ИЗДВОЈЕНО МИШЉЕЊЕ СУДИЈЕ НИЈАМБЕ: Суд није омогућио да Ратко Младић припреми смислену одбрану

С. Рајковић

09. 06. 2021. у 19:00

ГЕНЕРАЛ Ратко Младић осуђен је на казну доживотног затвора пошто је жалбено веће Механизма у Хагу потврдило првостепену пресуду.

ИЗДВОЈЕНО МИШЉЕЊЕ СУДИЈЕ НИЈАМБЕ: Суд није омогућио да Ратко Младић припреми смислену одбрану

Фото: ЕПА/ICTY

Своје мишљење издвојила је председавајућа жалбеног већа судија Приска Матимба Нијамбе.

Преносимо део издвојеног мишљења судије Нијамбе која је доказала да генерал Ратко Младић и његова одбрана нису могли да припреме смислену одбрану због тога што тужилаштво није обавештавало одбрану о свим доказима које жели да изведе:

С поштовањем се не слажем са одлуком већине да одбаци све основе жалбе г. Младића. Сматрам да је жалбу господина Младића требало усвојити по свим основама, осим у ставу 6. Мој став заснован је на разлозима који следе.

С обзиром на сложеност и величину списа предмета и жалбе, и ограничењима захтевима да се експедитивно поступи и да радимо на даљину, бавим се само грешкама Претресног већа које сматрам најгрубљим.

1. основ - оптужница и обавештавање одбране

Господин Младић тврди да је Претресно веће погрешило сматрајући га кривично одговорним или одговорним за „неименоване непланиране инциденте“ . По дефиницији планирани инциденти су инциденти који су идентификовани у распореду приложеном уз оптужницу. Они су нумерисани, именовани и наведени. Даје се обавештење да они сами чине део навода против оптуженог као чињеница да су приложени Оптужници.

Непланирани инциденти су инциденти на које се тужилаштво ослањало да докаже материјалне елементе кривичног дела, на пример, образац понашања. Обавештење о њима је дато, на пример, на списку сведока на основу правила 65тер у којем Тужилаштво изричито наводи да ће сведок бити позван да сведочи о „непланираном инциденту”.

Неименовани непланирани инциденти су инциденти који не спадају ни у један од поменутих. Они су инциденти за које су сведоци током суђења износили оптужбе

њихових доказа о планираним инцидентима или другим дефинисаним темама, али о којима није било обавештења које је достављено одбрани да су то у ствари инциденти, било заказани било заказани, за шта би Господин Младић могао одговарати. Они не терете.

Пре доношења пресуде, мора постојати обавештење одбранe. Господин Младић је за неке од ових инцидената сазнао током доношења Првостепене пресуде, па се стога није одрекао свог права да побија ову грешку жалбом.

С поштовањем се не слажем са закључцима већине по овом основу.

Слажем се са г. Младићевим аргументима да, проприо моту, узимајући у обзир инциденте који нису набројани у Прилозима А до Г оптужнице и/или непредвиђене инциденте који нису другачије идентификовани, Тужилаштво путем поднесака на основу правила 65тер као део поступка против њега („Неименовани непланирани инциденти“) се ослањало на њих да докаже елементе злочина, док он није добио обавештење о таквиим инциденатима, Претресно веће је материјално умањило његову способност да припреми одбрану.

Тужилаштво се није позабавило тврдњом господина Младића да није усмерило претресно веће да донесе осуђујуће пресуде о неименованим непланираним инцидентима и да је то учинило Претресно веће проприо моту.

Ово је грешка Претресног већа. Уз такве оптужбе које никада нису идентификоване као планирани или непланирани инциденти осудило је господина Младића.

Као пример примећујем инциденте идентификоване у параграфу 48 Младићеве жалбе. Кратак опис: инцидент у Сребреници - опортунистичка убиства, од 13. до 14. јула 1995; снајперски инцидент 31. марта 1993; инцидент у Сребреници 23. јула 1995; снајперски инцидент 9. новембра 1993; инцидент гранатирања 14. маја 1992; инцидент са окрутним и нехуманим поступањем Мај - 8. јун 1992; и инцидент противправног притварања.

За сваки од њих, списак на основу правила 65тер није се позивао на ове оптужбе као

непланиране инциденте у резимеу.

Претресно веће је оно које је упутило и идентификовало њих као непредвиђене инциденте, а не тужилаштво. Тужилаштво не успева да утврди да је г. Младић добио довољно обавештења да ће се оно ослањати на неименоване непланиране инциденте који би установили посебна кривична дела: давањем обавештења да ће сведок пружити доказе о планираним инцидентима; помињање неименованих непланираних инцидената у резимеу сведока; ослањање на неименоване непланиране инциденте као пресуђене чињенице ради утврђивања правних елемената кривичног дела.

Супротно тврдњи тужилаштва, коришћење инклузивног језика у оптужници не би требало да укључује било које оптужбе изнете пред Претресним већем без одговарајуће најаве и тужилаштво мора идентификовати за који случај и за које инциденте тражи осуду.

Први пут када је одбрана добила информације да су се ове оптужбе током суђења третирале као непредвиђени инциденти је у донетој пресуди која се побија.

У одсуству обавештења да је тужилаштво према те оптужбе третирало као

непланиране инциденте, Претресно веће је погрешило третирајући их као такве. Због одсуства обавештења одбране и конкретизације наводних злочина, одбрана је могла да изнесе само општу одбрану. Општа одбрана се не може супротставити конкретној оптужби или инциденту.

Као што је наведено у Другостепеној пресуди у предмету Караџић:

Претресно веће може осудити само оптужене за злочине за које се терети у оптужници.

Морају се навести оптужбе против оптуженог и материјалне чињенице које поткрепљују те оптужбе, уз довољну прецизност у оптужници како би се оптужени обавестио и било му омогужено да припреми смислену одбрану.

Горе наведено указује на то да је у оптужници недостајало довољно детаљних материјалних чињеница које би омогућиле да господин Младић припреми смислену одбрану.

У вези са унакрсним испитивањем, ово се може применити како би се поткопао случај тужилаштва када одбрана прецизно зна са којим случајем се мора суочити и за које оптужбе Тужилаштво тражи осуђујућу пресуду.

По мом мишљењу, утицај ове грешке је следећи. Као резултат грешке Претресног већа,

Господин Младић је кривично одговоран за ове неименоване непланиране инциденте, који
чине злочине против човечности, терор, незаконите радње и прогон. Претресно веће
затим их узело у обзир приликом утврђивања одговорности по тачкама оптужнице и
обима кривичне одговорности господина Младића.

Подржавање било каквих налаза у вези с тим било би неправедно и штетно за господина Младића и његово право на правично на суђење садржана у Статуту и Пословнику о поступку и доказима.

Из претходно наведених разлога, закључила бих да су налази Претресног већа засновани на неименованим непланираним инцидентима и осуђујуће пресуде по тачкама 3, 5, 9 и 10 оптужнице, како су идентификовани у параграфу 51 до 58 Младићевог жалбеног поднеска, ништаве се и да је жалба по основу 1 оправдана.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (2)