Политика

МАКРОНОВА ЧЕКАОНИЦА ЗА СРБИЈУ: Идеја француског лидера о Европскoj политичкoj заједници као хладан туш

Д. МИЛИНКОВИЋ

12. 05. 2022. у 09:40

НОВА идеја француског председника Емануела Макрона о Европској политичкој заједници (ЕПЗ) уместо чланства у ЕУ још један је хладан туш за све теорије да би украјинска криза многим земљама које деценијама "чаме" у бриселској чекаоници могла убрзано да отвори ова врата.

МАКРОНОВА ЧЕКАОНИЦА ЗА СРБИЈУ: Идеја француског лидера о Европскoj политичкoj заједници као хладан туш

Предлог из Јелисеја, који многи виде као још једну шаргарепу за земље које желе да постану део ЕУ, уместо спуштања строгих стандарда придруживања и убрзавања процеса пријема, подразумева стварање паралелног политичког ентитета, а без формалног чланства. Француски лидер верује да би овај модел могао да се допадне "земљама које теже придруживању ЕУ или су је напустиле". Односно, под кишобран ЕПЗ могле би да стану тренутне земље кандидати, Украјина, али и Велика Британија.

Макронов наум, као и жељу да изврши додатну реформу у систему одлучивања како би ЕУ била функционалнија, засада је начелно подржала председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, званични Берлин се још не изјашњава, али је више од 10 чланица Уније изразило неслагање.

Јер, уз формирање ЕПЗ, Макрон намерава и да се убудуће важне одлуке доносе квалификованом већином, а не као до сада консензусом 27 чланица, које све имају право вета, што се поготово сада у украјинској кризи показало као проблематично.

Бугарска, Данска, Естонија, Летонија, Литванија, Малта, Пољска, Румунија, Словенија, Финска, Хрватска, Чешка и Шведска већ су исказале скепсу према било каквим исхитреним променама у ЕУ и "преправљању" европских уговора. Литвански председник Гитанас Науседа критиковао је јуче идеју Макрона, оцењујући да је то покушај да се замаскира недостатак политичке воље да се појединим земљама убрзају европске интеграције, а конкретно Украјини да статус кандидата.

Срђан Граовац из Центра за друштвену стабилност каже за "Новости" да је Макронов нови предлог део његових великих амбиција да се наметне као лидер ЕУ:

- Француски председник јесте заговорник Европе у најширем смислу, он ту види и Западни Балкан, али њему није најважнији процес интеграција већ му је приоритет реформа Уније, да је учини функционалном економском и политичком заједницом, са заједничком спољном и безбедносном политиком. Србију ово не треба ни да брине ни да оптерећује, а поготово не да нас кочи у нашим унутрашњим реформама. Јер, ако изузмемо Косово, већина ствари које Брисел захтева да спроведемо у разним областима за нас су од користи. Без обзира на то што је чланство у ЕУ већ годинама покретна мета, за нас је важно да стратешки останемо на том путу и користимо европске фондове.

Сузана Грубјешић из Центра за спољну политику подсећа да је идеју сличну Макроновој - да се створи европска политичка заједнице која би била повезана са ЕУ, али не и њен део - месец дана након пада Берлинског зида изнео и тадашњи француски председник Франсоа Митеран, а 2003. је поновио Романо Проди:

- Суштински, та политичка заједница би била спољни прстен ЕУ и део је Макронове политичке агенде за Европу. Реформе би укључивале и укидање вета кроз промену оснивачких уговора ЕУ, што је одмах изазвало реакцију 10 чланица из тзв. нове Европе.

Немачка није одмах одбацила његове оредлоге, али је врло опрезна према идеји да Западни Балкан који се већ више од две деценије налази у процесу евроинтеграција буде стављен у исти положај као и земље тзв. источног партнерства (Украјина, Грузија и Молдавија) које су тек недавно поднеле кандидатуре за чланство.

ЕВРОПА У ТРИ БРЗИНЕ МРТВО СЛОВО

НАШИ саговорници подсећају да је Макрон пре пет година, на почетку свог првог мандата, такође у Стразбуру изнео план за институционалну реформу ЕУ, од кога скоро ништа није остварено, те сада у свом другом мандату понавља да ЕУ мора прво да се реформише да би се размишљало о проширењу.

Макрон је тада предложио Европу у три брзине. Језгро ЕУ чиниле би "старе" чланице, Француска, Немачка, Холандија, Белгија, Италија... Изван овог нуклеуса биле би Мађарска, Пољска, Чешка, Словачка... Трећи круг био је резервисан за земље кандидате за чланство.