ХИТЛЕР НАПАО СССР ЗБОГ СРБИЈЕ: Владе европских држава лагале једна другу и гурале Трећи рајх у рат са Ссср

СЕДАМДЕСЕТА годишњица почетка Другог светског рата обележена је 2009. године. Наједном је у Европској унији, малтене ниоткуда, настала права хистерија поводом улоге СССР-а у том трагичном догађају. По некаквој накарадној логици, изједначавају се Стаљин и Хитлер као виновници почетка крвопролића светских размера.

ФОТОГРАФИЈЕ ИЗ КЊИГЕ ВЛАДИМИРА МЕДИНСКОГ "РАТ - МИТОВИ СССР 1939 - 1945" И ВИКИПЕДИЈА

Совјетски Савез изједначава се са Трећим рајхом. Тога је било свуда - од жалопојки на интернету, па до званичних саопштења Парламентарне скупштине Савета Европе и низа европских парламената. Успут је сервилно извучена читава лепеза црних митова о рату. Две година касније на 70. годишњицу почетка Великог отаџбинског рата, односно немачког напада на Совјетски Савез црни митови о рату поново су се срушили на главу СССР. Авај, ваља кренути из рушевина. Совјетска пропаганда је била ефикасна. Нарочито током рата, али и касније, док је сећање било свеже. А потом је показала сав свој формализам, немоћ, апатију, глупост. Непрестано је каснила. Сећање на рат је нестало. Подвиг је прелакиран и угланцан протоколом.

ФОТОГРАФИЈЕ ИЗ КЊИГЕ ВЛАДИМИРА МЕДИНСКОГ "РАТ - МИТОВИ СССР 1939 - 1945" И ВИКИПЕДИЈА

До осамдесетих година прошлог века некако је све утихнуло. Онда су дошле безумне деведесете и потпуна равнодушност према свему где нема пара. Стара интерпретација ратне историје сматра се превише идеологизованом, а нове нема. Постоје покушаји да се заустави ревизија историје, постоје и одлични радови, али они су познати само стручњацима. Митови о надолазећем рату настали су много пре његовог почетка. И то какви! Још је Ото фон Бизмарк рекао: "Једино се у лову лаже више него у рату."

Узмимо, рецимо, званичну војну доктрину СССР-а: "Тући непријатеља на туђој територији и с мало проливене крви." Међутим, партијски пропагандисти су тврдили да заправо и неће бити потребно некога тући, зато што би немачки војници "пролетери", када рат почне, морали да увиде историјску правду Комунистичке партије и одлучно окрену оружје против сопствених капиталиста. Делује смешно, али управо је то тема неких совјетских пропагандних романа и филмова из тридесетих година.

С друге стране је Хитлерова доктрина блицкрига - муњевитог рата. За два месеца стићи до Москве, затим до Волге и завршити потпуним разбијањем Црвене армије, најкасније до краја октобра.

ФОТОГРАФИЈЕ ИЗ КЊИГЕ ВЛАДИМИРА МЕДИНСКОГ "РАТ - МИТОВИ СССР 1939 - 1945" И ВИКИПЕДИЈА

Ако се погледа карта, врло је очигледно: растојање од Бреста до Стаљинграда могуће је превалити за два до три месеца. Чак и лаганим пешачењем, без журбе и с паузама да се нешто презалогаји. Али само под једним условом: ако се иде и иде, без и најмањег отпора, трошећи снагу искључиво на покретање сопствених ногу.

А НАЦИСТИЧКА ПРОПАГАНДА? У почетку су изјављивали: идемо да покоримо нижу врсту, да населимо плодну украјинску црницу и да на Криму формирамо огранак Баварске. Онда су преформулисали своје циљеве: ми као културна Европа желимо да Русију ослободимо Јевреја комуниста. Као плод нове, напредне пи-ар концепције настаће тзв. пропусница за заробљеништво. Нацисти су бацали на тоне летака с тим "пропусницама" изнад положаја совјетске армије. У њима су предлагали предају, с подигнутим рукама у којима држе летак. А "пропусница за заробљеништво" биле су речи које је требало изговорити првом немачком војнику на којег се наиђе. Чаробне речи су следеће: "Удри Јеврејина политичког комесара, та њушка за циглом вапи." Моћно, зар не? Уопште се не шалим. А британска пропагандна доктрина? Када је највећа колонијална империја на Земљи прогласила за свој главни геополитички циљ заустављање агресивног колонијализма (!) Немаца - то је изјава која надмашује Гетеовог Фауста. А лепотица Пољска, када је замишљала враћање њеног "Краљевства пољског" од "мора" до "мора"? У од Балтика до Црног мора? И како су се то они, пита се човек, најозбиљније спремали и да учине? Најсмешније од свега јесте то што су, у освит септембра 1939, многи пољски политичари поздрављали предстојећи рат с Хитлеровом Немачком! Тврдили су да ће пољска армија у најкраћем року да разбије арогантне Немце и да ће се црвено-бела застава победе завијорити над Рајхстагом! У архивама се чувају пољске новине из лета 1939. године. Све би то, међутим, било смешно да није тако тужно. Јер безумна племићка неустрашивост, коју су тако будаласто испољавали неки потомци Сјенкјевичевих јунака - увек и свуда, и септембра 1939. и априла 2010. код Смоленска - води до људске трагедије. Вермахт је сломио Пољску за три недеље. Влада је побегла. Али три милиона несрећних пољских грађана, који су изгубили животе у периоду 1939-1945, углавном, авај, без оружја у рукама, него у немачким концлогорима и гасним коморама, није могло да побегне. Они су животом морали да плате лакомисленост својих политичара, који су одбацили чак и помисао о савезу са Совјетима, али су зато сањалачки бојицама исцртавали карте будућег "Великог краљевства". [...]

ВЕЛИКЕ СИЛЕ СЕ ГУШЕ У МИТОЛОШКОМ ДИМУ

ТРИДЕСЕТЕ ГОДИНЕ прошлог века су обавијене густом митолошком маглом, кроз коју се, с времена на време, назиру стварни интереси и истинске намере учесника. Ако би се озбиљно схватило макар 50 одсто онога што је у то време речено или написано, наметао би се утисак да су све владе великих држава непрестано лагале једне друге. И притом су живели у тако густом пропагандном диму, којег су се толико нагутали, да су потпуно губили представу о томе шта је истина, а шта је тек одраз у огледалу - димној завеси коју су сами створили.

Француска је била обузета само питањем како да задржи освојено у Првом светском рату по сваку цену, не одступајући иза Мажиноове линије. Данас то делује апсурдно. Је ли могуће да су Французи то озбиљно мислили?

ФОТОГРАФИЈЕ ИЗ КЊИГЕ ВЛАДИМИРА МЕДИНСКОГ "РАТ - МИТОВИ СССР 1939 - 1945" И ВИКИПЕДИЈА

А званична доктрина САД? На речима увек о једном те истом - о борби за демократију, наравно. А у стварности је принцип врло једноставан - "мене се то не тиче". Нека се ти ћакнути Европљани поново кољу међусобно, ми ћемо опет make money на војној опреми. Само много, много више него у Првом светском рату.

У СССР је, колико год то чудно изгледало, било мало поузданих информација о рату. Народ је подједнако могао да поверује у било какве званичне тврдње, као и да не верује ни у шта. Нове митове стварао је буквално свако, кога год није мрзело, у свакој згодној прилици, док су истовремено наша званична издања о историји Великог отаџбинског рата била прилично скромна.

ТЕК СРЕДИНОМ ШЕЗДЕСЕТИХ, у част двадесетогодишњице победе, објављен је шестотомник. Потом је, у Брежњевљево време, читавих 10 година објављивана енциклопедија у 12 томова. При томе је у њој око 35 посто простора посвећено дејствима савезника.

ФОТОГРАФИЈЕ ИЗ КЊИГЕ ВЛАДИМИРА МЕДИНСКОГ "РАТ - МИТОВИ СССР 1939 - 1945" И ВИКИПЕДИЈА

У Енглеској су издали историју Другог светског рата ни мање ни више него у 40 томова. У тој грандиозној епопеји Британцима је, природно, посвећено више од 90 посто текста. Тамо неким "другоразредним" биткама пак као што је на пример Стаљинградска, посвећено је буквално неколико страница. Јапанци су надмашили све. Њихова "Историја Другог светског рата" има 110 (сто десет) томовa. Приказани су положаји безмало сваке појединачне чете, гомила ликова... Само три тома јапанске "Историје" посвећена су борбеним дејствима неких других армија, а не јапанске. У иностранству су главни извор историјске грађе о Великом отаџбинском рату били мемоари  нацистичких генерала. Њима нико није забрањивао да пишу. А одакле су још Американци и Енглези могли да поткрепљују своје ставове о догађајима на Источном фронту? Русима је наређивано да ћуте, а нацисти су пером баратали вешто, при чему врло лепо и професионално. Сваком народу су потребни сопствени митови. Митови о својој војсци, својим биткама, својим херојима. Енглези тврде: главна битка Другог светског рата није никакав Стаљинград. Оно главно десило се у Северној Африци, код Ел Аламејна. Американци сматрају да је најважнија битка за атол Мидвеј. Јапанци се не слажу - неупоредиво је важнија била битка за Алеутска острва. И наравно, одбрана острва Окинаве. Ти митови имају веома важну улогу: јачају национални дух, свест о сопственом значају, национални понос.

ЕВРОПА ОПТУЖУЈЕ РУСИЈУ ЗА ИЗБИЈАЊЕ РАТА

КАДА ЈЕ ПОЧЕО РАТ? Питање звучи чудно. Наравно, 22. јуна 1941, када би друго? Ујутру, у тачно четири часа. Тачно у подне, осам сати доцније Молотов сe обратио на радију:

Данас, у четири часа ујутру, без претходно изражених било каквих претензија према Совјетском Савезу и без објаве рата, немачка армија је напала нашу земљу.

ФОТОГРАФИЈЕ ИЗ КЊИГЕ ВЛАДИМИРА МЕДИНСКОГ "РАТ - МИТОВИ СССР 1939 - 1945" И ВИКИПЕДИЈА

Није нашем народу први пут да мора да се носи са нападом арогантног непријатеља. Својевремено је наш народ на Наполеонов поход на Русију одговорио отаџбинским ратом, а Наполеон је поражен и то је довело до његове пропасти.

Наша ствар је праведна. Непријатељ ће бити разбијен. Победа ће бити наша."

НЕМАЧКИ НАРОДЕ! Националсоцијалисти! Опхрван тешким пословима и бригама, био сам принуђен на вишемесечно ћутање. Али сада је дошао тренутак када, напослетку, могу да говорим отворено.

Влада немачког Рајха данас поседује документа из којих се јасно види да је Русија, како би дефинитивно увукла Србију у рат, обећала да ће јој преко Солуна доставити оружје, авионе, муницију и други ратни материјал за борбу против Немачке. Тиме је Москва не само прекршила одредбе нашег пакта о пријатељству већ га је на бедан начин и издала. Због тога сам данас одлучио да поново судбину и будућност немачког Рајха предам у руке наших војника. Нека нам Господ помогне у тој борби!"

Каква Србија? Какав Солун? Где се то уопште налази, ваљда у Грчкој? То нормалан човек не може да схвати.

ФОТОГРАФИЈЕ ИЗ КЊИГЕ ВЛАДИМИРА МЕДИНСКОГ "РАТ - МИТОВИ СССР 1939 - 1945" И ВИКИПЕДИЈА

И тако је отпочео отаџбински рат. Али Други светски рат је трајао већ две године, СССР је само постао још један од његових учесника. Питање је: Када је он почео?

Ми сматрамо да је то 1. септембар 1939, када је Немачка напала Пољску. Ипак, последњих година се ово класично историографско полазиште све више доводи у питање. Иницијатива је потекла од политичара балтичких земаља и саме Пољске, а сада такво полазиште прихватају и озбиљни научници. Шта се, у ствари, предлаже? Да се истинским датумом почетка Другог светског рата сматра дан потписивања пакта Молотов-Рибентроп, 23. август 1939. године. Наводно су на тај начин Хитлеру дефинитивно дате одрешене руке. Било му је потребно само недељу дана да трупе на граници с Пољском доведе у пуну борбену готовост. Чини се да се званичан датум почетка рата помера само за једну недељу, а какав ефекат и каква перспектива!

Долази се до тога да је Русија заједно са Немачком покренула светски рат! Русија је крива. Стаљина (а самим тим и СССР и Русију) не покушавају тек тако да претворе у Хитлеровог савезника. То се не дешава ради јалових пропагандних циљева - не би због тога газили преко мртвих. Циљеви су потпуно прагматични.

ЕНГЛЕЗИ И ФРАНЦУЗИ ДОЖИВЕЛИ И СРАМОТУ И РАЗБИЈАЊЕ РАТА

ДА СЕ ВРАТИМО ПОЧЕТКУ рата, датуму који покушавају да помере за недељу дана. Како да одговоримо? Може се заузети званично становиште историчара: из докумената је познато да је тачан датум напада на Пољску, 1. септембар 1939, Фирер утврдио још у пролеће 1939. године. Тако да пакт Молотов-Рибентроп није на то имао никакав утицај. Постојање или непостојање уговора са СССР ни на који начин није утицало на планове Немачке да се обрачуна с Пољском. Да погледамо ствар мало дубље. Одговоримо на питање ко је заиста охрабривао Хитлера и ко заиста сноси моралну одговорност за увлачење света у најбруталнији покољ у историји човечанства.

Планета је лагано, корак по корак, тонула у светски рат, пођимо редом:

ФОТОГРАФИЈЕ ИЗ КЊИГЕ ВЛАДИМИРА МЕДИНСКОГ "РАТ - МИТОВИ СССР 1939 - 1945" И ВИКИПЕДИЈА

Француска ништа није учинила. Уопште. Лига народа је покушала мало да укори Немце, као, у начелу, такво понашање није у реду. Немци су се "наљутили" и иступили из Лиге народа, још су и врата залупили. "А ваше понашање прeма нама 1919. било је у реду?"

Управо такву Хитлерову логику је 1938. прихватила међународна заједница! Као и две године раније.

СЕМПТЕМБАР 1938, "минхенска завера". - Енглеска и Француска Хитлеру, на његов захтев и на лепе очи (односно на поклон), дају половину Чехословачке. Не територијално већ што се економског потенцијала тиче, Судетска област је, када би се прецртала на наше просторе, била тачно половина Русије, до Волге, само без Москве.

Тај поступак је чак и тада деловао срамно, можда и одвратно. То је Черчил лепо окарактерисао. Наводно, Чемберлен (премијер Велике Британије) и Даладје (премијер Француске) сматрали су: боље срамота, него рат. На крају су, ипак, имали најпре срамоту, а затим и рат. [...]

Да није било Минхена, не би било ни 1. септембра 1939, не би било ни рата. Удружене снаге Француске, Чехословачке (која је, ма како то чудно изгледало, војно била прилично јака држава) и СССР-а, које је у то време повезивао уговор о савезништву, биле би неупоредиво јаче од Немачке. Али, Французи нису желели да помогну Чесима, а СССР то нису дозволили.

Први светски рат никада се није ни завршио. Рат 1914-1918. само је имао мало дуже примирје, испрекидано сукобима у разним деловима планете, и други чин, у којем су наставила да играју иста лица-државе, само с новим глумцима-политичарима.

Напомена ономе коме је наспело да ревидира датуме: ваља подсетити и на Версај, и на Рајнску област, као и на аншлус, па напослетку и на "минхенску заверу". Само што ће се онда испоставити да истински креатори и подстрекачи рата, као и њихови наследници, седе у Лондону, Паризу и Вашингтону. (Амерички долар је постао светска валута тек после Другог светског рата. Можда је то његов главни економски резултат.) Јасно да овде није реч о почетку рата, већ о његовом крају. Или, да будемо прецизнији, о његовом исходу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације