Лечић, Вучић и српски Ме too

СВЕСНО преузимам ризик да овај текст заврши у феминистичкој критичкој анализи антиродних дискурса неке студенткиње на Факултету политичких наука или, пак, у фејсбук-објави негдашње добитнице награде "Драгиша Кашиковић". Но, није мушки плашити се.

Фото Д. Миловановић

Без увијања - присуствујемо јавном линчу Бранислава Лечића од стране инквизиције оличене у домаћој имитацији америчког покрета Ме too. Не први пут, поједини медији и глумчеве колеге преузели су пендрек-правду Гаврила Милентијевића, филмског командира станице милиције Горње Поље, желећи да хапсе и пресуђују пре суда. Сада је српског Харвија Вајнстина из кадра избацила Анђела Јовановић, "због непријатног догађаја из прошлости, који је имала са њим", не прецизирајући шта се тачно догодило. Лични чин на који она свакако има право, али нам магловитост око самог догађаја подгрева сумњу да је реч о наставку беспоштедног обрачуна са Лечићем. У супротном, млада звезда сигурно би поднела тужбу или пријаву када се та напријатност десила и не би чекала да је на њу подсети проказани колега тек када су се сучелили на сету "Радио Милеве".

Комесарски манири назовиграђанске савести и будности увежбавани су на Лечићу и пре ове епизоде са Јовановићевом. Топлог зеца је пролазио и пошто је правоснажно ослобођен оптужбе за силовање Данијеле Штајнфелд. То, међутим, није сметало његовим еснафским саборцима да га и даље ваљају у катран и перје. Подсетимо се, рецимо, да је Атеље 212, и пошто је Апелација "пресекла" у глумчеву корист, повукао своју представу из жирирања на фестивалу у Брчком, јер је Лечић седео у комисији:

- Лечић није осуђен по оптужбама за силовање наше колегинице Штајнфелд, али је све у вези с тим случајем ставило, у најмању руку, огромну моралну хипотеку над његов лични и уметнички интегритет - образлагао је том приликом Сандокан Кокан Младеновић, жалећи, вероватно, што Лечић није јавно обешен на Теразијама.

У истрагу се укључила и Ведрана Рудан, користећи оригиналне алате у својој судској пракси:

- Не морам да чујем сведочење ниједне жене, довољно ми је да видим његов поглед.

На страницама листа "Данас" Снежана Пенев се не може начудити:

- Питам се и не разумем, који редитељ и који продуцент је дошао на идеју да ангажује Лечића.

Круг затварају Шолакови новинари истраживачи са Нове С:

- Случај Лечић: Како нам је Анђела Јовановић показала да сенка сумње прати оптужене за сексуално злостављање, чак и када нису осуђени.

Фото: Д. Миловановић

На Н1 су били креативнији, па су ову тему проширили сексуалним узнемиравањем на факултетима и на, погађајте кога?

- Једна од девојака с Факултета безбедности написала је да се професор, свестан да ради ствари које нису дозвољене, врло често позива на своје познанство са Александром Вучићем - испричала је у камеру луксембуршке телевизије Јелена Ризнић, активисткиња Женске солидарности и чланица левичарске организације Маркс 21.

Ето тако поимају слободу и правду монополисти демократије и дежурни преваспитачи Срба. Аутоколонијалне феминисткиње никада неће загрлити Драгицу Гашић, једину Српкињу у Ђаковици. Никада неће рећи малој Павлини Радовановић из Ораховца да "НИЈЕ САМА".

Нажалост, ексклузивни увозници "људских права" и феминизма у Србији су бескрупулозне слушкиње Лоре Буш и Хилари Клинтон и немају никакве везе са нашим мајкама, женама, сестрама. Неке од њих данас ће марширати на Славији "суочене са озбиљном кризом где су институтиције заробљене, а власт свакодневно производи насиље". Кажу да заузимају "прву линију у освајању слободе". Живео Осми март!

Препоручујемо

Колумне

0 1

ПОДЕЛЕ

06. 03. 2024. у 09:15

Колумне

0 0

НАПОЛЕОН

01. 03. 2024. у 06:53

Колумне

0 0

СТОЛИЦЕ

28. 02. 2024. у 09:15

Колумне

0 0

ВАГА

21. 02. 2024. у 09:46

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације