ЧАРДАК

Јелена Матијевић

25. 11. 2022. у 07:00

У СЕПТЕМБРУ 2014, када су Текију и околину задесиле бујичне поплаве, телевизија је емитовала прилог о ужасним последицама које су подивљале речице оставиле за собом.

ЧАРДАК

Новости

Уплакана, очајна, једна жена у чијој је кући вода оставила пустош, рекла је: "Купићемо нов намештај и белу технику, а све ово што је уништено бацићемо доле у поток"!

Тако је вероватно и било, јер њене речи су слика наше нарави. Широм Србије, отпад често завршава у потоцима, оним што знају да пресуше, али "полуде" при првим обилним падавинама, и носе све пред собом. У депоније смо претворили и реке, пунећи их смећем и свиме оним за шта мислимо да нам више не треба: пластичним флашама, старим намештајем, дотрајалим бојлерима и белом техником, гумама и шкољкама аутомобила, угинулом стоком... А посебан "украс" су кесе које висе са растиња уз обале. Толико је отпада у нашим рекама да чак и струју "краде" загушујући турбине хидроелектрана.

Природу и њене силе не можемо обуздати. Али, себе можемо, иако све указује да из катастрофалних поплава нисмо ништа научили. Настављамо по старом, бахати смо, неодговорни. То поткрепљује и слика чардака у Тутину која је ових дана обишла Србију.

Нечију идеју да сазида објекат над коритом реке, потписом су 2010. оверили и надлежни.

Сагласили се стручњаци! Кажу, објекат не угрожава корито реке. А, питају ли се прети ли река њему кад се једном у 10, 20, 50 година претвори у незаустављиву неман?! Нису ништа бољи ни они што покрај реке Чемернице зидају куће, тамо где им дедови ни тор не би направили, јер су знали да кад надође оставља само чемер.

Примера има много, а решење једно - одговорност. Само тако последице природних непогода неће бити још катастрофалније.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

КОЈА ЈЕ ЦЕНА СЛОМЉЕНОГ ДЕЧЈЕГ СРЦА? Како су Хрвати, Бугари и Словенци расплакали малишане из Србије