ФЕЉТОН - ПОДИЗАЊЕ НАШЕГ НОВОГ ХРИШЋАНСКОГ ПОКОЛЕЊА

МИТРОПОЛИТ црногорско-приморски Амфилохије, почасно титулисан архиепископом цетињским, митрополит црногорско-приморски и Егзарх Светог трона пећког, рођен је на Божић 1938. г. у Барама Радовића, у Доњој Морачи од оца Ћира и мајке Милеве. Свјетовно име му је било Ристо.

Митрополит Амфилохије, Фото Д. Миловановић

Потомак је по сродству војводе Мине Радовића, једног од првих племенских капетана црногорских који је присајединио Морачу Црној Гори 1820. године. Основну школу завршио је у манастиру Морачи, а Богословију Св. Саве у Раковици у Београду. Дипломирао је на Богословском факултету у Београду 1962. године. Упоредо са Богословским факултетом студирао је класичну филологију на Филозофском факултету у Београду. Велики утицај на духовно узрастање митрополита Амфилохија извршили су преподобни отац Јустин Поповић, велики богослов и духовник наше Цркве, и светогорски старац Пајсије.

Постдипломске студије наставља у Берну и Риму, гдје је магистрирао на Источном понтификалном институту 1965. г. Одатле одлази у Православну цркву Грчке гдје борави седам година и прима ангелски образ и свештенички чин. У том периоду, у Атини, одбранио је докторат о Св. Григорију Палами који је привукао пажњу ондашње европске теолошке јавности. Послије годину дана проведених на Светој Гори одлази за професора на Православни институт Св. Сергија у Паризу, а од 1976. г. постаје доцент, па редовни професор на Богословском факултету Св. Јована Богослова у Београду, на катедри за Православну педагогију (катихетику) са методиком наставе. У два мандата био је и декан факултета. Докторат honoris causa московске Духовне академије примио је 2003, Института теологије Бјелоруског државног универзитета у Минску 2008, Православног теолошког института Св. Сергије у Паризу 2012. И санктпетербуршке Духовне академије 2014. Одлуком Националног комитета друштвених награда Руске Федерације 2001.  одликован је и орденом Ломоносова, који му је уручен на свечаности у Кремљу, у присуству више хиљада угледних званица. За почасног члана Словенске академије књижевности и умјетности изабран је 2015. г. Говорио је грчки, руски, италијански, њемачки и француски језик, а у научном раду користио старогрчки, латински и црквенословенски језик.

СВЕТИ  архијерејски сабор Српске православне цркве избрао га је маја 1985. за епископа банатског. Хиротонисао га је 16. јуна 1985. у београдској Саборној цркви патријарх српски Герман, уз саслужење бројних епископа. Међу њима био је и митрополит Прокопије, који га је својевремено у Грчкој замонашио, а потом произвео у чин архимандрита. Устоличен је за епископа банатског у Вршцу 21. јула 1985. године.

СВОЈЕВРСНО чудо, незабиљежено у историји ових простора представља обнова бројних манастира и монаштва и свештенства такође трудом митрополита Амфилохија. По доласку на цетињски архијерејски престо, митрополит Амфилохије покренуо је и питање обнове рада Српске православне богословије на Цетињу, коју су укинули комунисти 1945. године. Најстарија, и по многима најбоља просвјетна институција у историји Црне Горе, обновила је рад у септембру 1992. и постала расадник свештеничког кадра и један од темеља духовног препорода ових простора.

ЗА ВРИЈЕМЕ митрополита Амфилохија по први пут у историји Црне Горе, Митрополију црногорско-приморску посјетили су сви православни патријарси и представници свих по- мјесних Цркава православне васељене. По први пут у Црној Гори  одржан је и ванредни Архијерејски Сабор СПЦ у манастиру Острогу 1993.  

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације