Колумне

Милутин

Вукица СТРУГАР

17. 05. 2024. у 07:00

УЗАЛУД се публика у Косовској Митровици и Лепосавићу надала да ће и она, коначно, видети представу за коју је немогуће наћи карту у Београду.

Да ће им "на ноге" доћи Ненад Јездић и поклонити се на крају извођења, с шајкачом на срцу, док им бриде дланови и кришом бришу сузе због тог српског сељака који је у шињелу стигао право из наше страдалничке прошлости, без једа и мржње, да исприча причу о бесмислу рата...

Милутин Остојић прешао је преко Албаније, кроз два века и све своје битке, а онда остао - на Јарињу. Спуштена је рампа пред његовог протагонисту Ненада Јездића који је (у режији Егона Савина и продукцији Звездара театра) са монодрамом "Књига о Милутину" бриљирао више од две стотине пута на многим сценама у земљи и иностранству... И ништа у овој причи није изненађујуће: ни савршено перо Данка Поповића кроз које проговара главни јунак, ни сјајна интерпретација глумачког аса Ненада Јездића, ни племенита порука, ни мудра поука. Није чак изненађујућа ни одлука Куртијевих власти да баш таквој представи не дозволе да буде "виђена". Оно што (не) чуди је - београдска тишина.

Огласио се Секретаријат за културу са ставом да забрана представља "озбиљан ударац уметности и људским правима", огласило се Удружење драмских уметника истичући да је ово доказ "злонамерности и бахатости оних који би да сасвим и на сваки могући начин још више обесправе наш народ, коме је већ скоро свако право ускраћено", огласио се глумац Милан Марић на друштвеној мрежи "Икс" оцењујући да је "грозна и срамотна одлука да се Звездара театру и Ненаду Јездићу не дозволи улазак на Косово". И ту је крај.
Ћуте позоришни управници, редитељи, глумци, невладине организације. Ћуте сви они који би се брзином светлости хорски огласили да је било коме из окружења (наравно и Косова) отказана, а камоли забрањена представа. Ћуте, јер је за њих Милутин Остојић - историјска грешка.