Компекс цитостатика

Филип Родић

01. 11. 2020. у 09:48

Компекс цитостатика

Приватна архива

ПРЕДСЕДНИК Независног удружења новинара Србије Жељко Бодрожић поменут је у прошлонедељној колумни као човек који се згражава због тога што таблоиди "дехуманизују сваког ко се усуди да каже нешто против власти", што је ужасно, сложићемо се.

Дехуманизација непријатеља, противника, или неистомишљеника неупитно води ка жељи да се та, како Бодрожић каже, "друга страна" потпуно уништи чим се укаже прилика. То смо видели превише пута до сада. Не би, на пример, нацисти онако лако могли да убијају припаднике "нижих раса" да они нису претходно дехуманизовани и називани чак и вирусом који изједа здраво ткиво немачке нације.

УПРАВО на крају прошлонедељне колумне усудио сам се да тврдим да Бодрожић не зна шта је заправо дехуманизација о којој говори када је не види у дискурсу својих истомишљеника. И нисам погрешио. Бодрожић заиста или не зна или не жели да зна шта је дехуманизација јер јој је и сам склон и то на најгори могући начин.

"ВИ имате овде канцере и баш се потрефило да су ти канцери били на суду у Швајцарској, а много пута су овде", рекао је Бодрожић гостујући у јутарњем програму Прве телевизије мислећи на уреднике и новинаре онога што сматра непријатељским медијима, односно таблоидима, и додао да са њима не може бити никаквог разговора, јер они "не презају ни од чега". "Ти таблоиди јесу канцер, нисам употребио неку реч коју они употребљавају на насловним странама свакога дана где они криминализују људе", наставио је, истичући да са њима нема разговора.

ПИТАМ се сад да ли је ово бесвест, безобразлук, или тумор на мозгу који особу спречава да трезвено мисли. Човек који се жали на дехуманизацију једних, друге отворено, јавно и упорно назива "канцерима" без обзира на који начин перципирао ту метафору. Шта се ради с "канцерима"? Елиминишу се на најрадикалнији могући начин да се потпуно затру и никад не врате. Извињавам се, али схватио сам да сам у поднаслову употребио погрешну метафору. То није голооточки менталитет, јер су чак и тамошњи мучитељи предвођени "антифашистичком иконом" Јовом Капичићем рачунали на то да ће се највећи део њихових заробљеника после одлежане казне вратити у друштво. То није чак ни менталитет Стаљинових гулага, јер се и за те људе претпостављало да ће се вратити. То је менталитет Аушвица и Менгелеа по којем се људи третирају као штеточине и истребљују инсектицидом. За Бодрожића неистомишљеници нису чак ни на нивоу инсекта, него најподмуклија болест која постоји, док је за себе вероватно умислио да је цитостатик.

ОВО није први пут да из уста самозваних бораца за слободу, демократију, људска права и сличне велике идеје чујемо сличне ствари. Не, то је, нажалост, матрица по којој они функционишу, и она им је толико природна да је и не примећују. Шта ли је њихова икона, покојна Борка Павићевић, имала на уму када је своју организацију назвала Центар за културну деконтаминацију? Ако је она којој се сви из тог дела нашег друштва диве и дижу је у небеса хтела да "деконтаминира", а зна се шта се деконтаминира, шта очекивати од њених следбеника и идолопоклоника? Да ће нас овако или онако деконтаминирати чим им се укаже прилика.

А КУДА води Бодрожићева тврдња да су неки медији и неки новинари канцер? Даље од онога што се десило несрећном Драгољубу Милановићу. Он није називан канцером па је, када се указала прилика 5. октобра, само претучен, а после послат на преваспитавање због злочина за који су одговорни спонзори и добротвори управо Бодрожића, покојне Борке и осталих.

КАДА човек умисли да је цитостатик суочен с канцерима у облику неких људи, у глави му се мотају много опасне идеје. То није "антифашизам" са којим се цитостатик у питању јавно идентификује. Није чак ни фашизам. На прву лопту рекло би се да се ради о, ако ћемо се таквим речником служити, метастази најгорег и најтоталитарнијег нацизма.

У Бодрожићевом случају, међутим, то није то. Овде се ради о кукавичлуку. О фашизму без фашиста, неком бедном облику фашизма чији протагонисти немају храброст да стану иза својих уверења, па унапред елиминишу могућност суочавања са неистомишљеницима који би их могли разбити. Истина, Бодрожић је овде скупио храброст да на мегдан изађе Љиљани Смајловић, али се олупао. А у емисији смо сазнали да то много пута раније није смео.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)