ТАРГЕТИРАЊЕ И ОБРАЧУН СА НЕИСТОМИШЉЕНИЦИМА: Портал који је угрозио безбедност Данила Вучића познат по кршењу новинарских кодекса

ЈАВНОСТ у Србији, Босни у Херцеговини али и читавом региону остала је јуче затечена када је један слабо посећени портал из Сарајева објавио дипломатску преписку између амбасада Републике Србије и Босне и Херцеговине.

Foto: Printskrin Instagram/avucic

Оно што је наишло на недвосмислену осуду свих јесте да је тај портал објавио изузетно поверљиве податке, који се тичу сина председника Србије, Данила Вучића, попут матичних бројева чланова његовог обезбеђења, серијских бројева наоружања које носе са собом, њихових бројева телефона… Податак који је ипак најеклатантнији пример кршења много кодекса, безбедносних процедура, и врло вероватно одређених закона у БиХ, јесте да је овај медиј без икакве цензуре објавио и део дипломатске преписке у којој се види тачно време када ће син председника Србије прећи гранични прелаз, који гранични прелаз је у питању, као и таблице возила у коме ће бити. Оно што у овом моменту највише одзвања регионом, поред срамоте која је начињена држави Босни и Херцеговини, јесте упадљива тишина и одсуство осуде или правних санкција.

Ради се о порталу www.istraga.ba, на чијем је импресуму као уредник на сајту наведен Авдо Авдић. У Босни и Херцеговини постоји регулаторно тело, налик на савет за штампу у Србији, које се зове Вијеће за штампу у Босни и Херцеговини. Како се наводи, то је саморегулацијско тело за штампане и онлајн медије, његова улога је да посредује као медијатор између незадовољних читалаца и штампаних и онлајн медија, надгледа примену Кодекса за штампу и онлајн медије БиХ, унапређује професионалне стандарде у штампи и онлајн медијима у БиХ, штити јавност од непрофесионалног и манипулаторског новинарског извештавања, штити медије од политичких, економских и свих других притисака који угрожавају слободу информисања и слободу медија. На сајту Вијећа за штампу БиХ, у одељку „жалбе и приговори” налази се чак пет одлука које се тичу портала истрага.ба, од чега су четири одлуке из 2021. године, а једна из 2022. године, што говори о очигледном континуираном кршењу новинарских кодекса овог медија.

Случај Миреле Бубало: Намерно инсинуирали да је она особа на снимку, намерно нису објавили јасне слике лица

У једној од одлука, госпођа Мирела Бубало поднела је жалбу Вијећу за штампу БиХ, тврдећи да су текстом на порталу истрага.ба повређена њена основна људска права и да је текст покушај тенденциозног и злонамерног рушења њеног угледа. Она тврди да су је у једном тексту лажно представили: „Нису тачни наводи да се на фотографијама које сте објавили у чланку налази Мирела Бубало приликом предаје анонимне пријаве против господина Османа Мехмедагића. На фотографијама се не налазим ја. Једина сличност измеђе мене, стварне Миреле Бубало, и особе за коју тврдите да је Мирела Бубала је плава коса. Циљано нисте објавили фотографије на којима се види лице дјевојке јер сте свјесни да се на тим фотографијама не налазим ја.”

Њена жалба је, наравно, прихваћена. У складу са жалбеном процедуром, Вијеће за штампу у БиХ затражило је уреднички став поводом жалбе Миреле Бубало. До дана одржавања седнице Жалбене комисије, уредник није доставио одговор, нити је удовољено захтеву жалбенице за објавом демантија. Жалбена комисија констатовала је да је деманти био врло кратак, јасан и у складу са свим препорукама, те да није постојао нити један разлог да портал не објави упућени деманти. Тиме су прекршени члан 7 - Могућност одговора и члан 9 - Приватност, Кодекса за штампу и онлајн медије БиХ.

Чак је и Главна тужитељка БиХ била на удару, и њена жалба је усвојена

Још један пример обраћања Вијећу за штампу у БиХ поводом кршења права грађана и новинарских кодекса од стране портала истрага.ба јесте онај у коме се, ни мање ни више, овом телу обратила главна тужитељка Тужилаштва БиХ Гордана Тадић. Овај портал објавио је текст са насловом „Сви атентати на Гордану Тадић: Ескорт и дама”, на који је Тадићева уложила жалбу која је, наравно, прихваћена. У складу са жалбеном процедуром, Вијеће за штампу и онлајн медије у БиХ затражило је уреднички став поводом жалбе Тужилаштва БиХ. Уредништво портала истрага.ба у достављеном скандалозном одговору овом регулаторном телу наводи: „С обзиром на то да су Ваши закључци до сада били произвољни и да у Вашим структурама сједе особе повезане са медијима који проводе јавни рекет, немам намеру уопште одговарати на ваше упите. Све док се не изјасните о досадашњим нападима у медијима које стоје иза ваших руководилаца.” Комисија је констатовала да новинари имају право и обавезу извештавати и пропитивати рад јавних личности, међу којима су и носиоци правосудних функција. Али исто тако, имају и обавезу обављивати релевантне наводе њихових демантија попут тврдњи о вођењу кривичних поступака против особа осумњичених да су им упућивали претње, што у конкретном случају није учињено, чиме је повређен члан 7 - Могућност одговора, Кодекса за штампу и онлајн медије БиХ.

Гордана Мемлију представили као криминалца, нису објавили деманти

Још један грађанин БиХ, чија је жалба против портала истрага.ба усвојена, јесте Гордан Мемлија, који се жалио Вијећу за штампу БиХ, и његова жалба је наравно – усвојена. Он се обратио поводом текста „Мирза Гачанин пуштен на слободу: Низоземско правосуђе наставља процесуирати члана картела Тито и Дино који је прао новац преко сарајевских бизнисмена” од 12. 3. 2021. године, објављеног на порталу истрага.ба. Жалбена комисија Вијећа за штампу и онлајн медије у БиХ утврдила је кршење члана 7 - Могућност одговора, Кодекса за штампу и онлајн медије БиХ, с обзиром на то да жалбенику није пружена могућност одговора.

Шта је циљ овог портала и зашто сви релевантни актери ћуте?

После свега наведеног, не можемо а да се не запитамо какав је то портал, против кога је за годину дана поднето чак пет жалби регулаторном телу, због кршења права грађана и новинарских кодекса, а да је свих пет усвојено? Шта је циљ уредништва овог портала, када и просечан читалац може закључити да континуирано објављује неистине, произвољне тврдње и намерно замагљује чињенице? Такође, питање које остаје без одговора је медијска регулатива у Босни и Херцеговини, која очигледно није способна да заустави и спречи непрофесионално, тенденциозно извештавање и обрачунавање са неистомишљеницима.

Медијски радници на читавом Балкану не памте овакав пример, да је један портал објавио матичне бројеве припадника безбедносних служби, који су на задатку обезбеђења штићене личности једне земље, да не идемо нигде даље. Сада сви знају имена тих људи, њихове датуме рођења, бројеве телефона. Како то може утицати на њихове каријере? Које последице ово може изазвати по безбедност и сигурност штићеног лица? Да уопште не идемо даље у област кодекса новинарства и начела етичког извештавања – овде се ради о безбедности и животима људи, који су угрожени на најдиректнији могући начин.

За крај, не можемо а да се не запитамо шта би се десило да је, којим случајем, неки медиј из Републике Србије објавио овако нешто о члановима породице Бакира Изетбеговића, Дениса Звиздића, Андреја Пленковића или Зорана Милановића? Иако се то, јасно, никада не би догодило, и чак када би се догодило, неко ко би то објавио би сносио кривичну одговорност, да ли би сви други ћутали? Да ли би невладине организације које се баве заштитом људских права, промоцијом евроинтеграција и заштитом мањина остале неме? Да ли би домаћи политичари пропустили прилику да најоштрије осуде угрожавање безбедности чланова породице функционера из региона? Процените сами.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације