МИЛАН МАРКОВИЋ: Референдум ближи грађанима

Novosti online

28. 07. 2021. у 22:30

ИЗЛАЗНОСТ се на изборима креће око 55 одсто па се поставља питање каква је шанса да прође било која иницијатива грађана преточена у референдум коју подржава 45 одсто бирачког тела, ако се свега 10 процената оних који излазе на изборе, схвативши да су у мањини, одлучи за бојкот.

МИЛАН МАРКОВИЋ: Референдум ближи грађанима

Фото: Танјуг

Као министар у два мандата, у владама Војислава Коштунице и Мирка Цветковића, Милан Марковић водио је ресоре државне управе и локалне самоуправе и људских и мањинских права. Након напуштања ДС-а и повлачења из политике, радио је као консултант Светске банке, Развојне агенције УН (УНДП), Савета Европе и других међународних организација на изради закона и стратешких докумената за Републику Србију. Један од закона у чијој изради је учествовао као министар још 2009. а данас као стручни консултант је и Закон о референдуму и народној иницијативи који се тренутно налази у јавној расправи и који је изазвао велико интересовање јавности због појединих одредаба које се тумаче на различите начине.

Марковић на питање зашто се баш сада предлаже нови Закон о референдуму, да ли су у питању политички разлози, каже да је право питање "зашто тек сада"

- То је, сходно одредбама Уставног закона за спровођење Устава требало учинити пре више од десет година, али постоји низ разлога зашто се то није десило, што сада и није битно. Битно је да је сада у јавној расправи Нацрт закона који је добра основа о којој може да се разговара - каже Марковић за "Политику".

- Разлози за нови закон су увек политички, сваки закон је нормативни израз политике у материји коју регулише - додаје Марковић.

- Када је у питању овај закон, разлози за доношење су формални и односе се на несагласност постојећег закона са Уставом и суштински, јер постојећи закон, који је донет пре више од 25 година, својим одредбама не обезбеђује делотворно остваривање два изузетно важна демократска механизма, а то су референдум и народна иницијатива. Такође, све више се говори о могућности да се грађани изјасне о неким значајним питањима на референдуму, као што је промена Устава, па би било врло неозбиљно покушати промену Устава у поступку који је регулисан законом који није у сагласности са тим истим Уставом или спровести било који други референдум.

Напомиње да је овај "нацрт израдила Посебна радна група Министарства државне управе и локалне самоуправе коју су чинили стручњаци различитих државних органа и невладиног сектора и не постоји апсолутна сагласност са свим решењима која су сада на јавној расправи, али током рада ове радне групе није се уопште отворило питање разлога за укидање цензуса (услов за успех референдума да је гласало више од половине уписаних бирача), јер је свима врло добро познато да је то питање решено Уставом још 2006. године".

- Одредба члана 203. Устава Републике Србије утврђује да је одлука на референдуму за промену Устава донета ако је за њу гласала већина од изашлих бирача. Сматрам да је немогуће прописати да се одлука о било ком акту ниже правне снаге нпр. закон или одлука скупштине јединице локалне самоуправе доноси по тежој процедури него што је то прописано за измену Устава. Независно од овог правног питања, треба узети у обзир и једно суштинско. Прописивање цензуса ставља у изузетно тежак, односно неправедан положај оне који се на референдуму изјашњавају позитивно о референдумском питању јер се на тај начин афирмише бојкот кампања. Наиме, излазност чак и на изборима се креће око 55 одсто па се поставља питање каква је шанса да прође било која иницијатива грађана (нпр. из области заштите животне средине) преточена у референдум коју подржава 45 одсто бирачког тела, уколико би се свега 10 одсто оних који излазе на изборе схвативши да су у мањини одлучило на бојкот. Дакле, на овај начин 45 одсто постаје мање од 10 одсто. Бојкот је легитиман начин изражавања става, али није легитимно да бојкот-глас вреди више о активног гласа.

- Промене су у основи двојаке. Прво усаглашавање са Уставом и постојећим законским решењима имајући у виду да је важећи закон донет још 1994. године. Друго, покушај да се референдум и грађанска иницијатива „оживе” као инструменти у рукама грађана а не само „власти” - каже Марковић на питање шта још доноси нови закон у односу на постојећи.

- У том смислу учињене су промене како би се олакшао пут грађанима који желе да наметну одлучивање или се одлуче о неком питању. На пример, непримерено кратак рок за народну иницијативу од седам дана за прикупљање потписа је продужен на 90 дана. Такође, учињене су измене у правцу обавезе надлежних органа да у одговарајућем року одговоре на иницијативу. Разрађена је наравно и судска заштита, кампања и финансирање кампање као и значајна новина – прикупљање потписа електронским путем.

Марковић наводи да није сагласан са делом стручне јавности у којој се истиче да овај предлог неће довести до тога да се референдум и грађанска иницијатива „оживе”, већ управо супротно између осталог и због таксе за прикупљање потписа.

- Не слажем се са таквим тумачењем одредаба о такси. Пре свега уведена је електронска народна иницијатива која сама по себи искључује таксу. Дакле, прикупљање потписа може бити потпуно бесплатно и зато је важно са пажњом израдити уредбу о електронској народној иницијативи и верификацију учинити што једноставнијом. С друге стране, уколико се организатори одлуче на традиционално прикупљање потписа путем овере, такса сходно одредбама нацрта не може бити виша од оне која се плаћа за потписе у изборном процесу. Дакле, то би према садашњем решењу било максимално 50 динара по потпису. Не може се такав износ сматрати препреком за оне који желе својим потписом да подрже неку иницијативу. Треба истаћи и да је омогућена овера и у општинским органима управе, што такође олакшава прикупљање потписа и отвара простор да овера буде са минималном накнадом, а можда и бесплатна. О томе ће одлучити министар правде правилником, с обзиром на то да је питање овере потписа и преписа надлежност тог министарства.

Поставља се питање зашто је организована сада и зашто само путем слања примедаба министарству.

Марковић наводи да је ово питање за министарство и истиче да, "без амбиције да заступа и тумачи потезе министарства, мора да истакне да је јавна расправа о нацрту који је израдила радна група чији је био члан, била врло садржајна уз округле столове у Новом Саду, Нишу и Београду".

- Након тога је нацрт незнатно измењен од стране министарства и поново послат на јавну расправу која је сада у току, иако то с обзиром на обим измена и можда није било неопходно - закључио је Марковић.

(Политика)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)