ПРИТИСЦИ НА ВУЧИЋА КАО БЕС НЕМОЋНИХ: Ауторски текст председника Скупштине Ивице Дачића за “Новости”

Ивица Дачић

16. 10. 2021. у 11:00

ПРИТИСЦИ на Србију и на председника Вучића никада не престају, не прође ни један дан без притисака, што из иностранства или из Србије, а мета је увек једна. Мења се само њихов спољни изглед, али суштина је увек иста.

ПРИТИСЦИ НА ВУЧИЋА КАО БЕС НЕМОЋНИХ: Ауторски текст председника Скупштине Ивице Дачића за “Новости”

Фото Драган Миловановић

Као по законима физике, где акција изазива реакцију, сваки успех Србије и раст њеног и угледа председника Вучића, изазива реакцију оних који са тим не могу да се помире. Што већи успеси и што већи раст угледа наше земље и нашег председника, то је јачи одговор свих оних којима смета таква Србија.

У последње време има их много, како у Србији, тако и у региону и свету. Притисак је свакодневни, бес ових немоћних људи је све жешћи. То је само по себи јасан знак да је наша земља на добром путу и да њом управља државник са чистом визијом модерне и јаке Србије. Притисци нису сами по себи нешто са чиме Србија и председник Вучић не могу да се носе, они су саставни део једног огромног посла подизања Србије у сваком погледу, и економском, политичком, безбедносном, културном. Али то нам не даје право да их оставимо по страни и да их не разоткривамо као оркестрирану кампању лажи, провокација и голог политичког и финансијског интереса. Управо томе су председник Србије и наша земља нарочито изложени у последње време.

Шта је позадина сталних покушаја криминализације председника Вучића, његових најближих сарадника, па чак и његове породице? Кад год се у Србији отвори нова фабрика, мост или деоница ауто-пута, а то се дешава сваког дана, на то следи реакција фрустриране опозиције и медија под њеном контролом у виду напада на председника и лансирања некакве афере. Када најугледније светске институције објаве процене о високом расту БДП у Србији, једном од највећих у Европи, то је опет сигнал безидејној опозицији да крене у акцију лажи и сатанизовања председника и државе. Када једна за другом под удар закона падају најопасније криминалне групе и најбруталније убице и нарко дилери, истог тренутка се у политичко-медијском систему Драгана Ђиласа, његових сарадника и запослених, лансирају напади на председника Вучића, чак и на његову породицу. Када председник Вучић с пуним правом жали што правосуђе некада није ефикасније у процесуирању најтежих криминалних случајева, јавља се ова групација са оптужбама да се меша у рад правосуђа и у исто време лансира нове лажи и нападе.

Овакве ствари нису тек обична политичка борба. Нема ту никакве борбе, јер снага која долази од поверења грађана је недвосмислено на страни председника и његове политике. Овде је реч о кукавичком хватању корака са притисцима који на Србију и председника Вучића долазе из иностранства, а све у жељи да се на том таласу оствари макар мали политички резултат.

Да ли је случајно да се у пропагандним кухињама опозиције у Србији штанцују измишљене афере и криминализује државни врх, у истом тренутку када до зуба наоружани специјалци на Косову насрћу на Србе на северу и данима остају у њиховим срединама без икаквог повода и дозволе? Зашто у исто време када председник Вучић води најтеже разговоре са међународним факторима, како би заштитио косовске Србе од агресије Куртијевих специјалаца, Ђилас, Мариника Тепић и медији које они контролишу појачавају своју кампању лажи? Зашто су њихови потези увек синхронизовани са сличним притисцима пуним фалсификата који долазе из региона или из света?

Уместо да осуде као чисте фалсификате то што на рачун Србије износи Данијел Сервер, на пример његову срамну тезу да су су сви протерани Срби из Хрватске, Босне и Херцеговине и са Косова, у ствари само "мигрирали", они не само да се радују таквим лажима, већ их и подупиру својим паралелним нападима на Србију и њеног председника. Никада нисмо, а нећемо ни чути, да Ђилас, Тепићева, или неко од њихових медија осуди истог Сервера када се скандализује тиме што Србија распоређује своју Војску у централној Србији, а у исто време га не брине брутално кршење свих међународних споразума од стране Куртија, а нарочито Бриселског споразума који гарантује ЕУ? Шта треба да се деси, какав напад и фалсификат уперен против Србије, да би неко од њих то осудио, као напад и на њихову земљу? Или је, можда, свака таква лаж за њих добродошла, јер рачунају да ће само појачати притисак на председника Вучића и тако одвлачити његову енергију са решавања најважнијих питања за Србију и наше грађане.

Од те рачунице неће бити ништа. Неће им у томе помоћи ни Сервер, ни хрватски медији који осим напада на Вучића немају другу тему, ни политичари из Сарајева који свом народу немају шта друго да кажу осим да сатанизују председника Србије. Ко год гради своју политику на кампањама лажи и фалсификата о својој сопственој земљи, ради најподлију ствар и никада неће добити ништа осим презира свог народа, али и оних којима се додворавају.

Србија ужива огромно поштовање у свету и оно није пало с неба и дошло преко ноћи. То поштовање је резултат пре свега огромног економског напретка наше земље, и доследне и чврсте борбе за наше виталне националне и државне интересе. То је политика председника Вучића због које нису сви у свету срећни, али умеју да је поштују и да то јавно кажу. Има несрећних и у Србији када од најутицајнијих европских политичара, попут канцеларке Ангеле Меркел и председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен, стижу само речи хвале за пут којим Србија иде. Они су несрећни и када председник Вучић успе да одоли невиђеним притисцима и издејствује прекид насиља Приштине над Србима на Косову и Метохији, и врати их на поштовање онога што су потписали и што је гарантовала ЕУ. Несрећни су и када иницијатива председника Вучића "Отворени Балкан" добија све већу подршку и из Вашингтона и Берлина, као прави пут за отварање и повезивање у региону. Заједно са себи сличним из региона и света, несрећни су сваког дана због сваког успеха Србије и жале за оном некадашњом Србијом у којој су били власт, жале за Србијом која је била слаба, небезбедна и унижена, без икаквог поштовања у свету. Таква Србија је прошлост и никада се неће вратити, шта год покушавали заједно са својим несрећним партнерима изван ње.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)