НЕЋЕ МОЋИ: Драги Достојевски

Филип Родић

06. 03. 2022. у 07:26

БЕЗ обзира на то да ли је руска интервенција у Украјини оправдана или не, западна антируска хистерија достигла је до сада невиђени ниво који намеће питање хоће ли икада ствари моћи да се "унормале" и поново успостави оно што су западњаци, када смо ми у питању, звали "мултиетнички суживот" или ће све везе остати покидане

НЕЋЕ МОЋИ: Драги Достојевски

Фото: Приватна архива

ДРАГИ Гете, лично сам вас номиновао за улазак у Унутрашњи круг Републиканске странке - гласио је почетак врло личног писма које је почетком јула 1986. шеф Републиканске сенатске конференције, а потоњи председнички кандидат и албански лобиста Боб Дол упутио чувеном немачком писцу Јохану Волфгангу Гетеу. Уљудно се захваљујући на свим лепим речима и части која му је учињена тим позивом, "Гете" је, кроз перо директора Гетеовог института на Харварду Ханса Винтерберга, одговорио да, нажалост, није у могућности да Републиканској странци пружи било какву помоћ осим духовне, јер је мртав већ више од 150 година, а поред тога никада није имао ни америчко држављанство, нити чланску карту те странке.

НА жалост читавог света, давно су прошла времена када се глупост америчких, али и других западних лидера ограничавала само на овакве гафове или дилеме да ли се каже Ирак, или Иран, односно Украјина или Иран, што је питање које мучи актуелног америчког председника Џозефа Бајдена. Чак и у јеку Хладног рата, када су односи САД и Совјетског Савеза били на најнижој тачки, то ривалство није укључивало мржњу и искључивост спрам спортиста, интелектуалаца, културних радника, па на крају крајева и обичног света. Солжењицин, који је подједнако критиковао и комунизам и западни друштвени систем био је уважен и цењен упркос својој руској националности. Борис Пастернак, такође. И читава армија других људских величина из прошлости и актуелног времена.

ДАНАС то више није случај. Данас се иде толико далеко да се поред живих спортиста или уметника и интелектуалаца прогоне и они мртви. Фудбалеру Артјому Дзјуби запрећено је како ће због "ћутања" у вези са дешавањима у Украјини бити "заточен у своју тамницу до краја живота, као и његова деца". На то је узвратио да је "поносан што је Рус". Минхенска филхармонија отпустила је главног диригента Валерија Гергијева јер "није критиковао" председника Русије Владимира Путина.

ПОРЕД живих, ударено је и на мртве. Загребачка филхармонија скинула је са репертоара Чајковског, али не због "колаборације с Путином", него због, како су објаснили, "карактера и духа музике", шта год то значило. Најзанимљивији је, ипак, случај прогона Достојевског са миланског универзитета Бикока, који је изазвао оштру критику, али и подршку у најбољем маниру Боба Дола и оцену да је Достојевски то и заслужио "када подржава Путина".

ОВАЈ прогон и живих и мртвих чији став (или име) није у складу са политички коректним наративом није, нажалост, ништа ново и није производ само садашње антируске хистерије изазване специјалном операцијом у Украјини. Већ годинама уназад, најкасније од победе Доналда Трампа, видимо узлет феномена названог "култура поништавања" под чијим су ваљком већ самлевене бројне и живе, али и одавно мртве личности. Предугачак је списак, али сетимо се само британске књижевнице Џеј Кеј Роулинг, Џорџа Орвела или, на домаћем терену, Зорана Ћирјаковића. Сада, пошто су у великој мери "очистили своје двориште", како то воле да кажу домаћи аутошовинисти, поборници масовног поништавања свега и свачега што им се не допада окренули су се од домаћег непријатеља и концентрисали на спољашњег, овога пута у виду Русије и свега руског, и покушавају да пониште читаву једну земљу и њену културу. Иде се чак дотле да, на пример, ако на аустралијској телевизији покушате да поставите питање због чега се не посвећује пажња жртвама украјинских снага на истоку те земље, будете избачени из емисије, јер је апологија насиља неподношљива и неприхватљива.

ПИТАЊЕ садашњих економских санкција (колико год оне биле безумне и често апсурдне, као када се руским милијардерима одузимају јахте и авиони, али се њиховим фирмама омогућава пословање) биће лако решиво. И сама заменица америчког државног секретара за политичка питања Викторија Нуланд (један од архитеката мајданског пуча и аутор чувене девизе "ј***ш ЕУ") најављује да ће економске санкције против Русије и Руса бити укинуте чим Москва обустави војне операције у Украјини.

МНОГО озбиљнији проблем биће мржња коју су посејали међу својим народом. Демонизација Срба из деведесетих година прошлог века сада делује као дечја игра у односу на оно што колективни запад данас ради спрам Руса, па је чак и она оставила тешко сагледиве последице у модерном свету. Да не говоримо и о евидентној разлици у самом значају једне мале Србије и највеће државе на свету на глобалном нивоу. Размишљају ли западни стратези и пропагандисти како ће једног дана приземљити ракету мржње и демонизације коју су лансирали? Вероватно и не.

НИ поларизација друштва коју су искључивим тоталитарним принципима које примењују на унутрашњем плану (која је тренутно можда само гурнута под тепих стварањем заједничког спољњег непријатеља), ни поларизација глобалних, међународних односа неће моћи да буду решени ако се под хитно нешто не предузме и не повуче ручна. Таква апсолутна поларизација и стварање апсолутног непријатеља могу довести само до тоталног рата чији исход неће моћи да буде ниједан други осим потпуног уништења непријатеља, било да се ради о комшији у згради који другачије мисли, било да се ради о држави која не дозвољава да јој безбедност буде угрожена на било који начин. Има ли Запад излазну стратегију, или рачуна само на тотално уништење?

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (6)

ДА ЈЕ ПУТИН ЖЕНА Стигао одговор из Кремља после Џонсонове изјаве