"НОВОСТИ" СА СРБИМА У КНИНУ Потресна исповест Васке: Мислили смо да грми, а Хрвати су гађали Книн

ПИТАТЕ ме могу ли да заборавим 4. август 1995. године? Не могу. Тешка су то сећања, потиснута. Имала сам 12 година, неке догађаје сам одлично упамтила, неке не, али једна слика остаће вечна: у Книну је био мрак јер није имало струје, само су се на путу видела светла од бескрајне колоне возила која је напуштала град...

Васка Радуловић, Фото И. Маринковић

Овако се "Олује" и дана када је са породицом баш у тој колони прогнаника спасавала живу главу испред хорди хрватске војске, за "Новости" присећа Васка Радуловић (39) из Полаче код Книна. У дворишту породичне куће којој се вратила 2011. после 16 година живота у Србији, о свему што је преживела говори у неком чудесном, узвишеном миру. Само, повремено, брзим трептајима "нареди" сузама да не крећу.

- Рано је нестало струје и све комуникације биле су прекинуте - наставља.

- Мислили смо да грми, а гађали су Книн. Из Сиња је наишла наша војска и продужила према граду. Тек тада смо схватили шта се дешава. Осетила сам панику код људи. Отац је узео пршут из конобе и нож, а ја сам ушла у нашу кућу, изграђену на темељима оне коју је мој чукундеда изградио пре 200 година, да узмем наше албуме за слике. Мајка ме пожуривала говорећи да ће се све смирити и да ћемо се ускоро вратити. Стока је остала затворена, конобе пуне пршута, сира у мешинама, вина, плодова... Деда је кренуо са рођаком, а нас три сестре, мама и тата попели смо се на стричев трактор. У њему нас је било укупно 25, од чега деветоро деце и трудница пред порођајем...

По доласку у Книн, затекли су хиљаде људи. Сви су, каже, упућивани према Србу.

- Из Книна смо изашли у незнању - прича Васка.

- Пет дана смо били на трактору, у колони која је ишла преко Мартинброда, Босанског Петровца, Приједора, Бањалуке... Са руком у гипсу, петогодишња сестра Драгана била је пет дана и пет ноћи у мајчином крилу... Било је много страха и неизвесности, а недостајало нам је све, од хлеба до бензина... У Приједору испред школе су нас прихватили, ту смо први пут изашли из трактора... Лила је киша... Чуо се плач... Стезали нас стрепња и неверица...

Ујутру су кренули даље. Куд и сви... Према Србији.

- Једну ноћ, после не знам колико дана, стигли смо у прихватни центар у Руми - сећа се Васка.

- Али, добри људи су нас одмах примили у стан да преспавамо. И, живот је морао да иде даље... Потом је нас 15 годину дана живело у једној кући у Банатском Новом Селу, док отац и мајка нису изнајмили кућу за нас, радили су све што су могли да преживимо. Имали смо дивне комшије и њихову подршку. И данас смо с њима у контакту.

Васка Радуловић, Фото И. Маринковић

Крајишници су тих година, прича нам, масовно кренули да се исељавају у Аустралију и Канаду. Једне вечери, каже, отац је питао хоће ли и они. Мајка је одлуку препустила њему.

- Рекла сам: "Нећемо јер се никада нећемо вратити, а из Србије можемо доћи бар повремено" - говори нам Васка.

- Већ 2001, отац и деда су се вратили. Мама је чекала да најмлађа сестра заврши 8. разред па су се вратиле и њих две. Ја сам у Београду студирала Филолошки факултет и радила. Жеља да се и ја вратим у Полачу била је све јача.

То је учинила 2011. Сада је новинар, дописник из Книна и Далмације, српске ТВ продукције Заједничког вијећа општина из Вуковара. Питамо је како Срби данас живе у Книну и околини.

- Још је ово рањен крај, али ми смо навикнути на изазове - каже нам.

- И те како смо свесни у којој држави живимо, али нисмо шћућурени пред Хрватима. Ту смо где желимо бити. Овде су нам и гробови, цркве, огњишта. Већих светиња немамо.

Одговор на исто питање потражили смо и од наших младих сународника у Книну. Окупљају се у једном кафићу на Теразијама, како називају центар града. Али, док седе у њему, неминовно гледају у кружни ток у који се утапају три улице - "Фрање Туђмана", "7. гардијске бригаде", оне чији су припадници развили хрватску заставу на книнској тврђави, и "5. коловоза", по датуму када су то учинили. А, "Теразије" су званично Трг "Олује".

- Не обраћамо ми пажњу на табле и нове називе улица. Огуглали смо - каже нам Милан, расположен за разговор, али не и за фотографисање.

- Много је важније да нам нико не може оспорити да смо своји на своме. Неки од нас раде у државној служби, а многи се баве пољопривредом на својим имањима у оближњим селима.

Јасно нам је да су Книн заобишли многи важни државни пројекти, али ми се не дамо.

Доњи град Книнске тврђаве, Фото И. Маринковић

Боримо се за бољи живот, као и Хрвати који овде живе.

И Србија је све више, каже,  почела да обраћа пажњу на Србе у Далмацији који су дуго били запостављени и често називани "статистичком грешком". Чак и од наших људи у Србији.

- То се променило и добро је да је тако - наставља Милан.

- Никада нам живот неће бити као пре рата, али немамо ми више страха. Овде живимо 365 дана, а не само 4. и 5. августа када крену да нас траже новинари са свих страна, испитујући нас о животу Срба у Книну. Ја увек поносно кажем да сам Србин у Книну, у Хрватској. Овде су ми живели отац, деда, прадеда, чукундеда... После "Олује" било је немогуће помислити на будућност, а сада у Книну и околини не живе само Срби старци већ и око 300 српске деце. Толико пакетића се за њих спреми за Светосавску академију која се већ 10 година одржава у Студентском дому книнског Велеучилишта. Не дамо се. Боримо се да нам се не заметне траг.

Један од кафића у центру Книна, Фото И. Маринковић/ З. Јовановић

Срчан, отресит, наш саговорник, верује у будућност својих сународника у Книнској Крајини, јер су, како тврди, одлучни и међусобно повезани, као никада пре. А, о овим данима када се у његовом граду припрема свечаност којом Хрватска слави "Олују", каже:

- Ми смо на мору, на реци или у својим кућама. Далеко смо од те изрежиране представе која се мора 5. августа одиграти у Книну. Само имате жељу да будете далеко одатле. И два дана припрема прославе су грозна... И, они то театрално одраде, а ми идемо даље.

ВРАТИЛА СЕ И СЕСТРА ЈОВАНКА

ОСИМ Васке и њених родитеља Недјељке и Драгана, у завичај се вратила и њена сестра Јованка. Удата је у оближње село Врбник, за Србина који се такође вратио на своју дедовину иако су његови родитељи купили кућу у Лазаревцу. Имају две ћерке. Живе од пољопривреде, регистровали су газдинство и узгајају 17 крава. Најмлађа сестра Драгана, удала се за Крајишника и живи у Лондону.

ГЛАГОЉИЦА

ПРЕ неколико година на книнској тврђави, откривен је споменик на којем пише: "Свим жртвама за хрватску државу". Текст је написан на хрватском и латинском језику латиницом, али и глагољицом.

БОНУС ВИДЕО: ПОГРОМ СРБА ИЗ КРАЈИНЕ: "Олуја" - злочин без казне

Препоручујемо

Регион

3 4

"СМРТ ЧЕТНИЦИМА, СЛОБОДА ХРВАТИМА" Скандал и дивљаштво на комеморацији за жртве злочиначке акције "Олуја" у Дерингају (ВИДЕО)

03. 08. 2022. у 17:56

Олуја - злочин без казне

13 19

ОВАКО ЈЕ ПОЧЕЛА ЗЛОЧИНАЧКА АКЦИЈА "ОЛУЈА": Хрвати у 5 сати ујутру ударили војском на Србе (ФОТО)

03. 08. 2022. у 19:27 >> 23:10

Олуја - злочин без казне

16 12

СРАМНО: Опозиција из Сремске Митровице позива Томпсона у Србију

03. 08. 2022. у 14:24

Олуја - злочин без казне

0 2

ЈЕДАН ВЕК, ДВЕ ГОЛГОТЕ: О злочиначкој "Олуји" говоре академици Крестић и Бећковић

02. 08. 2022. у 22:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације