НАШ ПУТ ЈЕ ЕУ, АЛИ СЕ УЗДАМО У НАШЕ СНАГЕ: Србија, упркос свим препрекама Брисела, неће мењати државни курс

М. СТАНОЈКОВИЋ

27. 06. 2022. у 07:45

НАШ европски пут морамо да наставимо и да се уздамо највише у наше снаге, а када ћемо постати чланица ЕУ зависи од политичке и геополитичке ситуације.

НАШ ПУТ ЈЕ ЕУ,  АЛИ СЕ УЗДАМО У НАШЕ СНАГЕ: Србија, упркос свим препрекама Брисела, неће мењати државни курс

Фото АП

Видело се да се статус кандидата може добити и да нисте ништа урадили у смислу припрема за чланство, а да они који су много више учинили, као Северна Македонија, Албанија и БиХ, не добију ништа.

Ово је јуче поручио председник Србије Александар Вучић, одговарајући на питање да ли је сагласан за ставом министарке за европске интеграције Јадранке Јоксимовић да би Србија за пет до седам година могла да буде чланица ЕУ. Он је казао да је реалиста, али да министарка добро зна односе у Унији.

- Нисам оптимистичан, наш пут јесте европски и показали смо да можемо својим радом, опстајући и остајући на европском путу, чувајући традиционална пријатељства, да земљу мењамо до непрезнатљивости - рекао је Вучић.

- Важно је ипак, да верујемо у себе и да не мислимо да ће неко други нешто да нам поклони.

Јоксимовићева је раније истакла да је сигурна да је чланство Србије у ЕУ извесно, а да је само питање околности, времена и наше спремности да се то догоди, као и да рачуна да ће се у поменутом периоду то и обистинити. Она је навела да у процесу придруживања, Србија убедљиво предњачи у региону и да је политички у реду да подржи развој читавог региона.

Упркос јасној поруци државног врха да Србија остаје на европском путу, последњи поступци Брисела - када наша земља није отворила нови кластер, док земље у региону нису добиле статус кандидата или започеле преговоре - својеврсни су ветар у леђа евроскептицима.

Лидери ЕУ поручују да рачунају на Западни Балкан, али су ту и нови услови и притисци, којих није било у утврђеном преговарачком оквиру. Сада се од нас хорски тражи да се прикључимо санкцијама против Русије, а све гласније и да признамо тзв. Косово да бисмо наставили евроинтеграције.

Фото Танјуг

Како за "Новости" објашњава сарадник Института за европске студије проф. др Слободан Зечевић, за нас би било лакше уколико би се на јесен ситуација у Украјини разрешила, јер би онда нама био олакшан пут у ЕУ, будући да се не бисмо суочавали, уз притиске да признамо независност Косова, и с тим да уведемо санкције Русији.

- Геополитички елемент је постао пресудни фактор - наводи Зечевић.

- Ипак, то што је Украјина добила статус кандидата, не значи и да ће врло брзо бити примљена у ЕУ. Ипак, она је прескочила много етапа и није испунила суштинске критеријуме за добијање статуса кандидата. Што се нас тиче, највише компликује чињеница да се од нас тражи да признамо независност Косова, а да српски народ, без обзира на то, треба да изађе и на референдуму се изјасни о ЕУ. Реалније би било кипарско решење, да се преговори о нормализацији односа Београда и Приштине наставе, а да ми у међувремену будемо примљени у ЕУ, него чињеница да нас неко условљава признањем Косова, јер, шта ће наш народ на то да каже.

И последња истраживања показала су да велика већина грађана не би признала Косово у замену за ЕУ, као и да је подршка евроинтеграцијама значајно опала, што потврђује и Зечевић:

- Подршка је опала јер људи тај процес виде као нереалан, да нема никакав позитиван исход. Да предуго траје, а да нам се стално постављају нови услови које ми не можемо да испунимо. Грађани сматрају да је то једно заваравање, али ипак треба имати у виду да ми припадамо европској цивилизацији, да би добробити за нас биле многе, с тим што људи то не доживаљају на прву лопту тако, јер само виде условљавања.

САМО 20 ОДСТО ЗА УЛАЗАК

ИСТРАЖИВАЊА јавног мњења из маја показала су да је чврсто за улазак у ЕУ опредељено само 20 одсто грађана Србије. Од анкетираних, 30 одсто се јасно противи уласку, док се остали колебају у свом ставу.

ПИЦУЛА ПИШЕ НОВУ СТРАТЕГИЈУ

ЕВРОПСКИ парламент именовао је хрватског посланика Тонина Пицулу за израду нове стратегије проширења Европске уније.

- Оно је важно и за Хрватску, јер док год на свим својим границама не будемо имали друге чланице ЕУ, нећемо моћи у потпуности да користимо све могућности нашег чланства - истакао је Пицула. - Нужно је да чланице ЕУ почну да испуњавају своје обавезе према кандидатима који испуњавају услове који су пред њима постављени.

* * * * * * * *

После недавне одлуке да Украјина и МолдавијА практично преко реда започну евроинтеграције

Ратни сукоб, као улазница за Брисел?!

НИЈЕ истина да Украјина и Молдавија не иду преко реда у европским интеграцијама. Започињање овог процеса, као и сам процес, такође је јасно утврђен правилима која су, у овом случају, благо речено, прекршена. Испада да улазницу преко реда представља рат, који је сам по себи ужасна ствар, али није предуслов нити залог да интеграције могу да се убрзају.

То што из Брисела, Париза и Берлина поручују да кандидатура нема неку улогу, јер има још много пута да се пређе, не значи много само по себи, бар из два разлога. Први је - да су и нама тако гледали кроз прсте, започели бисмо раније преговоре, па бисмо, можда, већ били и чланица.

Фото АП

Други - ко гарантује да се Украјини неће убрзавати процес, исто тако као што је убрзан и његов почетак?

Подсетимо на неке датуме. Још на самиту у Солуну 2003. године Западном Балкану је потврђена европска перспектива. То "потврђивање" и даље траје. Србија је, конкретно, споразум о стабилизацији и придруживању потписала 2008, док је Европска комисија позитивно мишљење дала у октобру 2011. Било је потребно чекати до марта 2012, да га прихвати Европски савет. Дакле - пет месеци. У случају Украјине тај рок је трајао - пет дана. Од идеје да би Украјина и Молдавија могле да буду кандидати, прошло је пет месеци. За Србију, то је трајало девет година.

Кренуло је, затим, познато отварање поглавља, а ту има посла бар до 2035. године, како процењују неки обавештени аналитичари. Ако Кијев буде овако брзински трчао као и у претходним етапама, стићи ће до ЕУ далеко пре нас.

Шта тек рећи у случају Северне Македоније. Они су статус кандидата добили још 2004, а преговоре још нису ни започели! Кочили су их Грчка, Бугарска, што због имена, што због историје. Кад је неко, попут земаља Бенелукса или Данске, хтео да укочи Украјину, лидери Француске, Немачке и Италије одмах су отишли у Кијев да би их симболично навели на то да промене мишљење. У Скопље у време разних спорова тако нису путовали.

Неминовно се намеће питање зашто, кад су могле Украјина и Молдавија, и Босна и Херцеговина није добила статус кандидата, шест дугих година после апликације, наспрам украјинска четири месеца? И у њој је био рат.

Тешко је замислити да су стање људских права и остали европски нормативи више одмакли у Молдавији него у Босни која, ако ништа друго, има бар територијалну целовитост.            Г. Чворовић

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПЕНЗИОНЕРКА У ШОКУ: Добила три милиона динара на лотоу, а онда је полиција покренула ИСТРАГУ

ПЕНЗИОНЕРКА У ШОКУ: Добила три милиона динара на лотоу, а онда је полиција покренула ИСТРАГУ

БРИТАНСКА пензионерка Амелија Барнхам је неколико пута добила на лутрији. Мултинационални оператер лутрије је због тога ангажовао истражитеље да провере 69-годишњакињу из Лондона, а она каже како се због тога осећа као криминалац.

18. 03. 2024. у 15:10 >> 15:11

Коментари (4)

НЕДЕЉА ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА И ПОСЛОВАЊА: Бољи бизнис за боље друштво