалности и додао да није и не може да постане држава.

- Реалност је да самопроглашено Косово, упркос подршци значајног броја моћних и утицајних земаља, није и не може да постане држава јер је значајно већи део међународне заједнице свестан да би допуштање једног таквог преседана имало катастрофалне последице по стабилност у свету.

Поновио је да наспрам 84 државе које признају Косово, стоји 106 земаља које чврсто стоје на страни Србије и међународног права.

- То што је 27 држава повукло признање, биланс је рада политике Београда и председника Александра Вучића, који одлучном и мудром политиком представља чврсту брану легализацији такозване косовске независности. А поред Албанаца, који ни сами не верују да је самопроглашено Косово држава, већ се надају да је оно само фаза у процесу стварања "велике Албаније", тамо живе и Срби и други неалбанци, за које је КиМ било и остало неотуђиви део Србије, за које ће се Београд, као и до сада, чврсто борити и бити увек уз њих. Историчар Срђан Граовац из Центра за друштвену стабилност указује за "Новости" да између Куртија и Раме, односно лидера у Приштини и Тирани нема разлике, већ да постоје само финесе у стиловима како да остваре свој заједнички коначни циљ - "велику Албанију":

- Рама с једне стране жели да помогне Куртију који се суочава са западним притисцима, али и да покуша да добије додатну подршку у албанском друштву, у тренутку када се суочава са политичким потресима и демонстрацијама у земљи. А по правилу, у нашем региону, поени се најлакше скупљају на појачавању националистичке реторике. Запад, наравно, као и до сада ћути на великоалбанске аспирације. За њих постоји само један опасан национализам и великонационални пројекат - ако је у вези са Србијом и Србима.

Штавише, Западу иде у прилог Рамина изјава као додатни притисак на Београд у тренутку када је идеја да се изгура француско-немачки план о Косову. Александар Гуџић, историчар из Грачанице и политички аналитичар, посебно се за "Новости" осврнуо на то што се Курти хвалио да "Косово даје права етничким мањинама као нигде у Европи":

- Та Куртијева изјава нема везе са реалношћу и животом Срба на КиМ, који су у многим срединама, поготово јужно од Ибра, изоловани, без слободе кретања, права на имовину, језик, али и права на повратак... Догађаји последњих месеци, упади косовских специјалаца са дугим цевима, етнички мотивисани напади унели су и додатан страх међу Србе на северу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације