ИЗДВОЈЕНО МИШЉЕЊЕ СУДИЈЕ НИЈАМБЕ: Ратко Младић није крив за Сребреницу - Момир Николић је огрезао у крви и сведочио је лажно против генерала

С. Рајковић

09. 06. 2021. у 12:46

СУДИЈА Приска Матимба Нијамбе разобличила је кључног сведока против генерала Ратка Младића за Сребреницу - Момира Николића.

ИЗДВОЈЕНО МИШЉЕЊЕ СУДИЈЕ НИЈАМБЕ: Ратко Младић није крив за Сребреницу - Момир Николић је огрезао у крви и сведочио је лажно против генерала

Фото: ЕПА/илустрација

Момић Николић био је инсајдер тужилаштва. Претходно је склопио споразум са тужилаштвом којим је "купио" своју слободу и боравак у страној земљи. Николић је 2014. тајно пуштен на превремену слободу иако није издржао две трећине казне. Он је казну издржавао у затвору у Финској, где су најбољи услови. Поједини медији су пренели да се са породицом преселио у Шведску.

Више пута током унакрсног испитавања, одбрана генерала Младића је Момира Николића ухватила у лажима.

Судија Нијамбе је јасно истакла да је ратни злочинац Момир Николић имао јак мотив да лажно сведочи против генерала Ратка Младића, како би из његове оптужнице отпала оптужба за геноцид. Да је Николић осуђен за геноцид, никада не би видео слободу.

Преносимо део издвојеног мишљења судије Нијамбе која је открила о колико непоузданом сведоку је реч.

- Опет, што се тиче видео снимака из хотела Фонтана, и тужилаштва и одбране

војни стручњаци кажу да је језик који је коришћен био прикладан јер је био усмерен на контекст наоружане 28. дивизије АБиХ, која је била још увек на слободи на подручју Сребренице.

Без икаквих директних наређења, без икаквих директних доказа који повезују господина Младића са било којим убиствима у Сребреници, Претресно веће је учинило највећу грешку.

Кључни инсајдерски сведок на кога се Веће ослања је сведок Момир Николић.

У ствари, то није био сам сведок Момир Николић, већ првенствено докази из друге руке, укључујући доказ Д1228, који обухвата белешке из друге руке о интервјуу који је водио истражитељ тужилаштва Брус Бурсик за потребе парнице која је међу главним наведеним изворима. Треба напоменути да Доказ Д1228 није представљен због истинитости ствари које су у њему изнете, већ је само представљен сведок Момир Николић из Тужилаштва да потврди илузорни гест нејасне руке на локацији са наводног састанка са господином Младићем.

Претресно веће је то одбацило као непоуздан доказ. Доказ Д1228 коришћен је само у унакрсном испитивању сведока Бурсика како би се утврдило да сведок Момир Николић није веродостојан и да је избегавао кривицу. Сведок Бурсик је могао да не потврди сведока Момира Николића у вези са било каквим сусретом са господином Младићем.

Доказ Д Д1228 није поуздан због тога што се могло поуздати у истинитост сведочења из друге руке сведока Момира Николића, те био би у супротности са лекс специалис тадашњих правила 92 бис и тер Правилника МКСЈ-а.

Сведок Момир Николић је неко ко се појављује свуда - свуда где постоје убиства, било организовањем истих или као саучесник. Признао је да скрива злочине од претпостављених, укључујући Главни штаб ВРС. С тим у вези, примећујем и прихватам поднесак одбране да сведок Момир Николић потврдио је да је убиства скривао од својих команданата и пружио је обмањујуће информације о „асанацији/санацији“ како би се прикриле поновна сахрањивања.

Судско Веће је даље погрешило ослањајући се на исказ сведока Момира Николића упркос другом инсајдеру, сведоку РМ-265, који је сведочио о опортунистичким убиствима из освете којима су били сведоци у присуство сведока Момира Николића и да су ратни заробљеници одведени у школе у ​​Зворнику предузете по наређењу сведока Момира Николића и његовог претпостављеног у ланцу безбедности од команда у бригади, потпуковника Поповића.

Сведок РМ-265 није умешао г. Младић у било којој од илегалних и криминалних активности сведока Момира Николића или Поповића.

Значајно је да је у надређени безбедносни ланац сведока Момира Николића,

(Вујадин) Поповић, умешан је још један сведок инсајдер из Тужилаштва из ВРС-а, високог ранга официр, сведок РМ-376, који такође не жели да умеша господина Младића ни у један догађај који се односи на њега освете, али идентификује да је исти тај Поповић из ланца безбедности командовања затражио добровољце ван војске, тј. цивиле, да погубе затворенике босанске Муслимане, што је овај официр ВРС одбио.

Овде се поставља питање - ако се господин Младић, командант Главног штаба ВРС хипотетички или имплицитно сложио да значајно допринесе геноциду, зашто би безбедоносни официри повезани са сведоком Момиром Николићем, који чак нису ни у директном ланцу командовања г. Младића, били задужени за убиства и зашто би тражили добровољце који нису припадници војске за убијања док су стварни службеници ВРС и потчињени под господином Младићем одбили такве захтеве и никада их нису добили од господина Младића преко нормалног ланца командовања?

По мом мишљењу, ово показује грешку у подразумеваном образложењу Претресног већа које повезује г. Младића са овим злочинима.

"Момир Николић огрезао у крви"

Сведок Момир Николић изјаснио се кривим јер је покушао да постигне бољи договор, упркос томе што је руке огрезао у крви.

Даље, овај сведок је потврдио да је уништио документарне доказе што га је могло компромитовати у вези са злочинима у Сребреници.

Фото: Хашки трибунал

У вези са овим наводним састанком, на нејасној локацији, суђење се није могло поуздати у сведока Момира Николића јер чак ни он није имао непосредне доказе о њему. 

Не мање од пет инсајдерских сведока, троје одбране, два тужилаштва,

дао директне доказе да је једини састанак у овом критичном временском периоду био везан за Жепу и садржао је само легитимна војна упутства. Непоштовањем ових доказа у корист недопустиве приче сведока Момира Николића, Претресно веће је погрешило. Ово је посебно тачно с обзиром на судску праксу да се са доказима саучесника мора поступати опрезно. МКСР Жалбено веће у Другостепеној пресуди у предмету Сетако истакло је такву забринутост и указало на то сведоци саучесници могу имати мотиве или подстицаје да умешају оптужену особу пред Трибуналом или да лажу. Момир Николић је ИМАО ВЕЛИКИ подстицај да лаже, што доказује и споразум о кривици између њега и тужилаштва којим је геноцид избачен из његове оптужнице.

Разматрање његовог сведочења против других, укључујући господина Младића било му је исплативо, што је доказано чињеницом да је Момир Николић на крају осуђен на само 20 година, а могао је бити осуђен на доживотни затвор да оптужба за геноцид није одбачена. 

У конкретном случају у вези са сведоком Момиром Николићем, Претресно веће је погрешило и при томе је покушало да овог сведока учини илузорном везом са господинем Младића у удруженом злочиначким подухватом који није могао бити доказан у складу са преовлађујућом правном праксом и на тај начин се прибегло правној фикцији претпоствљене кривице.

Даљи докази неколико сведока оптужбе и одбране сведоче о томе да је г. Младић давао говорио заробљеним или преданим члановима 28. дивизије АБиХ, где им каже да ће их нахранити, а затим транспортовати и разменити са снагама друге стране.

На пример: Сведок Зоран Малинић изјавио је да „затвореници [нису] морали да се плаше јер би се вратили својим кућама и били размењени“; Сведок РМ-253 је сведочио да је господин Младић затвореницима рекао: „Не морате да бринете. Бићете размењени и придружити се својим породицама у Тузли. Сада ћете се превозити камионима

до Братунца или Кравице где ћете преноћити и добити храну“; Сведок Бојан Суботић изјавио је да је господин Младић „ушао међу [затворенике и] руковао се са некима од њих. [...] Разговарао је с њима [...] и они су устали и аплаудирали.
И рекао им је да ће бити размењени, [...] и строго нам је рекао да водимо рачуна
затвореницима, да ће неки аутобуси стизати за сат времена, да би мушкарце требало [...] 
укрцати у у аутобусе и доставити их цивилној полицији у Братунцу”.

Ови докази нам такође показују да су директна наређења господина Младића подређеним била у складу са заштитом ових затвореника током транспорта и обезбеђена им је медицинска помоћ и вода за њих у складу са овим наредбама. Као што је претходно наведено у параграфима 680, 681 и 711, г. Младић је издао наређење да се са ратним заробљеницима мора поступати добро и у складу са међународним право,.

У светлу претходног, нисам убеђена да би се такви поступци могли сматрати а значајан допринос подразумеваном удруженом злочиначком подухвату везаном за убиства у Сребреници о којима је одлучивало Претресно веће.

Закључци претресног већа нису у складу са принципом ин дубио про рео (у случају сумње треба пресудити у корист окривљеног). 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (7)