ЦРНЕ СЛУТЊЕ ПРЕДРАТНОГ ПОЛИТИЧАРА: Није добро што се дозволио такав брак између Тита и Јованке

ЗА РАЗЛИКУ од њих, један стари, предратни грађански политичар кога су нове власти прихватиле као некомпромитованог и потребног сарадника и поставиле за председника Савезне народне скупштине, на једном од првих Јованкиних великих путовања уз Тита, на палуби брода "Галеб", није пред Титовим најближим сарадницима крио своје незадовољство. Рекао им је:

Објављено у историјском додатку 06.06.2022.

"Није добро што сте дозволили такав брак. Он не може да буде успешан и имаће последица за целу земљу. Није само разлика у годинама старости, него и у интелекту и доћи ће једног дана до наше бруке."

Прогноза старог Симића да ће једног дана доћи до бруке због овог брака морала је дуго да чека да би се остварила. Јосип и Јованка Броз живели су, по свему судећи, у складном браку скоро две деценије. Брак и односи између супружника строго су приватна ствар и део њихове интиме. У најмању руку непристојно је завиривати у њихову приватност. Али, када су у питању јавне личности, поготово таквог формата, онда ни њихови супружнички односи не могу остати у строгом домену приватности. Јованка Броз за коју су, ето, неки тврдили да је живела као мало која краљица на свету, имала је ту несрећу да свој брак никада није могла да препусти само својој вољи и вољи свог брачног партнера и ономе што се и како се они међусобно договоре. Они, једноставно, нису могли бити своји, јер су били део једног система, који су сами градили и водили, али чије су жртве на крају морали да постану.

Сарадници и пратиоци Јосипа Броза уочавају да Јованка, осим руковођења свим персоналним пословима у резиденцијама, пажљиво прати депеше Савезног секретаријата за иностране послове, а постају јој приступачни и други важни материјали, посебно Савезног секретаријата за народну одбрану и Савезног секретаријата за унутрашње послове. Неки мисле да је то изван оквира којим би она требало да се креће, не схватајући чињеницу да супруга југословенског вође, по природи свог положаја, мора да буде упућена и у политичка питања.

ЈОВАНКА БРОЗ је већ свемоћни шеф у резиденцијама и службама око Тита. Александар Ранковић у својим Белешкама које су објављене 2001, записао је да су му тадашњи високи финкционери и његови сарадници Петар Стамболић и Јован Веселинов, после једног разговора са Титом окривили Јованку "за уношење немира, стварање атмосфере дворских удара и атентата на Тита и њу". Веселинов је чак то нимало нежно прокоментарисао: "Та сељачка попишуља опонаша грчку краљицу и замишља себе као владарку". А Ранковић ову епизоду у својим блешкама коментарише: "Она се заиста тако и понашала. Све то није далеко од тога да код Тита створи опасна предубеђења".

Петар Стамболић у својим разговорима са историчаром Вјенцеславом Глишићем износи индикативан закључак: "Јованка Броз мислила је да наследи Тита и из тих разлога морала је бити против Ранковића. Ту су били и односи између Јованке и Славке, који у најмању руку нису били добри".

Јованка Броз се, по свему судећи, после 1964. све више ангажује у политичким активностима свога супруга, о чему, како многи тврде, сведочи и њен растући утицај на програме Титових путовања и турнеја по земљи и њено непосредно учешће уз Тита на састанцима политичких актива у републикама и покрајинама. Посебно се ангажује у организовању пријема појединих политичких сарадника и личних Титових пријатеља. Све се мање устеже да изрази своје мишљење или коментар о појединим политичким руководиоцима, а тврди се да је у време студентских догађаја 1968. године изрекла врло оштре примедбе на рачун неких руководилаца и њихове неспособности да зауставе студентски бунт. А почетком 1974. године, приликом посете Индији, Бангладешу и Сирији, све је решавала - смештај, исхрану, поклоне, одређивала ко ће ићи у претходницу, а неки сведоци тврде да се мешала и у састав политичке делегације.

Иронијом судбине, баш на "Галебу" на коме je стари Симић предвидео неславан крај овог брака, четврт века касније председник Председништва СФРЈ Петар Стамболић, секретар Извршног бироа Председништва СКЈ Стане Доланц, председник југословенске владе Џемал Биједић и министар одбране генерал Никола Љубичић, уз помоћ Едварда Кардеља убедили су Тита да му од Јованке прети животна опасност.

Већина фотографија у овом „Историјском додатку“  објављује се љубазношћу аутора књиге „ Тито и Јованка - Од идиле до пакла“  и његових колега фото-репортера и њихових породица. Фото-репортери: Стеван Крагујевић, Матија Коковић , Иво Етеровић, Јацик Кихлингер, Ерик Кох, Милорад Мустапић, Ненад Стојановић. Архиве: Архив Јосипа Броза Тита, Музеј историје Југославије, Национални архив Холандије, Фото - збирка Беле куће Вашингтон, Архива аутора и  „Новости“ и „Борбе“.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације