Колумне

КЛИК: Не смемо окренути главу, јер сутра ваше дете, унуче, мајка, сестра... може бити на неком снимку

Јелена СТОЈКОВИЋ

30. 11. 2022. у 07:00

У ЦЕНТРУ Врања девојка туче девојку, до те мере да је дискутабилно да ли ће жива устати са асфалта. За то време најмање тридесетак младих све то снима мобилним телефонима и не помишљајући да можда помогне жртви и спасе девојку.

КЛИК: Не смемо окренути главу, јер сутра ваше дете, унуче, мајка, сестра... може бити на неком снимку

У суманутој борби за клик, лајк, преглед... осим елементарне људскости, удавило се и неписано правило да су у мањим градовима људи међусобно ближи, упућенији једни на друге, више спремни да једни другима пруже руку. Но у овом нашем туробном случају снимци се шерују у реалном времену на "Инстаграму", "Фејсбуку", "Тиктоку", "Јутјубу" и почиње трка за бољи угао који ће донети више уздигнутих електронских палчева. Јер, то је смисао виртуелног деловања, а чини се и живота млађе генерације.

Не можемо да, што би млади рекли, "добацимо" дотле како се осећа мајка која гледа снимак детета које јој туку, како се осећа девојка која је пребијена на правди бога и сада се бори са виртуелним насиљем, како се осећају људи који васпитавају децу да помогну онима којима је помоћ потребна, а они се боре за добар снимак и ништа их друго не занима.

Где смо погрешили као друштво, као родитељи? Нико не оспорава развој технологија и савремених комуникација, али се намеће питање - која се цена плаћа за тај прогрес.

Некада смо се згражавали над људима који окрећу главу када комшија туче жену, а јачи слабије и немоћније.

А сада је најважније не окренути главу од болне истине да нам пред носом расту и сазревају генерације асоцијалних бића, лишених емоција и затворених у виртуелни свет из којег не излазе чак и онда када је неопходно. Не смемо окренути главу, јер сутра ваше дете, унуче, мајка, сестра... може бити на неком снимку.