НА ИСТ РИВЕРУ РАЗБУКТАН РАТ РЕЗОЛУЦИЈАМА: Наша држава подржала декларацију о хуманитарној ситуацији у Украјини

СУКОБИ на истоку Европе добили су истурени фронт на Ист Риверу, где се захуктава дипломатски рат резолуцијама и декларацијама, па је и Србија под све јачим притиском не само да подржи предложена документа, него и да их коспонзорише.

Архива

Београд ће, међутим, и ту остати доследан, и подржаће све резолуције које се тичу поштовања међународног права и територијалног суверенитета, али неће дизати руку за санкције Русији.

Тако је Србија јуче подржала резолуцију о хуманитарној ситуацији у Украјини, коју су предложиле Француска и Мексико.

За њу је гласало 140 држава, пет је било против (Русија, Белорусија, Северна Кореја, Еритреја и Сирија), а 38 уздржано, међу којима су Кина, Индија, Куба, Етиопија, Иран, Казахстан, Јужна Африка...

Београд је био спреман да подржи и резолуцију о хуманитарној ситуацију коју је поднела Јужна Африка, али се о овом документу на крају није ни гласало.

Наиме, након што је усвојен француско-мексички текст, представник Украјине тражио је да се гласа да ли да се резолуција Јужне Африке уопште узме у разматрање. То је подржало 50 земаља, 67 је било против, а 36 уздржано (међу којима и Србија), тако да се о овом документу чланице нису ни изјашњавале.

Фото: Новости

Представник Украјине у УН оптужио је Јужну Африку да је поднела своју резолуцију без претходне консултације са Украјином и навео да је текст овог документа "брат близанац" руске резолуције о хуманитарној ситуацији коју је СБ одбио у среду увече.

Иако је на Београд вршен притисак од ЕУ и појединих западних земаља, да буде међу 88 чланица УН које су коспонзорисале предлог Француске и Мексика, наша држава је одлучила да не учествује у оваквим акцијама и да се, што је више могуће, држи по страни

Иначе, ове две хуманитарне резолуције које су се нашле јуче у Генералној скупштини изазвале су претходних дана жестоке поделе у УН. Наиме, у француско-мексичком тексту наводи се да су "војна офанзива Русије на суверену Украјину и хуманитарне последице тога у размерама које међународна заједница деценијама није видела у Европи". Изражава се жаљење због руског гранатирања, ваздушних напада и опсаде густо насељених градова, посебно Маријупоља на југу земље и инсистира да "Русија хитно прекине сва непријатељства против Украјине" и да се руске трупе повуку.

Међутим, Јужна Африка, противила се француском приступу, уз аргумент да уметање политичких формулација може гурнути у други план хуманитарни аспект и помоћ цивилима. Јужноафрички нацрт резолуције, за разлику од француско-мексичког, не таргетира само Русију, већ позива све стране на тренутни прекид непријатељстава као први корак у побољшању хуманитарне ситуације и подстиче "политички дијалог, преговоре, посредовање и друга мирна средства у циљу постизања трајног мира".

О размери притисака под којима је Србија, али и друге земље које би да задрже балансиран став у украјинској кризи, говори и то што је Мексико, који је одбио да уведе санкције Русији, заједно са Француском предложио резолуцију са знатно оштријим текстом него што је јужноафрички документ. Наши саговорници овај потез Мексика тумаче као изнуђен, да би бар донекле показали да су на линији са Западом и ублажили огромне притиске којима су изложени.

Фото Приватна архива

Наши саговорници указују да тек следи инфлација разних декларација и резолуција и да ће позиција наше земље бити све тежа. Некадашњи амбасадор у нашој мисији при УН у Женеви Бранко Бранковић француско-мексичку резолуцију види као политичку вежбу Запада, јер тешко да могу да прођу у Генералној скупштини са нечим жешћим против Русије:

- Пошто Европа није спремна да за рачун америчких интереса уђе у рат са Русијом, сада морају да раде нешто око Украјине. Овим хуманитарним резолуцијама донекле спасавају образ, јер су Украјину практично гурнули у ову ситуацију, прихватајући и подржавајући државни удар када је на власт дошао Зеленски. Биће још доста тих резолуција, које ће за основу имати хуманитарни део. Тај аспект је, наравно, доста важан, али у овом случају мислим да је главни мотив да се питање Украјине држи колико-толико "врућим", у фокусу на политичкој светској сцени. Јер, како ствари стоје, Руси раде свој посао, Запад суштински против тога не може ништа, а ЕУ није у стању и не жели да се уопште уплиће у нешто из чега може да изађе изгорелих прстију.

УЗ РУСИЈУ СТАЛА КИНА, 13 УЗДРЖАНИХ

У СРЕДУ увече у Савету безбедности УН није прошла руска резолуција о хуманитарној ситуацију у Украјини, што је по многима још једном показало да велике силе заправо не брину за страдање цивила и патње људи, већ искључиво о балансу политичких снага. Да би документ прошао у СБ, потребно је најмање девет гласова у телу од 15 чланова, и да нема вета од остале четири сталне чланице које имају право да га уложе. Русија је за своју резолуцију добила подршку само од Кине, а 13 осталих чланова СБ је било уздржано - Француска, Велика Британија, САД, Индија, Ирска, Кенија, Мексико, Норвешка, Албанија, Бразил, Габон, Гана и УАЕ.

Француска и Мексико такође су покушале да своју резолуцију прогурају на СБ, али пошто би она тешко добила "зелено светло" овог тела, после консултација је одлучено да се документ "премести" у Генералну скупштину.

То се десило и са првом резолуцијом у којој је изражено жаљење због агресије Русије у Украјини, која није прошла у СБ па је стављена на дневни ред ГС, где је за њу гласала 141 чланица, пет је било против, а 35 уздржаних. Западне државе поздравиле су исход гласања као демонстрацију глобалне изолације Русије, док је по некима овај скор показао да и даље значајан део света не стоји безусловно уз потезе и директиве западних сила.

НЕБЕНЗЈА: СРБИ ВАМ КОЛАТЕРАЛНА ШТЕТА

КОМЕНТАРИШУЋИ, како је рекао, "манипулацију хуманитарним принципима од стране Запада" руски амбасадор у УН Василиј Небензја у свом обраћању у ГС подсетио је да је јуче била годишњица почетка агресије САД и њених савезника у НАТО на СРЈ:

- НАТО је спровео 35.000 војних летова и СРЈ бомбардовао са 10.000 тона експлозива, што је снага као пет атомских бомби, која је бачена на Хирошиму. Хиљаде објеката су уништене, више од 2.000 Срба је страдало, жена, деце, стараца, а касније су цинично названи колетаралном штетом. Агресија против СРЈ од стране НАТО је био први напад у Европи на суверену државу од 1945.

Препоручујемо

Свет

3 4

БАЈДЕН СЕ САД ДОДВОРАВА КИНИ: Америка "клечи" пред Пекингом због Русије

24. 03. 2022. у 19:21

Друштво

2 24

КУСТУРИЦА О РАТУ У УКРАЈИНИ: То је други чин НАТО бомбардовања Србије, свет пролази кроз деконструкцију моћи

22. 03. 2022. у 21:42

Свет

16 10

ОГЛАСИО СЕ СТОЛТЕНБЕРГ: НАТО позива Кину и Белорусију да се приклоне њиховој страни

23. 03. 2022. у 15:34

Свет

1 5

ЗАХАРОВА ПОРУЧИЛА БЕЛОЈ КУЋИ: Северни ток 2 се сам затворио, нисте то ви тражили?

22. 03. 2022. у 01:57

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације