Колумне

Мржња

Јурица КЕРБЛЕР - стални дописник из Загреба

22. 10. 2020. у 11:02

НАПОКОН је и хрватски државни врх признао да постоје радикализам и екстремизам, а мржња према Србима инспирисала је и нападача на Владину зграду у Загребу.

Тешко је набројати све примере исказивања агресивне мржње према српској заједници прошлих година, физичких напада на преостале Србе у Хрватској, уништавања њихове имовине, графита с монструозним порукама. И до сада, углавном, нико за то није сносио последице.

Претило се и опозиционим политичарима који су на то указивали, интернет је постао полигон за нетрпељивост, а црнокошуљаши су слободно шетали и провоцирали. А онда је Аустрија преко ноћи забранила окупљања на Блајбургу, а хрватски председник се окренуо у Окучанима када је видио ХОС-овце у мајицама на којима је писало "За дом спремни".

Требало је да прође заиста превише времена и да буде тешко рањен хрватски полицајац да се напокон упозори на претећи радикализам. Дух је био испуштен из боце у време прошлог вођства ХДЗ, када се из бранитељског шатора водила политика, а толерисало се све и свашта, од негирања злочина у Јасеновцу до онемогућавања права Србима у Вуковару да користе ћириличко писмо.

Градска власт у Вуковару и даље, упркос одлуци Уставног суда, не допушта ћирилицу. ХОС-овци и даље имају право "у посебним приликама" да износе усташки поздрав, држава још финансира опскурне националистичке портале. За праву борбу против радикализма прво заувек треба забранити коришћење усташких симбола за све и у свим приликама, откривати и кажњавати екстремисте свих боја, стварати услове да сви грађани Хрватске заиста буду равноправни. Без тога, радикализам ће и даље имати крила и бити највећа опасност за демократију.