НЕЋЕ МОЋИ: Савезничка помоћ

Филип Родић

18. 02. 2024. у 07:15

ЗАШТО је дечја наивност лепа до одређеног узраста, а после тога постаје изузетно опасна.

НЕЋЕ МОЋИ: Савезничка помоћ

Фото З. Јовановић

Недеља, 16. април 1944. године почела је Београђанима "готово као и сваки други дан" пошто су "већ огуглали на звук сирене за ваздушну опасност која је ратних година често одзвањала окупираним градом", писао је својевремено Би-Би-Си на српском језику у тексту о ускршњем савезничком бомбардовању Београда.

Британски медиј преноси причу историчара Николе Миликића, кустоса Историјског музеја Србије и унука Мирјане Миликић, рођене Крстић, тада средњошколке и сведока догађаја. У Улици Зеке Буљубаше, у звездарском насељу Булбулдер, прича он, родитељи су спремали по кући, док су се деца играла напољу и куцала ускршњим јајима. А онда се све променило у тренутку: "Према бакином сећању, бомбардери су се појавили на небу из правца опсерваторије и Звездарске шуме, а деца су навијала 'Наши, наши!'."

Лепа је та дечја наивност, али и трагична, јер су ти "наши", бомбардујући Београд од тог дана до 6. септембра у Београду, према подацима до којих је дошао историчар Миле Бјелајац, убили између 2.271 и 4.000 цивила, а ранили више од 5.000, међу којима је било и много деце, попут ове с Булбулдера. Ти савезници који су нас тада бомбардовали радили су то за наше добро, а не из свог интереса, наравно. То је било да бисмо се ми ослободили нацистичког јарма, а не да би они вршили притисак на Вермахт уочи инвазије на Нормандију и током потоњих борби у Француској. То су радили уз асистенцију "домаћег фактора", оних који су, можда, искрено веровали да се боре за праву ствар и за ту ствар били спремни да свашта жртвују. Према документима до којих је у Берлину дошла Смиља Аврамов, инструкције по којим градовима бомбе треба да падају давао је Јосип Броз, односно партизански Врховни штаб. Према извештају Радио Лондона, Никшић је, на пример, 8. априла 1944. године "бомбардован на тражење маршала Тита".

На ову причу о "савезничкој помоћи" подсетила ме је готово истоветна детиња наивност коју сам уочио гледајући конференцију за новинаре "Прогласа" на Дан државности Србије, 15. фебруара, код особе код које би се тако нешто најмање очекивало, јер је не само универзитетски професор него је била и ректор Универзитета у Београду Иванке Поповић.

"Резолуција која је дошла из Европског парламента није напад него жеља савезника да нам помогне", рекла је она. Сигурно је лепо кад те неко толико воли, колико они воле тај Запад.

Потпуно посвећено и безусловно и без свести да се овде ради о истој рационализацији као и код малтретиране жене која каже да, када је муж шамара, он њу не напада него јој несебично помаже да се призове памети.

Кад смо већ код историјских паралела и Иванке Поповић, током њеног кратког излагања појавила се још једна, подједнако незгодна. "Мислим да је нарочито важна ствар за све нас појединце, па и за државу каква је вредност задате речи. Мислим да је задата реч основа тога како се перципира једна личност и основа тога како се перципира једна држава. Ако смо добровољно ушли у поступак улажења у ЕУ, значи да је то наше опредељење, не видим како сада одједанпут долази до замене теза да то више није наш пријатељ него наш евентуално противник, да не кажем грубљу реч", каже она. И ја мислим да је (за)дата реч врло важна ствар, али наше "добровољно" опредељење за приступање ЕУ ме подсећа на једно друго "добровољно" опредељење за приступање, оно Тројном пакту од 25. марта 1941. И тада су неки говорили да је устанак против тога био "замена теза" и истицало се да су Срби 27. марта погазили претходно (за)дату реч и да због тога морају бити кажњени.

Тада Директивом 25, а сада резолуцијом ЕП.

Иванка Поповић је на тој конференцији за новинаре говорила и о наводној изборној крађи, рекавши како је у изборном процесу било прегршт "нечасних дела, нечега што није неопходно противзаконито, али не значи да је исправно". То је учинила седећи за истим столом са судијом Миодрагом Мајићем и тужитељком Бојаном Савовић, који учешћем у кампањи "Прогласа" можда нису учинили ништа "нечасно" (лепота је у оку посматрача), али изгледа да јесу нешто противзаконито. Према члану 31 Закона о судијама, судија не може бити "члан политичке странке, нити политички деловати на други начин", а члан 54 Закона о јавном тужилаштву забрањује "јавно изражавање политичких ставова и учествовање у јавним расправама политичког карактера". Ако се закон не слаже с нашим поступањем, утолико горе по закон, да парафразирамо Хегела.

Кад смо већ код судије Мајића, морам скренути пажњу и на његову мисао о страном мешању у наша унутрашња питања изнету на истом "ивенту": "Ми сами призивамо тутора са стране, јер кажу ви нисте способни из овог или оног разлога да решавате своје ствари, а пошто желите да будете део цивилизоване породице, ми морамо да вам кажемо то се тако ради у цивилизованим срединама. Ја нисам срећан што ова ствар излази пред међународне институције не зато што их сматрам непријатељима и оним сетом флоскула које се овде изговарају, већ зато што је то за мене још једна потврда да ми нисмо способни да своје државне послове решавамо. И када нисте способни да своје државне послове решавате, онда имате некога са стране ко дође и то вам објашњава." Има ли уопште потребе да објашњавам колико је ово накарадно? Добро је док је потребно само да ти неко са стране објашњава, а не да те бомбардује, јер си нецивилизован. Али не брините, кад би се чак и то десило, (опет) би нас бомбардовали "наши" и "цивилизовани", а то онда, ваљда, не боли толико.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Да ли знате по ком српском великану је названа улица која повезује Савски трг и Кулу Београд?

Да ли знате по ком српском великану је названа улица која повезује Савски трг и Кулу Београд?

БЕЗ поштовања историје и чувања сећања на великане који су нас својим бесмртним делима у прошлости задужили нема ни светле будућности. Вођен овим универзалним животним геслом, Belgrade Waterfront није пропустио да, подижући најмодерније насеље у Србији, читаву десну обалу Саве премрежи новим саобраћајницама које представљају својеврстан омаж славним историјским личностима.

23. 05. 2024. у 16:00 >> 12:26

„ЖОГО БОНИТО“ ЗА МАЛОГ ОГИЈА: „Дечак лептир“ наставља борбу уз подршку хероја из Суперлиге хуманости

„ЖОГО БОНИТО“ ЗА МАЛОГ ОГИЈА: „Дечак лептир“ наставља борбу уз подршку хероја из Суперлиге хуманости

ФОНДАЦИЈА Моззарт за сваки погодак у домаћем првенству издваја 10.000 динара, а најбољи играч априла Винисијус Мело усмерио хуманитарни фонд за лечење Огњена Бојковића

24. 05. 2024. у 16:00

Коментари (0)

ЈЕЗИВИ ОСЕЋАЈИ! Новак Ђоковић скрхан: Наравно да сам забринут!