РУСИЈА НЕ "НИШАНИ" ОДЕСУ ВЕЋ АЗОВСКО МОРЕ: Проф. Дарко Танасковић о рату у Украјини, намерама Турске и НАТО

ОД свих миротвораца који су се од почетка украјинског рата 24. фебруара до данас препоручивали двема зараћеним странама, само је турски председник Реџеп Тајип Ердоган успео 33. ратног дана да Русе и Украјинце окупи за својим преговарачким столом у Истанбулу.

Фото Д. Дозет

Из тог потеза и помало театралног наклона којим је поздравио обе стране, могло се прочитати колико је Турској важно да буде у самом врху држава и нација које ће утицати на судбину савременог човечанства.

На настојање модерне Турске да средствима савремене политике и економије задобије место међу десетак најутицајнијих земаља на свету, указује у интервјуу "Новостима" највећи познавалац ове тематике, професор емеритус Дарко Танасковић, оријенталиста и бивши наш дугогодишњи амбасадор у Турској, као и у Ватикану и при Унеску.

* Какви конкретни интереси воде Ердогана, пошто је раније потврдио снагу Турске у Нагорном Карабаху и Сирији, да се у руско-украјинском рату појави као миротворац?

- Ако је раније неко у то и могао да сумња, мислим да су за свакога ко објективно расуђује последње године донеле довољно аргумената да Турску уврсти међу државе чија је снага несумњива, а њен утицај на догађаје и процесе у међународним односима, како на (макро)регионалном тако и на најширем плану, непорецив. Председник Ердоган је вођен неоосманистичком идејом да Турска у мултиполарном свету треба поново да израсте у једну од сила које, кроз успостављање новог односа снага, прерасподелу интересних сфера и изграђивање нових политичких, економских и безбедносних аранжмана, пресудно утичу на судбину света, а првенствено у евроазијским и блискоисточним релацијама. Међу програмским приоритетима турске спољне политике, утврђеним пре двадесетак година, значајно место има њена систематска диверзификација, што се плански и активно остварује. У свакој међународној кризи или сукобу Анкара тражи простор да се убаци у игру и потврди као респектабилан и делотворан чинилац у трагању за решењем, вођена превасходно својим стратегијским интересима.

* Према неким проценама аналитичара, наредни план руске војске могло би бити заузимање Одесе. Шта би то значило за Турску?

- Премда много шта до пре краћег времена није било замисливо, па се ипак догодило, не верујем да би планови руске војне операције у Украјини могли укључивати и заузимање Одесе, иако би се оно могло уклапати у идеалну пројекцију одређене геополитичке логике. Турска је и до сада била један од најутицајнијих актера у Организацији црноморске сарадње, а контролише и пловидбу кроз Босфор и Дарданеле, тако да је, на основу одредаба Конвенције из Монтреа, услед актуалних околности, забранила пролазак ратних бродова кроз мореузе, чиме утиче на кретање руских, али не само руских борбених пловила.

* Који је циљ руске војске на јужном фронту?

- По свему судећи, циљ операција руске војске на јужном фронту је блокирање, односно "затварање" Азовског мора које и Украјина и Русија сматрају "унутрашњим морем" и око кога су се стално спориле. Не треба сумњати у то да ће се Турска и Русија убудуће сразмерно лако споразумевати о укупној црноморској проблематици, с тим што је то још један полигон на коме Турска демонстрира равноправност са својим великим источним партнером и ривалом. Не треба, међутим, губити из вида да на Црно море излазе и Бугарска, Румунија и Грузија, које имају своје интересе, а и заинтересоване секунданте.

* После овог рата, по многим мишљењима, свет више неће бити исти, а поготово то неће бити Европа. Може ли се догодити да Ердоган одустане од чланства у ЕУ?

- Иако је Турска изразила жељу да се прикључи европским интеграцијама још 1963. године, када је постала придружена чланица Европске економске заједнице, а 2005. је и започела преговоре о приступању ЕУ, мислим да оне снаге које су политички стварно одлучивале у Анкари никада нису биле до краја искрене и убеђене на евроинтеграцијском путу. Додуше, ни ЕУ није била искрена према Турској. Премда је чак и недавно председник Ердоган изјавио да, у светлу садашњих тешкоћа, не би требало неповратно обесхрабривати дијалог са Европом, уверен сам да се на чланство у ЕУ у Турској више озбиљно не рачуна, иако ће се оваква реторика из низа разлога и даље одржавати.

* Без обзира на евидентно промењену Ердоганову реторику последњих година према Србији и српском народу, приметно је да у свакој кризи у БиХ или поводом КиМ турски председник појачава реторику која се коси са интересима наше земље. Који је главни Ердоганов интерес на Балкану?

- Интерес Турске је да искористи све компаративне предности којима као регионална сила располаже, све могућности за билатералну и мултилатералну сарадњу у разним областима, али и све противречности међу балканским државама, нацијама и верским заједницама, како би остварила што солидније и трајније присуство, а самим тим и што већи укупни утицај на југоистоку Европе. Основно упориште неоосманистичке политике на Балкану остају локалне муслиманске заједнице, али је Анкара рационално спремна за конструктивно партнерство на линији својих интереса са свим субјектима регионалне политике. Понајмање са Грчком, док Србију истински сматра значајним и незаобилазним партнером, али без одвише емпатије за њене националне бриге.

Фото Д. Дозет

* Ердоган је недвосмислено најавио да ће Турска са позиције чланице НАТО помоћи Косову да што пре уђе у тај војни савез. Колико је то реално?

- Иако у погледу придруживања НАТО-у постоје чврста правила, строга процедура и јасне пропозиције, као и услов консензуса чланица, политичко-безбедносни интерес САД и њихових сателита, поготово у изузетно затегнутим међународним приликама, све то може озбиљно релативизовати. Уз резерву да нисам стручњак за војну проблематику, рекао бих ипак да је тешко замислити пречицу којом би "Косово" брзо ушло у Атлантску алијансу. С друге стране, има озбиљних наговештаја да се спроводи план јачег организационо-оперативног, тренажног и логистичког повезивања косовских безбедносних формација са структуром НАТО-а. Мислим да у овом тренутку "Косово" нема озбиљне изгледе да се домогне чланства у Унеску, где се, иначе, може посредно кандидовати следеће године. Све указује на то да се Приштина, заједно са својим покровитељима, за то систематично припрема, како би повећала своје изгледе.

ВЕЧНА ПАРТИЈА ШАХА НА БАЛКАНУ

* НА промоцији другог издања ваше књиге "Пусто турско" у петак у Матици српској указали сте на значај што бољих српско-турских односа. Успевамо ли у томе?

- У доброј мери успевамо, али никада се не сме заборавити да на трансисторијском плану Турска увек има идеју доминације и на простору Балкана. Начином на који се понашају Турска и њен председник Ердоган понекад људи могу да буду заварани и помисле да Турска одступа од онога што је заправо константа њене целокупне спољне политике, а то је неоосманизам. Јер, када играте партију шаха са велемајстором, ако сте почетник, он ће вам на почетку одмах дати фигуру а ви ћете на крају ипак изгубити партију.

Препоручујемо

Свет

0 1

РУСКА ОФАНЗИВА У ДОНБАСУ: Жестоке борбе за сваку кућу, избачено из строја 89 припадника ВСУ, уништени оклопњаци, минобацачка батерије

02. 04. 2022. у 19:27

Свет

0 1

ЗАПАД ЖЕЛИ ДА УКРАЈИНА ПО СВАКУ ЦЕНУ ПРОДУЖИ РАТ: САД посредују у слању тенкова из бивших социјалистичких земаља

02. 04. 2022. у 19:25

Свет

1 10

УКРАЈИНСКА ВОЈСКА НЕСТАЈЕ: Уништено 1.888 тенкова и БВП, 213 авиона и хеликоптера, штаб са 100 плаћеника и неонациста

02. 04. 2022. у 18:56

Свет

0 2

ИСКАНДЕРИ СЕЈУ СТРАХ ПО УКРАЈИНИ: Више од 100 нациста и плаћеника погинуло у удару Искандера у Харкову

02. 04. 2022. у 18:39

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације