КОМЕНТАР: Зашто 26 година од НАТО агресије нисмо пребројали све жртве бесомучног бомбардовања...
МИЛИЦА Ракић, Бојан Ђордумовић, Душанка Савић, Ана Бјелетић, Иван Марковић, Јелица Мунитлак, Верка Младеновић, Бранко Митровић,... Деца, мајке, очеви, браћа, сестре.
Фото: D. Milovanović
Наш народ, српски, страдални, наши пријатељи, комшије. Стотине или хиљаде њих, питање које дуже од четврт века лебди над нама као поразна чињеница:
- Да ли је могуће да 26 година од НАТО агресије нисмо пребројали све директне жртве бесомучног бомбардовања и да смо још на проценама изгинулих између 1.200 и 4.000 цивила.
Све ми знамо, или се само правимо да знамо док тумачимо туђе научне радове, да је НАТО у 78 страшних дана употребио 23.614 комада ваздушне муниције и бацио на нас готово 15 тона осиромашеног уранијума. Знамо да нас НАТО и данас убија, с обзиром на то да је стопа смртности од малигних тумора још 2017. била већа за чак 36 одсто у односу на 1998. Знамо и да је полураспад У-238 - 4,5 милијарди година и да током дезинтеграције ослобађа алфа и гама зраке, прогањајући нас до 14. колена.
Правимо се да знамо, а да сазнамо - нећемо. Е, та болна и поразна истина, ако се не дозовемо памети, остаће поколењима као вечни усуд и питање - зашто нисмо записали свако име и презиме убијеног у Батајници, Варварину, Алексинцу, Грделици, Сурдулици, Ваљеву, Београду, Чачку, Приштини....
Нисмо, рећи ће многи, пописали ни имена уморених у Јасеновцу па тако свако "витла" бројевима као што су усташе витлале ножевима. Не знамо ни име сваког убијеног Србина у Другом светском рату, ни презиме изгинулих у Великом рату. Многима не знамо ни кости где су. Па шта ми онда знамо док данима, разједињени, упиремо прстом једни у друге.
Знамо да, рецимо, Скупштина Србије 2021. није усвојила иницијативу за формирање Комисије која би утврдила тачан број настрадалих 1999, знамо и да је "Бела књига", документ о злочинима и жртвама НАТО, волшебно нестала из јавности после 2000. Знамо, а ништа не знамо.
И зато још једно, управо најављено формирање Комисије за попис жртава агресије не сме да остане само пука вест. Не сме, јер ако то не решимо, нико нас, записаше недавно четворо наших еминентних стручњака, не може оправдати, а генерације које долазе неће нам опростити.
Препоручујемо
АНДРИЈАНА НЕШИЋ УПОЗОРАВА: Шта може да очекује неко ко се нађе у блокадерском процесу?
07. 12. 2025. у 22:19
АДВОКАТ ЂУКАНОВИЋ О СРАМНОЈ ПРЕСУДИ АНДРИЈАНИ НЕШИЋ: Дубока држава ради свој посао
07. 12. 2025. у 21:40
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)