НЕЋЕ МОЋИ: Знате ли ви ко сте?

Филип Родић

27. 06. 2021. у 07:26

Да ли би се премијер црногорски усудио да Бошњацима и муслиманима Црне Горе каже да им Сарајаво није матица? Или Хрватима Загреб? Или Албанцима Тирана/Приштина?

НЕЋЕ МОЋИ: Знате ли ви ко сте?

Приватна архива

СРБИЈА је матица Српства, без ње никад ништа - рекао је Петар Други Петровић Његош приликом свог последњег сусрета са Матијом Баном, на Цетињу лета 1851. године. Слаб и увелико болестан, предвиђајући своју скору смрт, владика је додао: "Аманет ти наша народна ствар, која неће успети ако на њој не буду постојано радили разумни, самопрегоревајући и одважни људи". Тако је било све док човек који је у ноћну посету српском патријарху дошао, како су ми сведоци пренели "непристојно пијан", није одлучио да ствари промени из корена и начини салто на који се ни његов доскорашњи противник, Мило Ђукановић, никада није усудио. Иако се из петних жила упињао да Црногорце убеди да им ђедови нису били Срби, Ђукановић никада није био толико дрзак да каже да Србима у Црној Гори матица није Србија, односно Београд. Кривокапић јесте. Одговарајући на посланичко питање, он је у Скупштини изјавио да је Србима у Црној Гори матица увек била држава Црна Гора, а не и никада није ни био Београд и то је неспорно.

ПОГАЗИ, тако, Кривокапић великог владику прогласивши га за марсовца, или шта год у Црној Гори, а никако за Србина. Преостаје му сада да и Матију Бана прогласи за српског агресора на родни му Дубровник, јер је тамо много година предводио национални покрет дубровачких Срба и, наравно, Србију сматрао својом матицом.

НИЈЕ ово чудо никакво, јер како то рече један мој пријатељ, "Црногорци" су се вазда заклињали у некакву "љубав" према Србији, али су увек мрзели Београд (онај метафорички који представља управо матицу српску, а не и онај оличен у Врачару или факултетима и здравственим установама). Сметао им је Милошевић, сметали су им Коштуница, Ђинђић, Тадић, Николић и сада Вучић. А зашто? Вероватно због сопственог одраза у огледалу који им се никако свиђао није.

ПАРАДИГМА данашњих "Монтенегрина" (међу које је, по свему судећи почео да се сврстава и Здравко Кривокапић, под условом да је икада и био ишта друго и да није слагао све, а у првом реду митрополита Амфилохија који га је политички и направио) јесте Јеврем Брковић који, схвативши да не може бити највећи српски песник, одабра да се прогласи за највећег црногорског песника. Ту му је конкуренција била знатно слабија пошто му је претходио само Секула Дрљевић.

НИЈЕ, зато, Београд тај који је урушио идеју постојања "дуалног идентитета" код Црногораца. То је урађено у Подгорици и на Цетињу, а сада печатира Кривокапић. Тај "дуални идентитет" постоји код сваког Србина, а не само код Црногораца и сваки има неке своје посебности, било да је из Крајине, Поткозарја, Херцеговине, Срема, Врања, или Косова, али се њихов идентитет у коначници своди на Српство и ништа друго и сви они знају где им је матица.

ПОГЛЕДАЈТЕ само житеље нове српске Спарте (верујем да је Црна Гора ту титулу изгубила деведесетих година и надам се да ће је једног дана вратити) Републике Српске. Срби из Босне не истичу некакав "дуални идентитет", иако га неспорно имају, јер знају ко су и шта су. Не траже ни некакву посебну Цркву, јер знају којој вери припадају, а и којим језиком говоре, иако и он има своје специфичности. Да су спартанци, показивали су вековима и, последњи пут, пожртвованом борбом за своју Републику Српску. Иако је било трвења политичких елита и иако им сигурно нису баш одговарале све власти у Београду, све су их прихватали као своје, а не као туђе и агресоре. Такође, крајњи циљ њихове националне борбе није била некаква "независност" него уједињење са матицом Србијом, и то стотинама година уназад, у најтежим условима.

ОТУДА сада постаје јасно да никаквог "дуалног идентитета" нема и не може бити, јер идентитет на којем се гради монтенегринство није српски, него његова антитеза, његово негирање. Оно што су до сада радили Мило Ђукановић и његов режим наставили су да раде Кривокапић, "пријатељ српски и слуга црногорски" Алекса Бечић и Дританга Абазовић. Срби из Црне Горе који знају ко су и шта су немају никакав проблем са идентитетом. Они знају где им је матица, а то није Цетиње, где се данас певају (усташке) песме Томпсона и Мирослава Шкора (за којег и сами Хрвати кажу да је као "јафа кекс", јер га за време рата нигде није било), или Подгорица у којој се у ставу мирно рецитује химна са стиховима усташког сарадника Секуле Дрљевића, него сва она места где се углас пева "Онамо, намо", чији стихови изазивају видну нелагоду не само код Бечића, него и код Кривокапића, али их са весељем рецитују чак и дечица. Није, међутим, нестала српска Спарта у Црној Гори. То је доказано величанственим литијама, а доказиваће се и опет и ово уништавање црногорског идентитета и његово претварање у монтенегринство овоме само иде на корист.

КОМЕ је где матица, јасно се види и из примера са вакцинама. Док је Београд притрчао да помогне Црној Гори, која се у озбиљном "вакциналном дефициту" нашла пре свега због своје одлучне евроатлантске политике, влада Црне Горе предвођена "дуалним" Кривокапићем је, када се докопала неких вакцина, одлучила да део подели са "безбедносним снагама Косова" чији ће припадници сутра, не дај боже, пуцати на кога? На оне чији Кривокапић и Бечић тврде да су "искрени пријатељи".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (7)