НЕЋЕ МОЋИ: Случај Зекић

ДА ЛИ је Оливера Зекић својим трагичним испадом са фото-монтажом у нацистичкој униформи покушала да буде уметница по аршину друге Србије?

Фото З. Јовановић

ДА разјаснимо одмах. Да ли је председница РЕМ-а Оливера Зе­кић стављајући на свој телеграм фото-монтажу у којој је на тело једног од највиших нацистичких функционера, у историји позна­тог и под надимком "прашки касапин", Рајнхарда Хајдриха направила озбиљну грешку? На­равно да јесте. То је флагрантан пример онога за шта се у нашем народу каже "сам пао, сам се убио". Просто је невероватно да неко несумњиво интелигентан почини такву глупост и толику штету нанесе самоме себи, али и институцији на чијем је челу, а која је и овако мета првог реда. Отежавајућа околност је, свака­ко, што је Зекићева представник државе.

Али наравно да овде постоји једно велико "али". Као и увек, и у овом случају камен су први бацили они који су далеко од безгрешности. "Да ли је могуће да неко нема толико свести да се игра симболима који могу је­дино да асоцирају на нешто нај­ужасније што модерна историја памти", пита се председница НДНВ Ана Хегедиш Лалић, која је на том месту наследила Динка Грухоњића и Недима Сејдинови­ћа који не пропуштају прилику да Србију и Србе пореде са на­цистима. Гласило НДНВ, "портал грађанске Војводине Аутоно­мија", уредно преноси карика­туре Предрага Кораксића Коракса који се неретко "игра" симболима које је поменула.

Прегршт је оваквих Кораксових карика­тура, укључујући и оне које су по својој суштини идентичне ономе што је Оливе­ра Зекић урадила. На пример, она на којој је Вучић представљен као Хитлер са логом СНС модификованим да личи на СС на рукаву и хитлеровским брчићима. То није једини случај да је Коракс Вучићу стављао те карактеристичне брчиће. Има и ону чувену карикатуру на којој Хитлер и његов министар пропаганде Јозеф Гебелс са све кукастим крстовима на рукаву хране малог Слободана Орлића и Александра Мартиновића. Али Коракс није представник држа­ве, он је само слободни уметник са националном пензијом.

Дакле, грех је ако Оливера Зекић на свој телеграм стави фото- монтажу на којој је њена глава накалемљена на тело Рајхарда Хајдриха, али није грех ако Ко­ракс уради практично исту ствар са Вучићем. Једно је уметност, јер је провокација, а уметност, како то рече водитељка са Н1 Миа Бјелогрлић (а она зна јер јој је тата уметник) каже, мора да провоцира, а друго је кривично дело, јер је провокација.

Нема шале са нацизмом, тврди нам читава плејада грађани­стичких мислилаца. "Свако пове­зивање са нацизмом је потпуно непримерено, не може да буде добра шала или иронија како она то жели да представи", каже председник НУНС-а Жељко Бо­дрожић. "То је огроман скандал, нешто што подлеже и Кривич­ном законику, и надам се да ће профункционисати и тај законик у овој земљи", каже историчар­ка Дубравка Стојановић.

Ту се јавља и председник Јевреј­ске општине Београд Арон Фукс који ово сматра увредљивим и истиче да није само јеврејска заједница повређена фото-мон­тажом. "Није примерено да се такве ствари дешавају", навео је он. И није, али не вређа га када карикатуриста који се (по сопственом признању) хранио на усташком казану ради тако нешто? Зашто онда не реагује?

Да ли је потпуно непримерено повезивање с нацизмом и када један од лидера прозападне опозиције Александар Јова­новић Ћута каже да Вучић од Србије прави "концентрациони логор"? Можда и није, јер је кон­центрационих логора било раз­них, а не само нацистичких.

Било их је, на пример, и у "светиони­ку" слободе и демократије, САД. Неке су звали "резерватима", а неки су били баш концентраци­они логори и у њих су за време Другог светског рата гурали своје грађане јапанског порекла.

Само једни лого­ри су, међутим, радили под паролом "Рад ослобађа". А баш је то инспирисало НИН да 2017. године објави насловну страну са фотографијом улаза у Аушвиц са тим натписом и дода свој наслов "Радни логор Србија". Новинар Иван Ивањи, један од активиста "ПроГласа", тада је критике на рачун ове одлуке назвао "лажним мора­лисањем".

Данас је и он увређен. Нисам чуо Бодрожића да је осу­ђивао ову увреду 1,2 милиона јеврејских жртава те фабрике смрти. Нисам чуо ни да је тада Стојановићева тражила кривич­ну одговорност.

Дубравка Стојановић се нада да тај, такав НИН сада неће бити "окупиран". Вероватно се плаши "српских нацисти". Није, међу­тим, имала таква страховања када су ономад, онај прави НИН окупирали прави нацисти, од­носно њихови потомци, из ком­паније Аксел Шпрингер, чији се оснивач Аксел Цезар Шпрингер развео од своје јеврејске жене 1938. да би могао да настави да се бави истим послом и за време Трећег рајха (што довољно гово­ри) и био члан паравојне органи­зације НСКК. Бруталну "деконта­минацију" тадашње редакције није осуђивала, а сада страхује.

Шлаг на торти је овде свакако чињеница да је, иначе прак­тично некажњиви, Н1 у јуну ове године Луксембуршко незави­сно регулаторно тело казнило због - поређења Ане Брнабић са благајником нацистичког логора Мајданек чиме су, између оста­лог, релативизовали Холокауст, погазили достојанство жртава нацистичке Немачке и њихових потомака.

Да не набрајамо даље примере моралистичког згражавања. До­бро? Је л' тај кривични и морални законик важи за све, или само за неке? Каква је та правна држава коју прижељкујете? Мислите ли да је суштина римског права оли­чена у реченици "шта је дозвољено Јупитеру, није дозвољено волу". И опет смо ми волови, а они Јупитери. Самопроглашени.

Препоручујемо

Колумне

0 3

НЕЋЕ МОЋИ: Не ломите ми ђеносајд

03. 12. 2023. у 07:00

Колумне

1 2

НЕЋЕ МОЋИ: Хава нагила

26. 11. 2023. у 18:57

Колумне

2 3

НЕЋЕ МОЋИ: Визант против баћушке

19. 11. 2023. у 14:25

Колумне

15 206

НЕЋЕ МОЋИ: Како успети у зверињаку?

12. 11. 2023. у 18:10

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације