ЕКСКЛУЗИВНО Историчар Жан-Пол Блед: Из овог хаоса у свету родиће се нови поредак

Горан Чворовић - стални дописник из Париза

24. 10. 2021. у 12:00

СРБИЈА није моја отаџбина, али се с временом изродио чврст и присан однос са вашом земљом. Осећам као да јој, на неки начин, припадам. Између Србије и Француске постоје јаке везе, које су изграђене кроз заједничку историју. Као историчару, и као Французу, то за мене има велику важност.

ЕКСКЛУЗИВНО Историчар Жан-Пол Блед: Из овог хаоса у свету родиће се нови поредак

Фото Г. Чворовић

То у, ексклузивном разговору, за "Новости", истиче професор емеритус са Сорбоне, историчар Жан-Пол Блед, инострани члан САНУ коме је амбасадорка Србије Наташа Марић ове седмице уручила Златну медаљу за заслуге којом га је на Сретење одликовао председник Србије Александар Вучић због изузетних заслуга у развијању односа између Србије и Француске.

- Изузетно сам дирнут овим високим одликовањем. Много ми значи. То доживљавам и као наставак мог пријема у САНУ - истиче Блед.

* Како се то догодило, да вам Србија прирасте срцу?

- Током мрачних и компликованих деведесетих осетио сам потребу да допринесем томе да се неправда исправи, па макар то било и на личан, скромни начин. Морао сам да урадим нешто што би показало да и даље постоје Французи који воле Србију. То нешто није направило револуцију, али је започело организовањем колоквијума у Стразбуру. На њему су учествовали Чедомир Попов, Душан Батаковић, Слободан Шоја, Михаило Војводић и Војислав Павловић. Сва петорица постала су ми велики пријатељи. Попов и Батаковић су, у међувремену, нажалост, преминули.

* Своје пријатељство сте осведочили и одласком у Београд током бомбардовања.

- Хтео сам на тај начин да искажем своју солидарност са грађанима Србије. Током мог тродневног боравка на центар Београда није пала ниједна бомба, али је бомбардован Ниш. Непрестано су се, у даљини, чуле детонације. И данас се тога добро сећам. Осећао сам међу људима велику смиреност. Били су веома достојанствени. То не значи да изнутра није било страха, али нико га није испољавао.

* Истичете да ваше одликовање представља природни континуитет у културним односима две земље?

- Односи су јаки, а посебно су се развијали од установљавања дипломатских односа пре 180 година. Нарочито су ојачали током Првог светског рата. Велики број српских студената се између два рата школовао у Паризу. Звали су их "паризлије" и многи од њих су остварили значајне каријере у политици, администрацији, уметности. Француска је тако имала велики утицај на начин на који се Србија у то доба развијала. То је оставило трајни и специфичан траг. Политика је касније кренула различитим правцима, али су културни односи до данас остали веома чврсти.

* Како објашњавате улогу Француске деведесетих, што је веома разочарало Србе?

- Те суморне године су се супротставиле развоју међусобних односа. Била је то неправедна и несрећна ситуација. Код Жака Ширака је преломну улогу одиграло узимање два француска официра за таоце. То је испровоцирало интеревенцију после које се однос променио. Из тих тешких времена ипак издвајам и то што је Ширак сачувао мостове у Београду.

* С друге стране, тај неславни период је допринео да се види колико неки Французи воле Србију?

- Изашло је у то доба много књига са великим бројем аутора који су показивали љубав према Србији. Такође, многи француски војници су се из мисије са Балкана вратили као велики пријатељи Срба.

* Враћају ли се, данас, старе везе?

- Постоји обострана жеља да се односи обнове. Знатно су се побољшали последњих година. Томе доста доприносе и активности Амбасаде и Културног центра. Обележавање стогодишњице завршетка Првог светског рата томе је дало додатни допринос, као и посета француског председника Србији, када је говорио на српском, што је многе изненадило и, верујем, обрадовало. Француска врло добро схвата да је Србија веома важна земља на југоистоку Европе. То што је Француској припало да изгради метро у Београду има и политички значај.

* Српска историја је набијена догађајима који се преплићу са садашњошћу. Шта ће, из вашег угла, бити с Косовом и какав је француски став о томе?

- Сигуран сам да француска дипломатија у тражењу решења неће имати непријатељски став у односу на позицију Србије. Јесте признала незавност Косова, али питање Косова није решено. Дипломате траже решење за ово изузетно комплексно питање и Француска даје свој пун допринос томе.

* Свет је у великм превирању, од пандемије и климатских промена, до прегруприсавања великих сила, стварања блока против Кине у Пацифику, еманципације Европе од Америке... Идемо ли ка новом конфликту?

- Свакако се налазимо у периоду великих мутација. Али, из хаоса може да се изроди нови светски поредак. Можда бисмо улог могли да ставимо и на ту позитивну алтернативу. Додао бих томе и да кризе којима присуствујемо оправдавају жељу Француске да се иде у правцу стварања европске суверености. О томе често говори председник Макрон. И генерал Де Гол је говорио о "европској Европи".

* Где је место Србије у тој Европи и таквом свету?

- Место јој је унутар те европске суверености, као чланице ЕУ, иако датум уласка није познат. Србија је европска земља, са својим духом, културом и наслеђем. Бити део ЕУ не значи негирати своје порекло, традицију и идентитет.

ПОСЕТА МАТИЦИ СРПСКОЈ

* КАДА ћете поново посетити Србију?

- Надам се следеће године. Пандемија је много тога пореметила. Требало је да будем гост Матице српске у Новом Саду. Нестрпљиво ишчекујем ту посету.

СИМБОЛИКА СПОМЕНИКА У БЕОГРАДУ

* ПОТВРДА присних односа Србије и Француске је и јединствени споменик захвалности једној земљи?

- То је, заиста, величанствени монумент. Француска има и других пријатеља осим Србије, али, према мом сазнању, не постоји друга земља у којој постоји споменик као онај на Калемегедану у знак захвалности Француској. Има изузетно јаку симболику. Обновљен, засијао је пуним сјајем.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00

ТЕШКЕ ВЕСТИ ИЗ ВАШИНГТОНА СТИГЛЕ У КИЈЕВ: Нема више патриота за Украјину

ТЕШКЕ ВЕСТИ ИЗ ВАШИНГТОНА СТИГЛЕ У КИЈЕВ: Нема више "патриота" за Украјину

ВАШИНГТОН још нема бесплатне системе противваздушне одбране "патриот" који би могли да буду пребачени у Украјину, произилази из интервјуа са америчким саветником за националну безбедност Џејком Саливаном за МСНБЦ.

26. 04. 2024. у 19:17

Коментари (0)

АКО НЕКОМ ПОЗАЈМИТЕ ОВУ КЊИГУ, НЕ ОЧЕКУЈТЕ ДА ВАМ ЈЕ ВРАТИ!