СУДБИНУ КОСОВА ОДРЕДИЋЕ ОДНОСИ БЕОГРАДА И ТИРАНЕ: Серђо Венто, некадашњи италијански амбасадор у Београду, говори за "Новости"

KOСОВО проживљава чудну ситуацију - признато је као држава од дела међународне заједнице, али није од стране Србије, неколико чланица ЕУ, Русије, Кине...

Фото приватна архива

Специфичност је у томе што је Косово блиско Албанији, али није политички повезано са Албанијом. То је потпуно необична (ванредна) ситуација у контексту Европе и међународне заједнице. Увек сам у дипломатској каријери потенцирао да се стране састају и договарају.

И данас, када је посреди косовско питање, најважније је у каквим односима су Београд и Тирана. Као што и будућност БиХ зависи од односа између Београда и Загреба.

Овако на питање "Новости", о могућем решењу косовског питања које Србија и председник Вучић настоје да задрже на преговарачком столу, одговара Серђо Венто, угледни италијански дипломата који је од 1989. до 1992. године, у време распада бивше СФР Југославије био амбасадор у Београду.

У тексту "Југославија у комадима: европски неуспех предвођен Немачком" навели сте да је злокобна постјугословенска лабораторија затворена америчким диктатом на псеудоконференцији у Рамбујеу, где сте и сами били присутни?

- Било је то велико разочарање. Ми смо очекивали преговоре, а било је као када наставник ђаку диктира шта да напише, у овом случају да - потпише. Одговорност за то пада и на домаћине Французе. Подсећам да се током јесени 1998. године доста променила политичка равнотежа код косовских Албанаца. Ругова је губио утицај, а Тачи је постајао све јачи.

Италијанска дипломатија је покушала да стимулише разговоре Милошевића и Ругове.

Подстицали смо добре услуге једне италијанске невладине организације, отварање универзитета и ТВ програма у Приштини на албанском језику. Чинило се да би то могло дати резултат све док Американци нису пријавили масакр у Рачку. Такође се мора рећи да је америчко убрзање било последица и добро познатих унутрашњополитичких потешкоћа Клинтонове администрације (афера Левински прим.аут).

Да ли су Европљани очекивали да ће се преговори у Рамбујеу окончати бомбардовањем СРЈ?

- Нису. Ни Италија није желела да се то догоди. Када је наша дипломатија схватила да се иде у том правцу, наш министар Дини срео се приватно неколико пута са председником Милутиновићем у Паризу. Тражили су некакав пут да се стране договоре мирно, да се не иде у рат, али нажалост то није успело. У том тренутку није више било могуће постићи било какав договор.

У својству амбасадора из непосредне близине видели сте како се мрви Југославија. Да ли се то могло зауставити?

- Пад Берлинског зида, уједињење Немачке и распад Совјетског Савеза практично су отворили пут да се Југославија распукне на више делова јер је крај Хладног рата смањио њену стратешку улогу. Постала је мање важан фактор у светском поретку. Распад се можда могао избећи да су први вишестраначки избори спроведени на нивоу савезне државе, а не у републикама. Та чињеница омогућила је националистима и опортунистима да то искористе. Туђман је некада био Југословен, а после је изабрао независност Хрватске.

Зар је уз тада онемоћалу Русију, а свесрдну помоћ Ватикана и оснажене уједињене Немачке то био тако тежак "посао"?

- Сигурно је да је Туђман добио велику помоћ од обе стране, али стекао сам утисак да је Милошевић потценио значај те њихове подршке Хрватској. То је била велика грешка јер када је Немачка признала независну Хрватску, одвијали су се преговори о Мастрихту, који је отварао врата за Европску економску и монетарну унију (ЕМУ) под утицајем Немачке. По одредбама Мастрихта, Немачка би била економска и финансијска локомотива Европе. То је уједно смањило и скептичност других држава према позицији Немачке о Југославији.

Да ли је Италија имала и најмањи интерес да се Југославија распадне?

- Не, интерес Италије био је да уз своју границу има стабилно, безбедно и легално подручје. Из тог разлога, Италија је снажно подржала покушај тадашње Марковићеве владе да спасе федерацију, одржавајући одличне односе са некадашњим министром спољних послова Будимиром Лончаром.

Фото приватна архива

Шта би данас, после Јасеновца, "Бљеска" "Олује" и других болних искустава у прошлости и стравичних злочина, требало да учине Београд и Загреб како би, попут Србије и Мађарске, изградили добросуседску сарадњу?

- Требало би да обе стране потисну прошлост и гледају своје данашње конкретне интересе.

Историја је врло важна за свако биће и сваку нацију, али не може се само на основу историјског памћења градити боља будућност. Она се првенствено развија на обостраним интересима.

Победа Партије Браћа Италије предвођене сада већ изабраном премијерком Ђорђом Мелони у први мах пропраћена је стрепњом да би у Италију, после скоро осам деценија од пада

Мусолонија, фашизам могао да се врати. Има ли разлога за бригу?

- Није могуће да нам се то понови не само због горког искуства из прошлости, него и зато што смо као и Србија, Балкан и остатак човечанства заокупљени много већим проблемом, а то су последице рата у Украјини на плану геополитике а нарочито у сфери економије.

Шта говори овакав избор италијанских бирача?

- Говори о незадовољству народа економским стањем и доласком великог неконтролисаног таласа миграната. Све то је погурало национални осећај и скептицизам према ЕУ. У Италији се десило оно што се раније догодило у Француској. Опозиција је персонализована у новој левици Жан-Лука Меланшона и у десници Марин ле Пен. Чак и у лево прогресивној Шведској, познатој по соцдемократској традицији, победила је идентитетска, национално оријентисана партија, а у Мађарској премијер Виктор Орбан и после четвртог узастопног мандата има масовну подршку.

Ако је Орбану пркосан став према Бриселу осигурао четврти мандат, да ли је претходни италијански премијер Марио Драги кажњен због претеране послушности према ЕУ?

- Наравно. Наше владе последњих 10 година, од Монтија, Контеа, па до Драгија, имале су послушнички став према Бриселу и захтевима који одатле долазе. Сматрамо да је Брисел одговоран, једнако колико и национална влада којој је мањкала иницијатива.

Док цела Европа стрепи од предстојеће зиме, зашто ЕУ и даље нема јединствен став о енергетској кризи?

- Нема јер неке чланице ЕУ имају више ресурса него што им је потребно и могу да их продају другим земљама. То су Норвешка, Холандија, Данска, Велика Британија (до "брегзита"), па чак и Француска која је доста инвестирала у нуклеарну енергију, као и Шпанија која је направила регасификаторе. Ту су, међутим, друге земље као што су Аустрија, Немачка, Италија и Мађарска које немају те ресурсе и снабдевају се енергијом првенствено из Русије.

Француски министар финансија Бруно ле Мер завапио је "да не треба дозволити енергетску доминацију Америке на штету ЕУ", али то до Брисела, изгледа, није допрло?

- Потпуно се слажем са мишљењем министра Ле Мера. Бесмислено је да Европа енергетску зависност од Русије замени зависношћу од Америке. Апсурдно је да узима гас из Америке јер је четири пута скупљи од руског гаса, а притом за његов доток потребно је и много инвестирања за израду регасификатора. Европа би требало да гради своју енергетску политику, да не буде зависна ни од једне ни од друге стране. О томе се говори и у Италији.

Партије које подржавају премијерку Мелони су чак навеле могућност да Италија поново производи своју нуклеарну енергију и наставак истраживања ресурса на Јадрану. Тако би Италија добила енергетску аутономију.

Како ће изгледати светски поредак после рата у Украјини?

- Мултиполаран поредак почео је да расте и пре овог рата: Кина, Индија и Турска су кључни актери данашњег света, мада неке државе као што су САД, Велика Британија и неколико чланица ЕУ нису на време схватиле те промене и нису промениле свој дипломатски стил.

КАРИЈЕРА ОД ХАГА ДО ЊУЈОРКА

ДИПЛОМАТСКИ пут Серђа Вента (Рим, 1938) трајао је готово четири деценије. Разна задужења обављао је у италијанским амбасадама у Хагу, Буенос Ајресу, Анкари, Вашингтону и Паризу, а био је и стални представник Италије у Уједињеним нацијама. Био је дипломатски саветник италијанских премијера: Ђулијана Амата, Карла Азељоа Чампија, Силвија Берлусконија и Ламберта Динија.

После политике посветио се правном консалтингу и универзитетској настави. Сарађује са часописима специјализованим за међународну политику, пише мемоаре, одмара у прелепим долинама Тоскане. Захвалност за реализацију овог интервјуа дугујемо историчару др Ђордану Мерлику, професору на чувеном Универзитету  Сапијенца у Риму.

ТРАМП И МЕРКЕЛОВА ЧУВАЛИ БАЛАНС

СВЕ чешће се говори да рата у Украјини не би ни било да су Трамп и Меркелова остали на својим позицијама?

- Та теза има смисла јер чињеница је да је Немачка са Меркеловом на челу успевала да сачува баланс према Русији али и према САД. Немачка мало лута после повлачења канцеларке Меркел. Баланс је имала и Америка у време председника Трампа. Бајденова администрација, међутим, могла би да коригује своје ставове јер би им се након избора у новембру могло десити да у Конгресу буде много више републиканаца.

Препоручујемо

Политика

2 11

ПЕТОРКУ ИЗ ЕУ ПРИТИСКАЈУ ДА ПРИЗНА КОСОВО: Ескобар открио план убрзаног решавањa косовског чвора и најавио дипломатску акцију

21. 10. 2022. у 07:00

Политика

1 1

НОВА СРАМНА ПРОВОКАЦИЈА У ПРИШТИНИ: На врата Храма Христа Спаса окачили албанску заставу

20. 10. 2022. у 18:35

Политика

1 8

СЕЛАКОВИЋЕВА ОШТРА РЕПЛИКА ГЕРВАЛИ: Шта раде Тачи и Весељи у Хагу ако нису убијали? Да можда не играју карте

19. 10. 2022. у 17:04

Политика

0 3

ОГЛАСИЛА СЕ КАНЦЕЛАРИЈА ЗА КИМ НАКОН ПРЕСУДЕ ТОДОСИЈЕВИЋУ: "Пали сви постулати права и правде за Србе на Косову и Метохији"

19. 10. 2022. у 14:56

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације