Колумне

ПОСТЕЉИНА

Раде Драговић

08. 05. 2021. у 14:24

ГДЕ престаје заштита мањине од дискриминације, а почиње дискриминација већине - питају већ два месеца критичари припремљеног пакета "људскоправашких" закона, брзопотезно написаних под кровом министарства Гордане Чомић и брже-боље послатих најпре у Владу, а потом и у Скупштину.

Повода за ово, у суштини правно и теоретско питање је прегршт предложених прописа који треба да уреде осетљива питања заштите од дискриминације, родне равноправности, па и истополних заједница.

Постељина се бира спрам кревета, па је требало да и писци ових прописа воде рачуна о низу околности - другим законима, правној пракси, обичајима и јавном мњењу, па и о - Уставу.

Правници добро знају да норма која крши друге норме или је непримењива, ништа добро неће донети.

А оваквих одредаба у новим прописима не недостаје. Њима се уводи родна равноправност у језик, а реч свештеника затвара у храмове - једина места где могу да износе своја учења, а да не ризикују пријаву због дискриминације. На истом трагу је и ограничавање располагања имовином или апсолутно изражавање трансродног идентитета кроз одећу и обућу.

Овако деликатна питања, свакоме је јасно, могу да се регулишу само поступно, у дуготрајним процесима, уз сву потребну едукацију и јавну расправу. А свега тога је у фази писања ових закона било премало или нимало. Уместо тога, предлагач је понудио само голу бриселску агенду чија је окосница нова "родна идеологија". Која је, видимо и то, постала прворазредни приоритет државе.

Поштовање људских права не сме бити предмет спора, али исто би требало да важи и за размену аргумената и шири друштвени разговор. Предуслов за добре, трајне и примењиве законе јесте да дијалог постоји још негде, осим у називу министарства које их наручује.