СРЂА ТРИФКОВИЋ СРУШИО СНОВЕ СРПСКИХ НЕПРИЈАТЕЉА: Притисци ЕУ и САД због Косова и Метохије су претња празном пушком (ВИДЕО)

Novosti online

14. 06. 2021. у 18:33

ГОСТ емисије "Лице нације" ове недеље био је српски и амерички публициста, дипломата, политичар и историчар Проф. др Срђа Трифковић, тренутно професор међународних односа ФПН у Бања Луци и спољно политички уредник америчког месечника Chronicles.

СРЂА ТРИФКОВИЋ СРУШИО СНОВЕ СРПСКИХ НЕПРИЈАТЕЉА: Притисци ЕУ и САД због Косова и Метохије су претња празном пушком (ВИДЕО)

Фото: Принтскрин/Депоситпхотос/илустрација

Износећи свој коментар на именовање немачког дипломате Кристијана Шмита за високог представника у Босни и Херцеговини, Срђа Трифковић је рекао да се нада да тај долазак није свршена ствар.

- Његово именовање је нерегуларано, нелегитимно и нелегално. ПИК (Савет за спровођење мира) као тело, које бира  будућег високог представника, је ад хоц тело, које није било предвиђено Дејтонским споразумом, али које су земље потписнице Дејтона прихватиле као формат. Приликом Шмитовог именовања, иако је интегрални део ПИК-а, Русија је заобиђена. Зато се надам да ће Русија инсистирати да то питање дође пред Савет безбедности, јер само Савет безбедности је овлашћен да гласа о именовању. Мислим да би сторнирање Шмитовог именовања од стране Руске Федерације у Савету безбедности УН био обавезан чин за руску дипломатију, чиме би се ставило до знања да су они активан чинилац на овим просторима, а поготово у контексту потребе и интереса Србије да се Русија, а такође и Кина укључе у решавање питања Косова и Метохије - рекао је Срђа Трифковић.

Кина на путу да претекне Америку

Што се тиче успона великих сила, Кина је на путу да претекне Америку по паритету куповне моћи, објашњава професор. 

- За Русију мислим да је стагнантна сила из више разлога. Њено учешће у светској економији од распада Совјетског Савеза пало је са 2%, 1992. на 1,8%, прошле 2020 . године. Економска снага је алфа и омега моћи великих сила, не наоружање. Наоружање постоји као средство одвраћања, а не као активно средство дипломатије. Говорим о проблемима руске економије као фактору стагнације Русије, о чему говори и најугледнији руски патриотски економиста Сергеј Глазјев (економски саветник Владимира Путина) да је учешће енергената и непрерађених сировина у извозу Руске Федерације био 70% у време доласка Путина на власт 2000-е, а прошле године је био 66%. И даље две трећине су нафта, гас и непрерађене сировине. Русија зависи од Кине по питању високе технологије и од Немачке за машине, алатљике, оптику… То су све ствари које Русија може да производи, која има и стручне људе и ресурсе. Проблем је у томе што не постоји државни инвестициони програм који би принудио олигархе да буду партнери Владе у једном озбиљном и свеобухватном захвату уздизања Русије и што и даље унутар руских структура моћи постоје поборници вашингтонског консензуса и прозападњаци. У том склопу Путин се више појављује у улози менаџера него државника - рекао је Срђа Трифковић.

Да би се Русија заиста вратила као велика сила, мора да повећа учешће у светској економији, да диверзификује свој извоз и да се упути у програм супституције увоза, објашњава професор. 

- Да не буде јуниорски партнер Кине, као што је сада, поготово на плану електронике. Захваљујући санкцијама Русија би требало да схвати да она није прихваћена од стране западног света као равноправни партнер. Партнерство изискује обострано поштовање, а елита западног света која доноси одлуке на плану спољне политике има дубоки презир према Русији. Корени русофобије западне елите имају и своју геополитичку и културолошку компоненту. На гополитичком плану, сећамо се изјаве Медлин Олбрајт да није фер да Русија има толику територију са толико ресурса и да то мора да буде светско. Са културолошког становишта, кавзи-елита западног света пропагира екстремни мултикултурализам, отворене границе, тоталну имиграцију, што мења демографску слику Европе, а то европске земље води у демографски суноврат и укидање традиционалних вредности - објашњава др Трифковић за РТВ Панчево.

Фото Танјуг / АП

За западну елиту је неприхватљива хришћанска нација која одбија да се стиди себе, да се одрекне своје историје и да почне да руши своје споменике, што су радили Бољшевици, али која сада обнавља своје традиције, која има црквене великодостојнике на државним церемонијама, одбија да прихвати тезу о сопственом злу кроз историју, одбија да се постмодернизује, сматра професор Трифковић.

- Руски министар спољних послова Сергеј Лавров је дао интересантну изјаву рекавши да антибелачка агресивност јавног дискурса у САД добија апсурдне размере и да је велико питање куда то води с обзиром да се заправо инсистира на негацији вредности целе европске цивилизације. Одбијање Русије да прихвати културолошке узусе Америке је чак већи изазов него геополитичко питање. Они схватају да је Русија заправо последњи бастион традиционалног европског хришћанског наслеђа. Занимљиво је да су у земљама совјетског блока остале очуване институције породице и друштва. Далеко боље су очуване него у земљама либералног капитализма, јер у совјетском систему контрола над дрштвом од стране државе није пенетрирала у саму структуру друштва - рекао је он.

Фото: ЕПА

Либерални капитализам Запада, са својим тезама о инклузији, мултикултурализму, толерантности итд, фројдовски је сублимирао те идеје у колективну свест људи, тако да је она сада буквално промењена, објашњава професор.

- Америчка администрација се хвали да су, од Бајденовог доласка на власт, 14% новозапослених у федералним службама припадници геј популације, а отприлике се процењује да их има 2-3% у укупној популацији. Ту се сада спроводи обрнута дискриминација и то брутално, јер ко се томе успротиви, прети му опасност да изгуби позицију у јавном домену, али и у приватним фирмама - рекао је Срђа Трифковић.

Србија да се угледа на Орбанову Мађарску

Срђа Трифковић сматра да је јако важно за европске народе који су успели да очувају своју самосвест, а српски народ је дефинитивно један од њих, да буду део традиционалистичке интернационале.

- У том погледу ми би више требало да се угледамо на Орбанову Мађарску него на Немачку, Холандију, или Скандинавију. У контексту имиграција, Орбан је рекао да у свим западноевропским земљама постоје четврти у које житељи тих земаља не могу ни да привире и да он неће допустити да се то догоди у Мађарској - рекао је Срђа Трифковић.

Фото: ЕПА

Професор наводи да није евроскептик, али јесте противник Европске Уније.

- Гранични прелази између земаља ЕУ били су реактивирани прошле године, због короне. Кад је наступио егзистенцијални кризни тренутак, оставили су Италијане на цедилу. Заједница за угаљ и челик и касније Европска економска заједница, била је једна прагматична институција која је олакшавала проток роба, људи, услуга и капитала. То је био рационални пројекат који је добро функционисао. Међутим, негде од 90-их година, то је прерасло у револуционарни пројекат за промену психе људи и социјалних и друштвених институција. Ја нисам евроскептик, али ја сам противник Европске Уније такве каква је данас, у којој се нека неизабрана, наднационална бирократија меша у то како ми живимо у породичном кругу и каквим вредностима учимо децу у школи и која нам намеће накарадне вредности - објаснио је Срђа Трифковић.

Он наводи да неоимперијални наступ носилаца моћи у западном свету је ослобођен моралног и правног утемељења, а притом има дубоко ирационалну природу.

- За безбедност и добробит САД, питање власништва имовине Српске православне цркве у Црној Гори је тотално ирелевантно, али са становишта владајуће елите, која жели да Српску православну цркву угуши где год може, то је савршено разумљиво. У том смислу доласке Лајчека и Палмера, са својим фиктивним роковима, не треба узимати у обзир, јер палестинско-израелски сукоб траје од 1947, сукоб на Кипру од 1974. То су сукоби за које – назвали их замрзнутим, тешко решивим, или у мировном процесу – нико не долази њиховим вођама да изда рок до када морају да буду завршени - рекао је професор.

Фото: ЕПА

Професор објашњава да је Србији постављено седам или осам рокова до када питање Косова и Метохија мора да буде решено, а сваки од њих је био арбитралан.

- Не постоји логика да се ресаве то питање тако што би се Србија одрекла своје суверене територије у тренутку када ће, захваљујући успону Кине, САД имати много посла на другим тачкама. У овом тренутку привид интереса Брисела и Вашингтона да буду фокусирани на ово подручје, уколико наиђу на тврдо одбијање српске стране на уступке, неће водити ни у санкције, ни у бомбардовање. Силни притисци су „претња празном пушком“. Нико на Западу није спреман да овде ангажује озбиљан новац или озбиљан политички капитал, да о војним ефективима и не говорим, да би истерали своју вољу - рекао је Срђа Трифковић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)