ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ПАНИКА У ДРЖАВНОМ И ПАРТИЈСКОМ ВРХУ: Сукоб прве даме Југославије и политичког руководства око власти

На инсистирање Тита, Рата Дугоњића и Станета Доланца да преда компромитујуће документе о највишим руководиоцима, Јованка је двадесет пута рекла: "Не дам!"

Објављено у историјском додатку 06.06.2022.

КОЛИКО год су Јованки у почетку биле намењене улоге брижне и ненаметљиве домаћице, која ће својом пажњом и старањем олакшавати државничке напоре свог супруга, мало-помало, временом можда и неприметно, хтела или не, морала је да постане не само део државничко-политичког декора, већ и онај који учествује у суштини саме игре.

Негирати било какве политичке амбиције Јованке Броз значило би не познавати суштину власти и њене опојне привлачности. Све бројнији "хроничари" живота Јованке Броз и њеног брака са Титом склони су, међутим, да уз многа преувеличавања, приказују њене политичке апетите, да је смештају у жижу малтене свих политичких збивања у периоду Титове владавине. Али, ипак се може озбиљно говорити о њеним настојањима да у последњих десетак година Титовог живота и она сама узме неке ствари у своје руке, и то понајвише, како је и сама тврдила, да би сачувала и одбранила Тита.

Објављено у историјском додатку 06.06.2022.

Друга је ствар да ли је она добро проценила своје снаге и способности. Имала је пред собом низ примера како се каријере граде такорећи преко ноћи и без много способности и памети. Поред ње су годинама дефиловали, уз поштене и способне, којих је несумњиво било, и бројни каријеристи и скутоноше који су се домогли високих положаја. Зар то није довољно да се код ње створи илузија да би и она могла, бар равноправно, да учествује у трци за место које ће биолошком неумитношћу једног дана остати упражњено?

ЈОВАНКА БРОЗ је све до 1972. године вешто водила домаћинство које се састојало од бројних службеника и радника различитих профила - лекара, кувара, собара, секретара и секретарица. Ту су, дакако, били и ађутанти, ордонанси, шофери. Повремена нервоза није умањивала ефикасност, а њена строгост примана је као нормална брига за Тита. Можда са још више вештине, коју је имала од кога да научи за преко 20 година брака, градила је своје односе са Титовим најближим политичким сарадницима, тадашњим највишим руководиоцима државе и партије. Шта је о некима од њих мислила, то ће се видети тек касније, када дође до отвореног сукоба између ње и руководства.

Година 1972. је вишеструко преломна. Тито је те године напунио 80 година, дакле ушао је у дубоку старост. Конституисано је ново, или бар добрим делом обновљено државно и партијско руководство, после обрачуна са "Маспоком" у Хрватској и "либералима" у Србији. Тито је последњим трзајима старачких руку покушавао да чвршће држи конце политичких игара који му све више измичу у држави и партији. Поучен искуствима из ближе и даље прошлости, све више се окреће армији. Тако долази и до реорганизације служби у резиденцијама у којима главну улогу добијају људи из војске.

Објављено у историјском додатку 06.06.2022.

Јованка Броз је политичке кризе с почетка седамдесетих осетила као претњу по стабилност земље и доживљавала као опасност по самог Тита, због чега је настојала да још више појача његову безбедност и осигура да службе око Тита буду подвргнуте перманентном надзору и контроли. Сматрала је да и њих стално треба држати на оку, а неке људе је у самом старту прогласила сумњивим и неприхватљивим.

И РАНИЈИХ ГОДИНА Јованка је имала извесне неспоразуме са појединим Титовим ађутантима (генерал Милан Жежељ) и секретарима (Штамбук и Матес), али никада није утврђено да ли су ти људи смењени на захтев Јованке Броз, или је то била и Титова жеља, која је пренета преко Јованке, што је он користио да би се отарасио неких људи. Поуздано је, међутим, да је две године касније - 1974, на изричит Јованкин захтев, смењен Титов шеф безбедности генерал Иван Мишковић.

Између 1972. и 1974. одвијала се тиха борба између Јованке и бројног особља, чији су корени сигурно много дубљи од обичног хира свемоћне владарке. Све чешћи су били, истина притајени, гласови да је један од основних проблема у функционисању служби око Тита понашање Јованке. Њихов рад је отежавало стално мешање Јованке и њено упорно противљење да се попуне упражњена места. Титове личне секретаре оптуживала је да су "радили за неког другог". До Титових сарадника стижу и упозорења да Јованка ствара око Тита обруч, да га изолује и онемогућава да он буде на задовољавајући начин, што утиче на његово здравствено стање и на способност да обавља своје функције.

Створена је, дакле, атмосфера несигурности и сумњичења, а то је изазивало незадовољство код људи који раде у резиденцији. Било је јасно да се мора реаговати на ове притужбе из резиденције, али није искључено да су оне биле од неког инициране и смишљено преувеличаване. Под загонетном шифром "Одлуке са Брда" (Брдо код Крања у Словенији једна од Титових резиденција) крије се први покушај озбиљније реорганизације рада и служби у Титовим резиденцијама 1973. године. Али непуну годину касније највише државно и партијско руководство земље беспомоћно је констатовало да од тих одлука ништа није спроведено. Улога Јованке у томе биће отворено споменута крајем 1973. године, када је и сам Тито попустио притиску својих најближих политичких сарадника да се испита стање у резиденцијама.

У НАЈВИШЕМ ПОЛИТИЧКОМ врху земље се констатује: Јованка Броз се понаша самовољно, "води неку своју политику", покушава да изолује Тита, састаје се са сумњивим личностима, посебно са неким људима из војске који су у сукобу са официјелним армијским руководством, све чешће су посете загонетног Стеве Крајачића који улази у резиденцију како хоће и мимо устаљеног реда.

Не остаје, међутим, дужна ни Јованка. Она све гласније оптужује људе из своје околине да је уходе и шпијунирају, да прислушкују њене телефонске разговоре, да прате сваки њен корак и да све то није уперено само против ње, већ и против Тита. Остарели Јосип Броз нема мира у властитом дому. Притиснут, с једне стране, сталним Јованкиним жалбама на особље да је прати и шпијунира и, с друге стране, у почетку благим, али касније све оштријим и све чешћим упозорењима најближих сарадника, на стање у резиденцијама и чудно понашање Јованке, Тито одлучује 22. децембра 1973. године да се формира Комисија Савеза комуниста Југославије која ће све то испитати. У комисији је на челу био потпредседник државног Председништва Рато Дугоњић, а у њеном саставу су три члана Извршног бироа Председништва СКЈ - Тодо Куртовић, Стеван Дороњски и Фадиљ Хоџа, као и три истакнута генерала - Милош Шумоња, Џемил Шарац и Иван Кукоч.

Већина фотографија у овом „Историјском додатку“  објављује се љубазношћу аутора књиге „ Тито и Јованка - Од идиле до пакла“  и његових колега фото-репортера и њихових породица. Фото-репортери: Стеван Крагујевић, Матија Коковић , Иво Етеровић, Јацик Кихлингер, Ерик Кох, Милорад Мустапић, Ненад Стојановић. Архиве: Архив Јосипа Броза Тита, Музеј историје Југославије, Национални архив Холандије, Фото - збирка Беле куће Вашингтон, Архива аутора и  „Новости“ и „Борбе“.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације