КОМЕНТАР: Могу ли мртви да помире живе?

НЕДЕЉНИ напад на руске аеродроме стратешке авијације и пре тога серија диверзија на железници у приграничним областима Русије у којим је погинуло седам људи а више од 70 је рањено најгоре је понижење у досадашње три године ратовања које је Москва доживела.

Новости

Као и кад је украјинска војска ушла у Курску област из суседне Сумске области и овог пута су руске службе које су задужене да брину о безбедности земље "преспавале" и дозволиле да се Русији нанесе велика материјална и ништа мања политичка штета. Са таквом оценом се слаже не само значајан број руских експерата него и већина грађана.

Ти напади су изазвали гнев становништва Русије али су шокирали и њене пријатеље широм света. Сви постављају исто питање: "Како је могуће да се тако лако нападну аеродроми где су авиони који могу да носе атомско оружје"? На другој страни, Зеленски и његови истомишљеници су ликовали. На Западу су са злурадошћу напад на руске ваздушне луке упоредили са Перл Харбором када су Јапанци 7. децембра 1941. изненада напали главну америчку морску базу пацифичке флоте, што је био разлог за улазак САД у рат.

На питање како је акција од 1. јуна била могућа, делимично је одговорио парламентарац и пензионисани генерал Андреј Гуруљов, који се једини огласио од политичара одмах после споменутих догађаја. На путевима који воде ка тим важним објектима нема никаквих контролних пунктова, па су им се теретњаци са дроновима лако примакли. Осим тога тамо је слаба и ПВО јер се вероватно мислило да дронови не могу да долете у дубину Сибира.

Огорчени Гуруљов је тражио одговорност за људе у руском Генералштабу.

Путинова дугачка ћутња уплашила је Украјинце јер су свесни да су напади руских дронова и ракета на енергетске и војне објекте тек почетак, а да ће онај прави сурови одговор тек уследити. Очигледно је да је председник Владимир Путин схватио да су досадашња упозорења са "црвеним линијама" постала неубедљива, па у Кијеву, али и на Западу, причају како Руси само знају да прете.

FOTO: Printksrin/Tviter

И до сада се у Москви говорило да се морају гађати места где се доносе одлуке за нападе на Русију. Овога пута познати московски експерт Константин Сивков, заменик председника Руске академије ракетних и артиљеријских наука и информатике је казао да освета Москве треба да резултира тиме да Украјина изгуби способност да управља својом војском и диверзантским групама:

- Морамо нанети ударе на четири кључна објекта, и то су офис председника Украјине, штаб Главне управе обавештајне службе, затим Генералштаб и зграду у којој је руководство Службе безбедности Украјине. Ти објекти морају бити уништени и то дању кад се тамо налази њихов персонал, дакле људи који су учествовали у планирању и вођењу рата против Русије. Тако ће се смањити и ефикасност спровођења акција у диверзантским операцијама.

У понедељак су у Истанбулу и руска и украјинска страна обелоданиле своје меморандуме у којима је њихово виђење о дугорочном миру. Украјина не жели да одустане од уласка у НАТО нити да призна Крим и четири области које су се изјасниле на референдуму да се припоје Русији. Москва инсистира да се врате права онима којима је руски матерњи језик да слободно говоре њиме. Та права су имали до 2014. Траже и да престане прогон верника и свештеника канонске Украјинске православне цркве која је била повезана са Московском патријаршијом.

У Кијеву никоме не пада на памет да повлачи добровољно војску из Запорожја и Херсона, два главна града области које су изгласале да се припајају Русији. Сигурно је и то да се украјинско руководство неће сложити са тим да се у њиховој земљи забрани хероизација нацизма. Њихови најратоборнији војници су управо присталице украјинских вођа националиста Степана Бандере који су од првог дана ратовали у јединицама "Азова" и других неонацистичких формација.

Кад се све то зна јасно је зашто је резултат последњих преговора као и оних првих - минималан. То што је Русија предложила да преда 6.000 тела погинулих Украјинаца постала је главна вест из Истанбула. Нико не спори да је то хумано као што је добро што су Руси одлучили да се размене тешко рањени и војници до 25 година. Али намеће се питање колико то може да утиче и допринесе напретку у преговорима. Могу ли мртви да помире живе? Судећи по изјавама Зеленског који је неколико сати после завршетка друге рунде руске преговараче назвао "идиотима", које би, по њему, могла да опамети нека нова акција попут оне на стратешким аеродромима, јасно је да украјинско руководство размишља само о наставку рата. Њима прекид ватре треба да би добили муницију и ново оружје. Уосталом у среду се остварила још једна претња Зеленског - Кримски мост је нападнут дроновима.

Изгледа да су у праву они који кажу да од оваквих преговора неће бити користи и да ће на крају одлучивати победник у рату. Нажалост, наставиће се међусобно уништавање два словенска народа, а победницима ће се осећати оне западне земље које су их завадиле.

Препоручујемо

Колумне

0 0

КОМЕНТАР: Газа

02. 06. 2025. у 09:15

Колумне

0 0

КОМЕНТАР: Примирје

15. 05. 2025. у 09:15

Колумне

0 0

Вирту(ре)ално

07. 05. 2025. у 09:15

Колумне

0 1

Нечовек

06. 05. 2025. у 09:15

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације