НЕЋЕ МОЋИ: За славу Украјине спремни у Сребреници

ШТА говори чињеница да они којима је "За дом спремни" традиционалан поздрав, а "Слава Украјини" израз борбе за слободу, у исто време тврде да је у Сребреници почињен "геноцид"?

Фото З. Јовановић

У мору најмрачнијих тренутака француске колонијалне историје посебно се истиче Битка за Алжир (1956-1957), обележена систематским насиљем, тортуром, отмицама и масовним убиствима нарочито цивилног муслиманског становништва. Француске трупе, пре свега падобранске јединице под командом генерала Жака Масуа, спроводиле су методу "тоталног рата", која је укључивала колективна хапшења, затварање у логоре, систематско мучење заточеника, али и егзекуције без суда. Током 1957. године хиљаде људи је "нестало", што у многим случајевима значи да су били ухапшени, мучени и ликвидирани. Процењује се да је убијено између 3.000 и 10.000 Алжираца, углавном цивила.

Масакри су најчешће били скривени од јавности у Француској. Тек деценијама касније француски политичари, попут председника Емануела Макрона, почели су делимично да признају кривицу. Он је 2021. званично осудио убиство алжирског активисте Алибена Мади Хаша у француском затвору 1957, али до данас Француска није званично тражила опроштај за колонијални терор у Алжиру који је укупно однео између 400.000 (процена француских власти) и милион и по жртава (процена алжирских власти).

Иако није "прво почистио своје двориште", и то не само у вези са Алжиром него и поводом покоља и насиља спроведеног у Мароку, Тунису, земљама подсахарске Африке, Индокине, Сирији и Либану, на Хаитију и Француској Полинезији и Новој Каледонији, Макрон је нашао за сходно да нама поручује да "нема места за ревизионизам и негирање ('геноцида') на простору који жели бити део Европске уније".

У реду. То би, иако од трна у оку брата свог не види балван у свом, било сасвим у реду када Хрватска већ не би била поносни члан дивне европске породице упркос томе што се у њој од ревизионизма и негирања не може живети. Дословно ако сте Србин. То би било у реду када премијер те независне државе Андреј Пленковић не би један дан био на највећој нацистичкој оргији после Нирнберга 1934. овенчаној "традиционалним" поздравом "За дом спремни", а други дан у Сребреници тврдио да је баш на том месту "зло достигло своју крајњу, геноцидну форму". За мање од месец дана тај исти човек ће прослављати војноредарствену акцију у којој је протерано 250.000 људи не видећи у томе било какву сличну форму.

У реду би то било и када се Реџеп Тајип Ердоган не би јављао да подсети на борбу у којој му пут "и даље осветљавају речи покојног (бошњачког вође) Алије Изетбеговића 'шта год чинили, не заборавите геноцид, јер ће се геноцид који се заборави поновити'". Јермени, Курди, Грци, не заборавите Ердоганове речи, јер вам се, изгледа, спрема реприза.

У реду би то било и када Литванија, Естонија и Летонија, поносите чланице ЕУ, не би сваки час организовале параде у спомен својих бораца у јединицама СС-а који су одговорни за пропорционално највише жртава Холокауста у читавој Европи са истребљењем већим од 90 одсто Јевреја. Ту не треба занемарити ни подршку Макрона и бројних других европских лидера, међу којима је и Пленковић, ревизионистима и негаторима у Украјини, следбеницима Степана Бандере и његових сарадника под чијом је командом убијено између 1.200.000 и 1.600.000 Јевреја (на западу Украјине убијено их је такође 90 одсто). Макрон би те ревизионисте и негаторе подржао не само слањем оружја већ и слањем својих и војника других чланица НАТО-а.

У реду би то било и када они међу нама који злочин у Сребреници претварају у "геноцид" не би толерисали и подржавали људе који се поздрављају са "За дом спремни" и "Слава Украјини" и борбу тих фашиста огртали плаштом антифашизма. Попут хрватског министра одбране Ивана Анушића, који у том поздраву "не види ништа спорно". А то су све једни те исти људи од Александра Оленика и Павла Грбовића, преко Сташе Зајовић и Наташе Кандић до Весне Пешић.

Кад смо код ове утицајне твитерашице, парадигме нашег "суочавања са прошлошћу", која би требало да се држи социологије и мане историје, она у свом незнању искрено верује да је страх од проглашавања српског народа за геноцидан "најобичнија измишљотина радикалског мозга". И тврдњу да то не може да нам се деси заснива на незнању: "Па, зар није донета пресуда да је немачки Вермахт починио геноцид над Јеврејима. Шест милиона Јевреја је ликвидирано у гасним коморама и на друге начине, никад никоме није падало на памет да прогласи немачки народ за геноцидан", каже она. Никаква пресуда о томе да је Вермахт починио геноцид, упркос свим злочинима, није донета. Да будемо јасни, појединци из врха Вермахта осуђени су за ратне злочине и злочине против човечности, али Вермахт као институција није пресудом осуђен за геноцид. СС, Гестапо и НСДАП јесу проглашени за злочиначке организације, али не и Вермахт. Штавише, онај ко највише у БиХ и брбља о "геноциду" у Сребреници, Кристијан Шмит, иде на обележавања годишњица и друге прославе ветерана Вермахта и тражи рехабилитацију појединих "хероја националсоцијализма". То није ревизионизам.

И тако они који нису Вермахт осудили за геноцид, за геноцид би осудили Војску Републике Српске и саму Републику Српску. Преко Српске и српски народ, и с једне и с друге стране Дрине, јер колико год то другосрбијанцима сметало, то јесте један народ. И за крај, најбоља илустрација овог "три у једном" ("За дом спремни", "Слава Украјини" и "геноцид у Сребреници") јесте хрватска "новинарка" Ива Анжуловић. Знате, она што дочекује студенте који воле да трче и возе бицикл у Хрватској и долази им на блокаде у Србији. Кад јој наше власти не забране улазак у земљу. Поред ове три девизе, она има и четврту - "динстај". 

Препоручујемо

Колумне

0 11

НЕЋЕ МОЋИ: Епидемија

06. 07. 2025. у 15:33

Колумне

0 3

НЕЋЕ МОЋИ: Улога кафане у светској револуцији

29. 06. 2025. у 09:15

Колумне

0 2

НЕЋЕ МОЋИ: Асистентски морал

08. 06. 2025. у 09:15

Колумне

13 4

НЕЋЕ МОЋИ, Тамо где се спаљују књиге...

01. 06. 2025. у 14:05

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације